KATASTROFALNA GREŠKA KURTIJA! Panalbanski kongres u rasulu, otvara se velika šansa za Srbe!

Kulminacija nesloge unutar Panalbanskog kongresa usledila je pošto su otpuštena dva njegova vodeća čoveka, inače bliska Hašimu Tačiju i Ediju Rami, bez saglasnosti nadležnih tela Kongresa, a sve pod optužbom da su radili mimo i protiv načela ove organizacije. Smena je usledila na inicijativu ljudi iz Kongresa bliskih idejama Aljbina Kurtija.

Kurti podelio Albance i u dijaspori

Vladimir Marinković, jedan od osnivača Kongresa srpsko-američkog prijateljstva, kaže da albanski političari između sebe nisu nikada bili više podeljeni i to ne samo u regionu, već i u dijaspori.

„Do dolaska na vlast Aljbina Kurtija oni su relativno bili ujedinjeni i nastupali zajedno u Americi gde im je dijaspora velika i uticajna, nisu bili podeljeni po partijama već su nastupali jedinstveno prema američkim institucijama i imali su dosta uspeha u tome,“ kaže Marinković.

EPA

Situacija se sada dosta promenila i ovo što se desilo u Panalbanskom kongresu nagoveštava nove podele ali to je, kaže naš sagovornik, veća mogućnost za Srbiju , odnosno, za njen prodor u američke institucije,

„Jer dok se oni bave međusobnim svađama nama daju mnogo više prostora da promovišemo naše interese i Srbiju kao mnogo relevantnijeg partnera nego što su to privremene institucije na Kosovu,“ napominje on.

Podela kod Albanca šansa za Srbiju?

Trka među Albancima za to ko će da ima prednost u Vašingtonu, napominje naš sagovornik, počela je kada je administracija Džozefa Bajdena uvela sankcije bivšem albanskom predsedniku i premijeru Saliju Beriši i njegovoj porodici koji inače u albanskoj dijaspori važi za jednog od rodonačelnika višepartijske moderne albanske države. Kurti se protiv toga prvi pobunio.
„Definitivno ovo sve vodi ka unutrašnjem albanskom sukobu koji je Kurti prouzrokovao i to će imati konsekvence u albanskoj dijaspori i njenom delovanju a moguće je i u podeli. To se za protekle tri decenije nije nikada desilo,“ primećuje Marinković.

Foto: Youtube/Printscreen

Dokle su međualbanski sukobi otišli, dovoljno je reći da je deo Albanaca u Americi pokušao da spreči da se predsednik Albanije Iljir Meta sretne sa albanskom dijasporom.

Politikolog Dragomir Anđelković, s druge strane, nije baš ubeđen da bilo ko, pa ni Aljbin Kurti može da rasturi jedinstvo Albanca koje je okupljeno oko jednog cilja a to je, kako kaže, atisrpstvo.

I kad su podeljeni - prema Srbima cilj im je isti

„Oni se razilaze oko toga ko će biti ključni faktor među njima ali svi oni imaju antisrpsku politiku i ne postoji tu suštinski mekša ili tvrđa struja jer su sve antisrpske. Samo je razlika u tome kako će to taktički da ispolje,“ uveren je Anđelković.

Iz tih razloga, dodaje on, mi ne treba da se previše oslanjamo na njihove podele, jer to su njihove stvari.

„Na nama je sada da radimo na našem nacionalnom jedinstvu i povezivanju sa onim centrima moći u svetu koji mogu da nam pomognu. Što se tiče Kurtija on je sada u pohodu jer želi da postane svelbanski lider a Prištinu doživljava kao centar albanskog pokreta i naravno da će to da izazove tenzije i sa dijasporom, i sa Tiranom, ali te tenzije njih neće paralisati jer će i pored međusobnih sukoba uporno raditi protiv nas,“ kaže Anđelković.
Inače, upućeni u dešavanja u američko - albanskom Kongresu tvrde da je do raskola došlo jer deo dijaspore, uglavnom mlađih ljudi poreklom sa Kosova i Metohije, tvrde da Priština nema šta da pregovara sa Srbijom i traže da Bajdenova administracija „natera“ članice UN da Kosovu daju nestalno članstvo u UN a čak su za takav predlog pisali i peticiju u Vašingtonu. Druga takozvana mekša struja je da sve ide „legalnim“ putem, odnosno da se dijalogom dođe do priznanja od strane Srbije i stolice u Ujedinjenim nacijama za Prištinu.

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI