ALBANSKI LOBISTA VAN SEBE OD BESA Nije mi jasno kako Vučić uspeva, odakle mu moć da to radi sa SAD i EU?!

Izveštaj Instituta za spoljnu politiku Škole za napredne međunarodne studije (SAIS) i Vilsonovog centra sa sedištem u SAD naglašava da bi priznanje Kosova od strane četiri države članice NATO, koje to nisu učinile, trebalo iskoristiti za rešavanje pitanja Kosova, prenosi Gazeta ekspres.

Izveštaj pod naslovom "Od krize do konvergencije: Strategija za rešavanje nestabilnosti na njenom izvoru" predlaže novu zapadnu strategiju za stvaranje uslova koji bi omogućili sporazum između tzv. Kosova i Srbije.

Albanski lobista i analitičar Edvard Džozef rekao je juče tokom debate o toj strategiji da očigledno "čaša nije do pola puna" u regionu Zapadnog Balkana, koji je i dalje u problemu.

On je rekao da Srbija ima "etnonacionalističke aspiracije prema Kosovu, BiH i Crnoj Gori" i naveo je da je "vlast u Srbiji orijentisana na neliberalne vlasti, Rusije i Kine, a da Srbiju u okviru Evropske unije štiti neliberalna evropska sila, Mađarska".

Džozef je podvukao da to ne znači da druge zemlje nemaju etnonacionalističke agende, poput "velike Albanije" ili podele BiH, već su takve agende ograničene zapadnom orijentacijom.

- Hrvatska i Albanija su zemlje NATO, što otežava svaku nameru da se promene granice - rekao je on.

PUTIN OTKRIO SLEDEĆI POTEZ RUSIJE Ovo je plan po kojem ćemo delovati protiv NATO

Ali Srbija, kaže Džozef, nema takvih ograničenja, već predstavlja "lažnu ravnotežu između istoka i zapada", i navodi da je neshvatljivo gde predsednik Srbije Aleksandar Vučić nalazi moć da osujeti susede i da istovremeno zbuni američke i evropske diplomate, koji Srbiju nazivaju liderom u regionu, jer radi sa Kinom i Rusijom.

- Smatramo da Srbija ima uticaj na Kosovo i preko njega protiv Sjedinjenih Država i Evropske unije. A ove poluge se odnose na zemlje EU koje ne priznaju nezavisnost Kosova, od kojih su četiri članice NATO - rekao je Džozef, ističući da je odnos zemalja koje ne priznaju Kosovo stvorio mogućnosti da Srbija ometa napredak Kosova ka EU i NATO.

On je rekao da je izlaz usaglašavanje stavova četiri zemlje koje ne priznaju nezavisnost tzv. Kosova, Španije, Slovačke, Rumunije i Grčke, sa većinom država članica NATO koje već priznaju Kosovo. On je rekao da bi Grčka, iz svojih strateških razloga, bila zainteresovana da prizna tzv. Kosovo.

- Verujemo da bi to imalo potencijalan i brz uticaj na Srbiju, jer bi put Kosova u NATO, čak i kroz Partnerstvo za mir, smanjio mogućnosti Srbije, čak ga i eliminisao - rekao je Džozef.

On je naveo da bi usaglašavanje politika stvorilo mogućnosti da Srbija izađe iz te situacije, a da to ne znači stvaranje prostora za ujedinjenje Kosova i Albanije. Naglasio je da bi SAD trebalo da zaprete sankcijama svakom lideru na tzv. Kosovu ili u Albaniji koji bi promovisao uniju Kosova i Albanije.

Rumunija i Slovačka nisu zainteresovane za Kosovo

Predavač na Univerzitetu Džordžtaun Julija Joja iz Rumunije rekla je da Bukurešt sa zabrinutošću posmatra pristup Mađarske delovima Rumunije i mađarskoj manjini, uključujući približavanje mađarskog lidera Viktora Orbana sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom.

- Ne vidim da je pozicija Rumunije nepromenljiva ili tvrdoglava, već je u svetlu rumunske percepcije bezbednosti - rekla je ona i istakla da se tzv. Kosovo povremeno pojavljuje kao pitanje koje nije prioritet za Rumuniju.

Jan Cingel iz Slovačkog Instituta za strateške analize rekao je da je njegova zemlja slična Rumuniji, gde živi mađarska manjina, dok je primetio da Slovaci i dalje imaju jaka proruska osećanja, iako je to teško objasniti.

Ljuljzim Peci traži spas za tzv. Kosovo u NATO

Predstavnik Kosovskog instituta za kreiranje politike Ljuljzim Peci rekao je da je članstvo u NATO strateški prioritet za Kosovo.

On je dodao da Kina i Rusija vrše uticaj u regionu ne zbog svoje moći, već "zato što su određene zemlje odlučile da otvore vrata tom uticaju" i da su akcije SAD i EU od suštinskog značaja u regionu.

U tom kontekstu, on je rekao da je period pre januara 2025. godine, koji se poklapa sa prestankom prvog mandata predsednika SAD Džoa Bajdena i mandatom aktuelne Evropske komisije, vreme kada treba da bude završen proces normalizacije odnosa Kosova i Srbije.

Pozivaju Zapad da interveniše

Igor Bandović iz Beogradskog centra za bezbednosnu politiku rekao je da na Zapadnom Balkanu ne postoji bezbednosna pretnja, ali da su problemi nasleđeni iz ratova, nedostatak demokratskog upravljanja i, što je najvažnije, rekao je, Zapad odavno nije imao bilo kakve ambicije za Balkan. On je naveo da "srpski lideri vide Rusiju i Kinu kao model za vođenje zemlje".

Autori studije pozivaju na jedinstven stav Zapada o Kosovu koji bi pomogao u obuzdavanju ruskog uticaja u drugim delovima, uključujući Bosnu i Hercegovinu, koja se suočava sa najgorom krizom od kraja rata 1990-ih.

 

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI