PAKLENI PLAN ZAPADA! Kreće velika diplomatska akcija, Eskobar otkrio šta planiraju da urade!

Prema našim informacijama, zaokret Španije, Grčke, Kipra, Slovačke i Rumunije prema kosovskoj nezavisnosti, u Vašingtonu i Briselu vide kao ključ koji će Prištini otvoriti vrata za EU, ali i NATO. A ključ za promenu stava ovih država, po istim tim zapadnim centrima moći - drži Srbija. Jer, njihova teza je da, ako Beograd indirektno ili direktno prizna južnu srpsku pokrajinu, onda nema razloga da to ne učini i pet evropskih zemalja.

U sklopu akcije da se maksimalno ubrza rešavanje kosovskog pitanja, a Priština ugura u međunarodne organizacije, očigledno je i "šatl-diplomatija" specijalnog izaslanika EU za dijalog Miroslava Lajčaka i zamenika pomoćnika američkog državnog sekretara i emisara za Zapadni Balkan Gabrijela Eskobara, koji su posetili Prištinu i Beograd.

Ostavite vaš komentar na Viber zajednici Živela Srbija!

Upravo je Eskobar otvoreno govorio da je za Prištinu najvažnije članstvo u EU i NATO, a u tom kontekstu je ukazao na značajne pozicije pomenutih pet država EU. On je ukazao da će bez njih biti veoma teško da Kosovo postane članica Alijanse, jer se tamo odluke donose konsenzusom. Potvrdio je i da je postizanje sporazuma Prištine i Beograda "pitanje nedelja, a ne godina", kao i da SAD podržavaju nemačko-francuski predlog za dijalog, u čijoj osnovi je da Srbija formalno ne prizna Kosovo, ali da se ne protivi članstvu Prištine u UN.

Foto: Alo!

Eskobar se juče sastao sa predsednikom Aleksandrom Vučićem, sa kojim je razgovarao o mogućnostima za nastavak dijaloga i pronalaženje održivih rešenja. Šef srpske države je još jednom istakao punu posvećenost Srbije nastavku procesa dijaloga i rešavanju otvorenih pitanja između Beograda i Prištine, sa akcentom na potpunoj primeni do sada potpisanih sporazuma u Briselu i poštovanju međunarodnog prava.

Američki diplomata razgovarao je i sa direktorom Kancelarije za KiM Petrom Petkovićem, koji mu je preneo insistiranje Beograda da se sprovede dogovor o formiranju Zajednice srpskih opština. Bilo je reči i o pitanjima energetike i registarskim tablicama. Eskobar je još tokom posete Prištini zatražio da se rok od 31. oktobra, koji je albanska strana postavila za početak primene preregistracije, odloži za 10 meseci. Ukazao je da to nije samo zahtev SAD, već cele Kvinte (Velike Britanije, Francuske, Nemačke i Italije).

Bivši ambasador Zoran Milivojević kaže, za "Novosti", da je očigledno da je jedan od ključnih interesa Zapada zaokruživanju kosovske nezavisnosti da Prištinu prizna i pet država EU, od kojih su četiri članice NATO:

Printscreen

- Pritisak na te zemlje sada raste kako se ubrzavaju pokušaji sa Zapada da se kosovsko pitanje što pre reši. Ta žurba proizilazi i iz rusko-ukrajinskog sukoba i problema i posledica koje taj rat izaziva u EU, od nereda u Francuskoj i menjanja političke klime u mnogim državama. Sve to vrši pritisak na Zapad, a Zapad onda prenosi pritisak na nas da se pitanje Kosova reši. Ne očekujem da će pet članica EU da promene svoj stav, i zbog problema koje imaju na svojim teritorijama. Možda bi do neke promene možda i došlo ukoliko bi Srbija promenila svoju poziciju, ali ne postoje šanse da priznamo nezavisnost južne pokrajine.

Milivojević podseća i na nedavnu posetu španskog premijera Pedra Sančeza regionu, tokom koje je namerno zaobišao Prištinu, a iz Beograda poslao jasne poruke o poštovanju suvereniteta i teritorijalnog integriteta Srbije. Po Milivojeviću, od izbijanja sukoba u Ukrajini, međunarodno pravo ponovo dobija na značaju, a zemlje koje nisu priznale Kosovo imaju dodatne argumente da ostanu na tim linijama.

UNMIK ostaje

Nakon što je na sednici Saveta bezbednost UN, gde je generalni sekretar Antonijo Guteres podneo izveštaj o situaciji na KiM, više zvaničnika tražilo prestanak rada Unmika, portparolka ove Misije Sanam Dolatshahi izjavila je da oni nastavljaju nesmetano da rade na Kosovu:

- Mandat Unmika, zasnovan na rezoluciji Saveta bezbednosti 1244, jeste da obezbedi uslove za miran i normalan život svih stanovnika Kosova.

Rok za predsporazum 24. februar?

U brojnim spekulacijama oko rokova koje Zapad postavlja za postizanje dogovora Beograda i Prištine, od juče je "u igri" 24. februar naredne godine, do kada bi, navodno, trebalo da bude postignut prvi u nizu sporazuma. Kako prenosi "Albanijan post", u ovoj fazi Srbija ne treba da menja Ustav, dok Kosovo mora da formira ZSO, takođe bez menjanja svog najvišeg pravnog akta.

U scenariju za ovaj predsporazum Kosova i Srbije, koji je objavio taj albanski medij, navodi se da ZSO neće biti nevladina organizacija, ali i da neće biti uspostavljen novi nivo moći. Ako se postigne dogovor, predviđeni su "finansijski paketi", a ako ne "težak štap" za ometajuću stranu.

- Hitnost dogovora je vezana za situaciju u Ukrajini. Lajčak i Eskobar jasno su stavili do znanja Kurtiju i Vučiću da "temu Kosova i Srbije treba zatvoriti pre nego što se navrši godinu dana od početka rata u Ukrajini". Međunarodna zajednica više ne traži "brzo rešenje", već "proces pomirenja", koji se razlikuje od dinamike sadašnjeg dijaloga i zahteva postizanje pomirenja u nekoliko faza.

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI