BEŽANIJA IZ LAŽNE DRŽAVE Albanci u problemu, odlazak mladih sa Kosova zabrinjava

Ovi problemi zaposlenih su identifikovani uglavnom u privatnom sektoru na Kosovu, koji je najveći poslodavac, sa više od 220.000 zaposlenih.

U javnom sektoru, gde je zaposleno više od 80.000 ljudi, procenjuje se da su uslovi rada bolji i sa većim zaradama nego u privatnom sektoru.

Prosečna bruto plata u javnom sektoru je oko 620 evra, dok je u privatnom oko 380 evra.

"Radnici u privatnom sektoru razočarani su uslovima rada koji im se nude na Kosovu. Uslovi rada u privatnom sektoru godinama su na najnižem nivou. To je mnoge od njih nateralo da napuste tzv. Kosovo", kaže predsednik Sindikata radnika u privatnom sektoru Jusuf Azemi.

Kosovska omladina opredeljena za Nemačku

Ekipa Radija Slobodna Evropa je tokom razgovora sa nekim mladim ljudima, koji su čekali zahtev za radnu vizu u ambasadi Nemačke u Prištini, istakla da su upravo loši uslovi rada naveli da odu.

Erijon Šalja iz Istoka (19), bio je jedan od onih koji je nameravao da ode sa Kosova u Nemačku, zbog niske plate koju je primao u privatnoj firmi, gde je radio kao automehaničar.

"Za više od osam sati rada bio sam plaćen 15 evra, tamo, u Nemačkoj ću biti plaćen 17 evra po satu", rekao je Šalja.

Dok Šalja kaže da odlazi za bolju platu, drugi mladić koji je želeo da ostane anoniman kaže da su dugo radno vreme i rad bez ugovora razlozi njegovog odlaska sa Kosova.

"Radio sam od 8 do 18 časova, šest dana u nedelji u građevinskom sektoru. To je razlog zašto želim da napustim Kosovo. Za ovaj posao sam plaćen 625 evra", rekao je on.

Ambasada Nemačke u Prištini je u pisanom odgovoru upućenom Radiju Slobodna Evropa saopštila da u roku od godinu dana izdaje 5.500 radnih viza za građana Kosova.

Prema podacima nemačke ambasade, u decembru 2021. godine ova ambasada je primila 56.639 zahteva, dok je u januaru ove godine bilo ukupno 48.962 zahteva.

Loše uslove rada u privatnom sektoru utvrdio je i Inspektorat rada u okviru Ministarstva finansija, rada i transfera, primarne institucije koja brine o pravima radnika u zemlji.

Inspektorat je tokom 2021. godine primio preko 5.000 pritužbi stranaka, koje smatraju da su im povređena prava na radu.

Rad bez ugovora o radu, produženo radno vreme, uskraćivanje godišnjeg odmora, kao i niske zarade su neke od njih.

Vršilac dužnosti glavnog inspektora u Inspektoratu rada Agim Miljaku kaže za Radio Slobodna Evropa da se uslovi rada moraju poboljšati, inače će radnici otići.

"Ako se radnik oseća nesigurno na radnom mestu, on sam napušta posao. Takođe, ako posao nije stabilan sa radnikom, to odražava neizvesnost i u ovom obliku radnik traži alternative", kaže Miljaku.

Takođe, prema podacima Inspektorata rada u 2021. godini devet građana je izgubilo život na radnom mestu, 40 je zadobilo teške, a 139 lakše povrede.

U periodu od 2016. do 2020. 74 osobe su poginule na radu, dok je 530 povređeno.

Loši uslovi rada u privatnom sektoru, prema rečima predsednika Privredne komore Kosova Skendera Krasnićija, nisu samo krivica poslodavca, već i privremenih institucija u Prištini.

"Zdravstveno i životno osiguranje je odgovornost države, a ne poslovanja. Ovi i drugi izazivaju opšte nezadovoljstvo radnika, bez obzira na plate. Takođe, radnik nema sigurnost države kada ostane nezaposlen. Sve to stvara nesigurnost kod radnika i tera građanina da odlazi jer nema ni finansijsku sigurnost", kaže Krasnići.

Zakon o zdravstvenom osiguranju usvojila je skupština u Prištini 2014. godine, ali, zapravo, nikada nije primenjen, a mali broj građana Kosova je osiguran preko privatnih kompanija koje pružaju zdravstveno osiguranje.

Preduzeća, dodaje Krasnići, pokušavaju da stvore dobre uslove za rad kako ne bi ponestajala radna snaga, ali im je potrebna podrška Vlade stvaranjem boljeg poslovnog okruženja za preduzeća.

"Postoji nekoliko sektora na Kosovu koje treba podržati da bi se stvorili bolji uslovi za radnike. Poljoprivredni sektor, na primer, može da poveća plate radnika ako ga subvencioniše država", rekao je on.

Krasnići kaže da ako se ne preduzmu mere i ne bude koordinacije poslodavaca i tzv. države, Kosovo će ostati bez struje.

Vlada: Odlazak mladih sa Kosova, zabrinjavajuće

Portparol privremenih prištinskih institucija Perparim Krieziu krekao je za Radio Slobodna Evropa da su nedostatak povoljnih uslova za zapošljavanje i nemogućnost da se zaposle u svojoj profesiji godinama uticali na odlazak mladih sa Kosova.

Za privremene institucije na Kosovu, dodaje Krieziju, prioritet je zapošljavanje, posebno mladih i žena.

"Vlada to nastoji da postigne podsticanjem stranih ulaganja na Kosovu koja bi otvorila nova radna mesta i kroz reforme u obrazovnom sistemu", kaže on.

Krajem januara, dodaje Krieziu, odlukom Vlade formirana je Izvršna komisija za razvoj sistema obrazovanja i stručnog osposobljavanja prema potrebama tržišta rada na Kosovu.

"Uloga Komisije biće veoma važna za reformu i harmonizaciju obrazovnog sistema i stručnog osposobljavanja", kaže Krieziu.

U 2021. godini stopa nezaposlenosti na Kosovu bila je oko 26 odsto. U odnosu na prethodnu godinu ostvaren je rast od 0,8 odsto. Stopa nezaposlenosti mladih iznosi 48,6 odsto, prema podacima Kosovske agencije za statistiku.

BONUS VIDEO

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI