BOGDAN POGOĐEN SA OSAM METAKA Dvoje dece je ubijeno, četvoro ranjeno, a istraga obustavljena

Ogorčen sam jer još ne znamo ko je tog 13. avgusta 2003. pucao na moje drugove i mene. Neprekidno se pitam zašto smo mi deca bili mete?

I, nekako u dubini duše, svakog trenutka se nadam da će me neko iz međunarodne zajednice pozvati da mi kaže da je pronađen zlikovac koji je otvorio rafalnu pucnjavu na nas. Uporno, međutim, čujem samo ponavljanje rečenice. “Nema dokaza”. Kako? Zar dokaz nisu ubijeni Panto i Ivan, mi koji smo bili ranjeni, porodice svih nas?

Ovako govori Bogdan Bukumirić, iz Goraždevca kod Peći, jedan od četvoro teško ranjene dece u strašnom zločinu koji je ovo mesto zavio u crno na današnji dan pre 18 godina. Kaže i da mu je poput rana od metaka, podjednako bolno što je međunarodna zajednica obustavila istragu o ubistvu dece na reci Bistrici kod Goraždevca, kada su dva srpska dečaka ubijena, a četvoro mališana teže ranjeno. Bogdan, tada petnaestogodišnjak, priča da sve porodice stradalih i ranjenih, ali i svi žitelji Goraždevca zaslužuju da saznaju istinu ko su počinioci ovog zločina.

– Neverovatno je da je Euleks zatvorio istragu još 2011. i što nema pomaka u pronalaženju zločinaca iako je na licu mesta pronađeno 76 čaura. Uveren sam da međunarodne misije znaju mnogo više nego što žele da nam saopšte – kaže Bogdan.

Seća se, veli, svakog detalja ovog zločina. Sa drugarima je pekao kukuruz pored reke, stajao je pored Pantelije.

– Nismo stigli ni da se našalimo kada se začula rafalna paljba. Pogodilo me osam metaka: tri ispod rebara, dva iznad grudnog koša, i po jedan u stomak i u glavu, a osmi mi je prošao kroz članak na nozi – seća se ovaj hrabri mladić.

Začuvši rafalnu paljbu roditelji dece su dotrčali na obalu reke gde su zatekli ranjenu decu i lokve krvi pokraj njih.

– Zločinci su ubili Pantu Dakića, koji je tada imao 12 godina, i devetnaestogodišnjeg Ivana Jovovića. Teško su ranjeni Marko Bogićević (12), Đorđe Ugrenović (19) i Dragana Srbljak (14) – sa bolom u glasu govori nam Bogdan.

Iako teško ranjen do Beograda je jedva prebačen. Najpre je prevezen u bazu Kfora u Goraždevcu gde nije bilo lekara pa su ga previli u seoskoj ambulanti. Bez pratnje Kfora komšije Milovan Pavlović i Rajko Jandžiković su ga vozile do pećke bolnice.

Ispred pijace u Peći Albanci su nasrnuli na njih, demolirali su auto, komšiji Milovanu polomili zube… Tada je Bogdan pao u komu, ali su mu kasnije ispričali da ih je zaštitila patrola Kfora. Iz Peći je prebačen u Prizren, pa u južnu Mitrovicu, odakle ga je preuzela dr Milena Cvetković i transportovala do Raške odakle je helikopterom prebačen na VMA u Beogradu gde je sleteo noću u 12.20.

– Te večeri procene lekara da ću preživeti bile su svega četiri odsto. Usledio je niz operacija… Iz kome sam se probudio petog dana, na Preobraženje – priča Bogdan.

On je na lečenju bio sedam meseci i za to vreme imao šest operacija.

– Preživeo sam, kao i Marko, Đorđe i Dragana, ali Ivan i Pantelija nisu. To nas boli, te dve rane još krvare… Saslušano je više od 100 svedoka, ali niko nikada nije ni osumnjičen, a mi strpljivo još čekamo pravdu.

DANAS POMEN IVANU I PANTELIJI

Kao i prethodnih godina, i danas će u Goraždevcu, pomenom u crkvi Uspenja presvete Bogorodice i odlaskom do grobova Ivanu Jovoviću i Panteliji Dakiću, biti obeleženo 18 godina od ubistva srpske dece kraj reke Bistrice.

– Iz godine u godinu sve nam je je teže, a razočaranje sve veće, jer ubice naše dece nisu izvedene pred lice pravde. Nama je odmah posle zločina tadašnji šef Unmika obećao da će prevrnuti svaki kamen da pronađe svirepe ubice, ali pomaka u istrazi još nema – kaže Miloš Dimitrijević, predsednik Privremenog organa opštine Peć.

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI