"Tako vidite da nikakvih principa nema. Zato nas posebno zabrinjava dalje naoružavanje Prištine, suprotno povelji Ujedinjenih nacija i Rezoluciji 1244 koja je suspendovana de fakto, ali ne i de jure od velikih sila, poput Turske. Oni ubrzano naoružavaju Prištinu, a posebnu pretnju bezbednosti Srbije predstavlja alijansa ili novostvoreni savez Prištine, Tirane i Zagreba, što se odvija na širokom polju koje uključuje zajedničku izradu kompleksnih borbenih sistema od vozila četiri puta četiri do snažnijih oružja i oruđa", rekao je Vučić.

Priština je u protekloj 2025. godini napravila značajne iskorake ka naoružavanju tzv. Kosovskog bezbednosnog korupusa koji bi zaključno sa 2028. godinom suprotno i Rezoluciji 1244 i međunarodnom pravu trebalo da preraste u tzv "vojsku Kosova".

Poslednji borbeni sistem čiju je nabavku Priština najavila jeste nemački protivoklopni "pancerfaust 3" za koji je postupak kupovine završen i očekuje se brza isporuka što je potvrđeno i iz prištinskog tzv. ministarstva odbrane.

Šta bi od onoga što je Priština poslednjih godina nabavila, i šta planira da nabavi, trebalo posebno da zabrine Srbiju?

"Prvo i osnovno je hiljadu dronova samoubica koje je Turska isporučila Kosovu. Ovde posebno valja imati u vidu da je Kosovo nedavno dobilo prvu policijsku jedinicu koja koristi dronove kamikaze. Ako izuzmemo Ukrajinu koja je u ratu, to policijske jedinice u Evropi do sada nisu koristile. Šta će to policijskoj jedinici? Da razumemo da imaju ometače, ali testiranje dronova od strane KPS i pri tome KBS to prenosi na društvenim mrežama to je do sada nezabeleženo", kaže u razgovoru za RT Balkan vojni analitičar Andrej Mlakar.

Takođe, mogla bi i da nas zabrine kupovina američke samohodne haubice kalibra 105 milimetara.

"Postavlja se pitanje šta će njima mobilne haubice kalibra 105 mm? Domet tih haubica je 10 do 15 kilometara, ali tu postoji mogućnost vatrenog udara sistemom 'udari i beži', što radi i Ukrajina. Amerikanci su dali Ukrajini te sisteme na testiranje, određene izmene su na osnovu iskustava sa istočnog fronta već urađene, a sada ih Kurti kupuje. Zanimljiva stvar, Kurti kupuje sve ono što je u međuvremenu testirano i upotrebljeno u Ukrajini", navodi Mlakar.

Među borbenim sistemima koje nabavlja Priština poslednjih godina posebno se ističu protivoklopne rakete.

"Kupljene su turske 'roketsan' rakete, kupili su od Nemačke 'pancerfaust 3' i kupili su američki 'dževelin'. Znači, sada već imaju tri različite vrste protivoklopnih raketa i zanimljivo, količinski se kupuje onoliko raketa koliko vojska Srbije ima tankova. Eto, to je zanimljiv fenomen i u jednom i u drugom i u trećem slučaju. Tvrde da tenkovi njima više nisu nikakva pretnja, ako nisu pretnja, zašto onda kupuju toliko protivoklopnih raketa", kaže Mlakar.

Na spisku prištinskih želja su i višenamenski transportni helikopteri, za početak četiri komada koliko bi tzv. Kosovo trebalo da nabavi u narednih četiri do pet godina.

"Ti helikopteri jesu transportni, ali, mogu da se naoružaju. Sada smo u Venecueli videli te helikoptere koji imaju mogućnost da nose protivoklopne rakete. Ko sada može da garantuje da Aljbin Kurti sutra neće instalirati 'helfajer' protivoklopne rakete na te helikoptere", navodi Mlakar podvlačeći da Kurti kupuje oružje koje ima mogućunost tzv. asimetričnog udara "upadom, napadom na jedinice Vojske Srbije, gađanjem, dronovima, protivoklopnim raketama, po sistemu udari i beži i to je ono što predstavlja konkretnu opasnost".

Zajednički imenitelj, i za dronove, i za haubice, i za protivokropne sisteme, i za helikoptere, jeste da se radi o ofanzivnim, a ne o defanzivnim sistemima. Kakav se zaključak iz toga može izvesti? Je li to spremanje rezervne vojske NATO za udar u meki trbuh Srbije?

"Sve to je, prosto i jednostavno rečeno, priprema Prištine da uđe u evro-atlantske integracije. Priština je odavno imala ambicije da napravi dve mobilne brigade nekog srednjeg nivoa koje broje oko 20.000 vojnika. Ambicija Prištine je da ima 329 oklopnih vozila. Znači, oni pripremaju sebe za vojsku, tačnije da budu rezervna pešadija NATO pakta i da pod Kurtijevim mandatom, na svaki način pokušaju ući u NATO. To je glavni i osnovni cilj. I u okviru toga su svi planovi, za sada nema aviona, ali postoje planovi za helikoptere i postoje planovi za oklopna vozila mnogo veće težine i gabarita nego što su do sada nabavili. Cilj je da se napravi jedna mobilna armija, dve brigade za brze intervencije koje će u svakom trenutku biti spremne za potrebe Alijanse", kaže Mlakar.

Uz pojačano naoružavanje Priština je prošle godine pristupila i trojnom paktu sa Tiranom i Zagrebom.

Hrvatska, vojno najjača članica trojnog pakta još 2015. godine iz SAD je kao donaciju dobila izviđačke helikoptere OH-58, 16 komada, a tada su izrazili želju da nabave i samohodne višecevne bacače raketa sistema MLRS M270 ali su odustali zbog cene. Ranije, Hrvatska je za učešće u misijama NATO pakta od SAD dobila veći broj lakih oklopnih i transportnih vozila. Sa finskom "Patriom" je sklopljen ugovor o proizvodnji 130 oklopnih vozila točkaša, a 2019. kao donacija iz SAD je stiglo 89 borbenih vozila pešadije "bredli M2 ODS". Hrvatska je 2015. godine dobila prve samohodne haubice nemačke proizvodnje "PZH 2000". Na sajmu naoružanja Eurostatori potpisala je pismo o nameri da kupi 12 samohodnih haubuca "cezar". Svoje PVO snage ojačala je kupovinom francuskog sistema "mistral". Potpisan je i ugovor o kupovini 12 polovnih francuskih borbenih aviona "rafal".

Druga članica trojnog pakta, tzv. Kosovo, najpre je nabavila američke "hamvije", a zatim su ubrzano, iz Turske u serijama počela da pristižu laka oklopna vozila, od "kobri" do "vurana". Iz SAD nabavljeni su izviđački dronovi "puma", iz Turske "bajraktari", planira se nabavka i pametnih protivtenkovskih mina "M-93 hornet". Namera Prištine jeste da kupi i prenosne PVO sisteme, a pominju se i guseničari, dilema je da li su u pitanju tenkovi ili borbena vozila pešadije. U naoružavanju tzv. Kosova ozbiljno učestvuju i Nemačka i Engleska.

Ozbiljno se naoružava i treća članica pakta, Albanija. Iz ove zemlje ranije je najavljeno da će svoju vojsku naoružati PVO sistemima kratkog dometa (Šorad) Rajteon FIM-92 Stinger i protivtenkovskim raketnim sistema Rajteon/Lokid Martin FGM-148 džavelin.

Objavljena je i nabavka besposadnog sistema Bajkar ​​TB2 koji se sastoji od tri letelice i pripadajuće zemaljske komandne stanice.

"Trojni pakt je nastao iz bezbednosnih ali ne iz samo tih razloga. Njime se oživljava ideja Anušića, ustvari Tuđanova ideja o formiranju drugog, južnog fronta, ono što je Tuđman zahtevao od Rugove, pa Rugova nije hteo da to ispuni. Cilj je da Hrvatska ima jednu vrstu pritiska, permanentnog, na Srbiju sa više strana. Jedna strana je Hrvatska, s obzirom da Anušić dovlači vojsku na granicu sa Srbijom i tu uspostavlja kasarne i to pravda nekom ruskom intervencijom. I s druge strane je Priština koja se opsežno naoružava kao i Albanija koja se takođe opsežno naoružava", podvlači Mlakar.

Da li je u situaciji kakvoj smo svedoci, pojačanog naoružavanja susednih zemalja, stvaranja vojnih saveza protiv Srbije, ono što Srbija čini dovoljno?

"Generalno, jeste dovoljno. Sada je ono što treba uraditi završetak projekta PVO kupole koji je započet i koji treba u potpunosti da zatvori nebo nad teritorijom Srbije, da se više ne ponovi 1999. godina. Druga stvar je obnova. Pre svega trebalo bi krenuti u razvoj domaćih krstarećih raketa na čemu već radi jedna privatna kompanije u Beogradu, to su rakete 'vila 1' i 'vila 2'. Mi imamo kompletnu raketnu artiljeriju, ali krstareća raketa dometa do 300 km, bila bi izvesna  garancija bezbednosti, ona bi  jako brzo ohladila usijane glave  i u Zagrebu, i u Sarajevu, a posebno u Tirani kao i u Prištini, tako da treba raditi na tome. Trebalo bi takođe pojačati i obuku vojnika, pre svega u antidronskoj zaštiti, opremiti oklopna vozila antidron zaštitom i pojačati obuku pešadijskih jedinica, vodova, četa, odeljenja za borbu protiv dronova. I to je sada najbitnije posebno protiv dronova kamikaza s obzirom da će se Priština u nekom trenutku odlučiti na provokacije", zaključuje Mlakar.