"ALBANCI SE OSTRVILI" Direktor prištinskog Muzeja: Zatiranje srpskog kulturnog identiteta raznim falsifikatima
Direktor Muzeja u Prištini sa privremenim sedištem u Beogradu Branimir Jokić izjavio je da je ta institucija sačuvala deo kulturnog nasleđa sa Kosova i Metohije i da neće dozvoliti da se i taj mali procenat srpskog kulturnog nasleđa preimenuje u albansko kulturno nasleđe.
Povodom poziva kosovskog Ministarstva kulture, omladine i sporta da relevantne međunarodne institucije pomognu da se artefakti, koji se nalaze u Beogradu, vrate na Kosovo, Jokić je za Kosovo onlajn kazao da je sve to što Priština potražuje, a odnosi se na arheološke i etnografske predmete - nasleđe Srbije.
"Istraživanja su svojevremeno obavili stručnjaci iz Narodnog muzeja u Beogradu i Instituta za arheologiju. Mi imamo po imenu i prezimenu sve koji su učestvovali u istraživanjima i nazive institucija", rekao je Jokić i naveo da mu je poznato da Priština potražuje taj materijal, ali da se postavlja pitanje sa kojim pravom to traže.
On je ispričao da je materijal, uključujući i okarinu iz sedmog milenijuma pre nove ere, izmešten iz muzeja u Prištini u vreme bombardovanja SRJ.
"Artefakti su bili izmešteni za vreme bombardovanja. S obzirom na to da smo bili prinuđeni da napustimo zgradu i to od pripadnika engleskog kontingenta Kfora, obratili smo se generalu Majklu Džeksonu pismom i tražili smo imunitet materijala, što je podrazumevalo izmeštanje na sigurno mesto. Zgrada je već prvu noć posle toga opljačkana", rekao je Jokić.
Prema njegovim rečima, general Džekson je pozitivno odgovorio i poslao je vozila sa vojnicima koji su utovarili materijal za koji su stručnjaci muzeja smatrali da treba da se zaštiti po svaku cenu.
"Taj materijal je izmešten u manastir Gračanicu, a posle je u decembru premešten u Beograd. Znam da oni potražuju taj materijal ali postavlja se pitanje sa kakvim pravom. Sve što pripada srpskom narodu vekovima sad treba da postane deo njihovog kulturnog identiteta?! Po svim međunarodnim konvencijama, zagarantovano je pravo baštinika da štiti svoje kuluturno nasleđe i očuva svoj kulturni identitet. Oni ne postavljaju pitanje koliko je kulturno-istorijskih spomenika i artefakata uništeno. Više od 30.000 artefaka je bilo u više muzeja na Kosovu i Metohiji, od toga mali procenat smo zaštili, od tri do pet odsto. Oni bi sada hteli i taj minimum da prisvoje, a ne pitaju se šta je sa materijalom koji je opljačkan", naveo je Jokić.
Direktor muzeja kaže da se predstavnici Prištine ne pitaju šta je sa onim ikonima koje su ostale u zavodima za zaštitu spomenika na Kosovu i retkim knjigama koje sigurno nisu deo njihovog kulturnog identiteta jer, kako naglašava, nikada nisu bili ni stvaraoci tog kulturnog nasleđa.
“Nisu bili stvaraoci ni u jednoj epohi. Posle oslobađanja od turske vlasti, oni su prisvojili deo turskog kulturnog nasleđa. To su bile džamije koje su sagradjene od 16. veka pa nadalje. Tako je i džamija u Prizrenu sagrađena od materijala porušene crkve Svetih Arhangela kod Prizrena. S obzirom na to da su prisvojili deo turskog kulturnog nasleđa, sada su se ostrvili na zatiranje srpskog kulturnog identiteta raznim falsifikatima. Neverovatno je da sada u 21. veku međunarodna zajednica dozvoljava takvo ponašanje ekstremnih krugova u albanskom narodu na Kosovu i Metohiji”, rekao je Jokić.
On je naveo da je srpsko kulturno nasleđe značajan deo kulturnog nasleđa Evrope i upitao šta bi bilo kad bi se ospravao kulturni identitet neke druge evropske države.
"Mi smo sačuvali deo kulturnog nasleđa sa Kosova i Metohije i nećemo dozvoliti da se i taj mali procenat srpskog kulturnog nasleđa preimenuje u albansko kulturno nasledje. Muzej u Prištini je objavio izuzetno značajnu publikaciju ‘Martovski pogrom’ i izvorno smo dokumentovali stepen uništenja srpskog kulturnog identiteta na Kosovu i Metohiji", naveo je Jokić.
Profesor međunarodnog prava Bojan Milisavljević kaže za Kosovo onlajn da prištinske vlasti verovatno smatraju da im artefakti koje potražuju od Beograda pripadaju po osnovu mesta nalaska, ali da se na osnovu toga nikako ne može govoriti o "kosovskom nasleđu".
"Bitan je trenutak pronalaženja artefakata, u kom nije bilo ni najave da bi Kosovo moglo da bude subjekt međunarodnog prava, a što nije ni sada. U tom trenutku to je bila druga država", kaže Milisavljević.
Da su predmeti nađeni posle proglašenja nezavisnosti i nakon toga prebačeni u Beograd, kako dodaje, možda bi njihov pravni zahtev bio jači.
Povodom tvrdnji kosovskog Ministarstva kulture da se 1.247 "kosovskih artefakata nelegalno drže u Srbiji" i njihovog apela na međunarodne organizacije, poput Uneska, Saveta Evrope, Evropske komisije.., da im pomognu da se oni vrate na Kosovo, profesor Milisavljević kaže da su takve izjave samo poluga koju Priština povremeno pomera da bi pritisla srpsku stranu, a da takvi pozivi u međunarodnim organizacijama u kojima Kosovo nije član, neće dovesti do "pomeranja stvari".
"Po toj njihovoj logici, mi bismo mogli da zahtevamo neke predmete nađene u vreme kada je Osmanska imperija vladala na našim prostorima, ali kada bi svi imali takav pristup ne bi bilo kraja zahtevima jedne države prema drugima", ukazuje Milisavljević.
Ministarstvo kulture i informisanja Srbije smatra da je zahtev kosovskog Ministarstva kulture da artefakt pronađen u Srbici bude vraćen na Kosovo još jedna u nizu licemernih provokacija, koja za cilj ima prisvajanje kulturnog nasleđa.
Kako su saopštili na delu je još jedan primer lažne brige o kulturnom nasleđu da bi se ono prisvojilo i falsifikovanjem utopilo u izmišljeno nasleđe nepostojeće države.
Iz Ministarstva napominju da je ovaj pokušaj manipulacije posebno očigledan kada se ima u vidu duga istorija skrnavljenja, uništavanja, ugrožavanja i pokušaja preotimanja srpskog kulturnog nasleđa na Кosovu.
Prethodno je kosovsko ministarstvo kulture, omladine i sporta zatražilo od relevantnih međunarodnih institucija da instrument iz sedmog milenijuma pre nove ere, koji se nalazi u Beogradu, bude vraćen na Kosovo.
Ministarstvo je na Tviteru napisalo da se 1.247 kosovskih artefakata nelegalno drži u Srbiji.
"1.247 kosovskih artefakata nelegalno drže u Srbiji. Okarina je muzički instrument napravljen od pečene gline. Pripada periodu ranog neolita (7-6. milenijum pre nove ere). Pronađeno u Runiku, Srbica, Kosovo. Pomozite nam. Unesko, Ikom, Savet Evrope, Evropska komisija,vratite OKARINU kući", objavilo je Ministarstvo kulture.
PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI
Komentari (0)