KURTI NA IVICI PROVALIJE Pokušao da ponizi Srbiju, pa dobio šamarčinu!

Ne bi doneo ništa dobro nikome na Kosovu. Naprotiv. Znao je Kurti to i pre sinoćnje drame, za takav zaključak uostalom nije potrebno imati više od dve vijuge u glavi. Srbi su mu juče zato i poručili šta misle o njegovom planu, hrabro i glasno, sirenama za uzbunu i blokadom puteva na severu. 

Neke stvari se, ipak, menjaju. Kosovski premijer je, posle poziva iz Vašingtona, stao na samoj ivici provalije. Američka packa pred ponoć spasila ga je političkog samoubistva, na neki način mu sačuvala ono malo časti, a da li će on iz svega izaći pametniji ostaje da vidimo.

 

 

Ambasador Hovenijer nam je otkrio da, ipak, može da "slomi" Kurtija, o kome je mesecima unazad počeo da kruži mit da poseduje supermoći u odnosu sa najjačim zemljama Zapada. Sprečile su SAD, istovremeno, pre svega bruku država Kvinte zbog onoga u šta je vodila Kurtijeva samovoljna odluka.

Doduše, kosovski premijer je uzeo predah od samo mesec dana i teško je u ovom trenutku proceniti šta donosi vreme ispred nas. Ali, jedno je izvesno, došli smo do crvene linije.

Srpska trpeljivost pod terorom je potrošena i nema više prihvatanja politike svršenog čina koju sprovodi lider Samoopredeljenja. On, međutim, ima taktičku prednost, u rukama i dalje drži fitilj, i pošto je osvedočeni stručnjak za pirotehniku mnogi se s pravom pitaju da li je ovo samo privremena pauza u Kurtijevom avanturističkom pohodu.

Zbog opasnosti koja preti od nerazumnog ponašanja aktuelnog prištinskog rukovodstva, svakom zdravomislećem čoveku teško je da shvati šta Kurti i njegovi saveznici žele da postignu ovakvim pritiskom na Srbe i Srbiju.

U pokušaju da objasnimo Kurtijevo očajničko treniranje “države i demokratije” možemo da krenemo iz raznih pravaca, ali hajde da pođemo od onoga što je na samoj površini, pa da onda zavirimo i dublje u kosovski mrak.

 

 

Kurti, dakle, hoće da demonstrira sposobnost Prištine da “gazduje” i u opštinama gde većinski žive Srbi i da postigne to da Srbi ne mogu da osporavaju njegovu samovolju. Na taj način bi da zadovolji veći deo albanske javnosti i umiri svoje zabrinute glasače, a istovremeno Beogradu da pokaže bicepse stečene u “teretanama” po Berlinu i Vašingtonu, i pričom o reciprocitetu da nametne neodrživu tezu o ravnopravnosti dve strane.

Cilj je, naravno, da se Srbija pritisne do maksimuma, kako bi prihvatila to famozno međusobno priznanje. Kurtiju i njegovim pomagačima u Berlinu, Londonu i preko Atlantika pre svega to je u glavi.

Albanski lider zato pokušava da do krajnosti oteža život Srbima na Kosovu, sada preko dokumenata i registracija, a posle toga bilo bi već nešto novo. Kreativan je u tom smislu, svaka čast. Pa u napadu genijalnih ideja šalje i uvredljivu poruku da sve zapravo radi kako bi zaštitio status Srba na Kosovu, i tako dodatno podiže tenziju i provocira. Kaže da Zajednica srpskih opština nije u interesu Srba i da “oni to ne traže”, već da je to želja Beograda. 

Perfidno i bezobrazno, Kurti na ovaj način zapravo preti da će sprovesti silu prema onima koji se ne povinuju njemu i njegovom ekstremnom “legalizmu i legitimitetu” na Kosovu.

Pokušava Kurti, jasno je, da ponizi Srbe i Srbiju. Ne shvata da su to ćorava posla. Da će šta god on hteo i koliko god reciprociteta sanjao, od Srbije i Srba dobiti samo jednu stvar. Tvrdu i čvrstu. Ona se ogleda u stavu da nema priznanja, nema povlačenja i nema Kosova bez Srba i Srbije. Država je to juče na najbolji način pokazala, a predsednik Vučić smireno, ali potpuno odlučno i hrabro sproveo u delo.

Ali, ovaj i ovakav Kurti, i to što on kao nesreću proizvodi na Kosovu, sve to nije sramota Srbije. To je sramota velikog Zapada, kome su usta puna floskula o demokratiji, ljudskim pravima i ostalih laži. Sve ovo možemo da posmatramo i kao opasnu igru zapadnih sponzora Prištine, koji puštaju Kurtija da sprovodi samovoljne odluke, uz potpuno bezopasne, blage opomene, na koje se u praksi on naravno ne obazire. Da li zaista misle da to neko ne vidi?

S druge strane, Vučić i zvanični Beograd primorani su da od Vašingtona i Berlina očekuju i traže da utiču na lidera Samoopredeljenja, kako bi sprečili njegovo bezumlje, a oni to onda koriste za uslovljavanje i stalne zahteve prema Srbiji, posebno poslednjih meseci u pogledu nastavka dijaloga i priklanjanja sankcijama prema Rusiji.

Bezobrazno, licemerno i pre svega veoma opasno.

I zato Srbi danas, uprkos neodoljivom iskušenju da nekome šakom polome nos, pokušavaju da do krajnosti ostanu pribrani i da ne čine ono što bi ih dovelo u poziciju da su oni ti koji izazivaju sukob. Ali, istovremeno su rešeni da pokažu apsolutnu spremnost na odbranu u slučaju ataka na svoju bezbednost i imovinu.

To znači i da su u severnim opštinama složni u stavu da ne pristaju na poništavanje ličnih dokumenata i na registracije RKS. A da će se, ako samozvani šampion demokratije pošalje specijalnu policiju kako bi svoj naum sproveo silom, oni suprostaviti svom snagom. 

Barikade, totalni otpor, borba. Nema druge. Pa da vidimo ko će kako da prođe u toj potpunoj eskalaciji, koju niko pri čistoj svesti ne može da priželjkuje.

Srbija je kroz reči predsednika Vučića iskazala stav i jasnu poruku. Nećemo da bacamo šibicu na Kurtijev proliveni benzin, ali ako on to sam uradi, ugasićemo tu vatru onako kako ona jedino može da se ugasi. Bez dileme, brzo i snažno. 

Srbima na Kosovu je dosta trpljenja i prihvatanja bezbrojnih ucena, spremni su da pruže odlučan otpor, a Srbija je rekla da neće da dozvoli nikakav novi pogrom svog naroda, pa nek Kurti razmišlja. Ako se uopšte on više za nešto pita.

 

 

Albanci kažu da primenjuju reciprocitet, jer srpska strana ne želi da razume i prihvati “realnost da je Kosovo nezavisna država”.

A, šta ćemo sa onom realnošću koja kaže da je Kosovo po svim važećim međunarodnim aktima neodvojivi deo Srbije. Neka pitaju UN, pet zemalja EU, Peking, Nju Delhi, Madrid i još stotinu drugih, da li su država.

Albanci na Kosovu još ne shvataju da ne mogu da pobegnu nigde i ne mogu da se odvoje od Srbije, ma koliko to želeli. Mnogo je Srbije od Leposavića, preko Peći, Gnjilana i Prizrena do Đeneral Jankovića. Džabe punktovi na Jarinju, Brnjaku, Merdaru. Put u normalan život, put u Evropu, za Albance ide kroz Srbiju i sa Srbijom. To razume Rama, ali Kurti još ne.

I zato se nameće logičan zaključak, da je vreme da Srbija preduzme neke konkretne korake. Da kaže da razgovori s Kurtijem dalje ne mogu da se vode na ovaj način. I da Srbija pristaje na nastavak dijaloga, ali samo sa jednom tačkom dnevnog reda, za hitno sprovođenje sporazuma o ZSO. A, ako se Brisel i Priština na to ogluše, da Srbi sami proglase Zajednicu srpskih opština izvršnom. Kad Kurti već toliko voli da se igra jednostranih poteza.

Naravno, mnogo je još pitanja u ovom rebusu, ali da ovde spomenemo još samo jedno. Šta je sa EU u ovom trenutku, gde je Viola fon Kramon? A, da, letnji raspust je u Briselu. Selo gori, a Lajčak se češlja.

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI