OTIMANJE SRPSKE ZEMLJE NA SEVERU KOSOVA Pravo svojine ne važi za Srbe
Poslednja odluka tzv. Vlade u Prištini o eksproprijaciji zemljišta na severu Kosova čiji su vlasnici Srbi, ovoga puta u opštini Leposavić, izazvala je opšte ogorčenje meštana. Ne samo zbog toga što ih niko nije obavestio da mogu da ostanu bez svojih poseda zarad „javnog interesa“, već i zbog toga što se ispostavilo da je taj „interes“ - baza pogranične policije.
Zatečeni zakulisnim postupanjem kosovske vlade meštani sela Dren i okolnih zaseoka protestuju već dve nedelje. Pravdu traže i na sudu.
Igor Popović pomoćnik direktora Kancelarije za KiM za pravna pitanja kaže nam da je u ovom slučaju pre svega prekršeno pravo svojine kao univerzalno ljudsko pravo.
„Prema Evropskoj konvenciji o ljudskim pravima, pravo svojine je univerzalno i ono ne može da bude otuđeno i onemogućeno. Može,
samo u javnom interesu a ovde nikakav javni interes ne postoji. Priča se o nekoj infrastrukturi. Kakvoj? Infrastruktura je izgradnja puteva, vodovoda, nasipa za odbranu od poplava... Međutim, ovde se gradi nekakva baza koja sigurno nije u javnom interesu stanovništva koje živi u opštinama Leposavić i Zubin Potok. Grade se objekti u kojima će biti nekakvi navodni policajci, specijalci koji će maltretirati te ljude i to uopšte nije u javnom interesu“, navodi Popović.
Kako ukazuje, prilikom donošenja odluke o eksproprijaciji, nisu ispoštovani čak ni propisi privremenih institucija samouprave, već su
prekršene sve formalnosti.
„Nisu obavešteni organi lokalne samouprave koji bi trebalo da budu obavešteni o prostornom planu i o nameni zemljišta. Nisu obavešteni ni vlasnici, koji su tek kada su otišli na svoje posede, nijive, zatekli mašineriju, policajce i oklopna vozila. Bilo im je onemogućeno da uđu na svoj posed i tek tada su bili obavešteni da se nešto dešava i da se na njihovom zemljištu gradi nekakva baza“, kaže Popović.
Povodom ovog slučaja Kancelarija Evropske unije u Prištini izrazila je zabrinutost i apelovala na vladu Kosova da se prava vlasnika imovine poštuju. Oglasila se i grupa od deset nevladinih organizacija sa Kosova koja je zatražila hitno zaustavljanje procesa eksproprijacije zemljišta u vlasništvu Srba u opštinama Zubin Potok i Leposavić.
Na "meti" eksproprijacije u opštini Leposavić su Dren, Lešak, Košutovo i Bistrica, a u Zubinom Potoku Brnjak, selo Banje, Gornji Jasenovik i Veliki Breg.
Od javne rasprave o eksproprijaciji koja se sutra organizuje u Leposaviću, a 21. februara u Zubinom Potoku, Popović ne očekuje
previše, iz prostog razloga što se otpočetka nije postupalo po propisima.
„To je čisto neka formalnost da se ispoštuje EU, od koje je stigla blaga kritika da se u ovom slučaju nije postupalo u skladu sa propisima“, kaže sagovornik.
Popović ističe da je ovo i političko pitanje i da međunarodna zajednica mora da bude uključena.
"Kancelarija za KiM će se boriti da se sve protivpravne mere povuku, kao i mašinerija, i da ljudu mogu da raspolažu svojom imovinom. Kancelarija za KiM je u saradnji sa lokalnim samoupravama organizovala pravne timove koji će obezbediti da ljudi budu pravno zaštićeni. Pisaće im žalbe i tužbe, angažovan je advokat Nebojša Vlajić, uključeni su profesori Pravnog fakulteta, sudije koje su radile u pravosuđu lokalne samouprave i drugi vrsni pravnici“, navodi Popović i podseća da je odluka o eksproprijaciji u opštinama Leposavić i Zubin Potok bilo i tokom 2022. godine, kada je oduzimano zemljište blizu adminstrativnih prelaza.
„Kancelarija za KiM je odmah reagovala, uputila je dopise i proteste međunarodnom misijima, navodeći tačno šta je sve prekršeno i po pitanju ograničenja prava svojine i po pitanju maltretiranja srpskog stanovništva na severu KiM, ukazano je i na kršenje međunarodnih dokumenata koja sprečavaju nasilan ulazak navodnih specijalaca sa dugim cevima na sever KiM“, kaže Popović.
Zoran Todić, gradonačelnik u ostavci opštine Leposavić, kaže za Kosovo onlajn da je narod odlučan da ne dozvoli eksproprijaciju. Navodi da se radovi trenutno ne izvode na putnom pravcu koji vodi do parcela koje je vlada iz Prištine nameravala da oduzme vlasnicima.
„Reč je o 13 parcela koje su u privatnoj svojini i šest parcela u društvenoj svojini. Njihovi vlasnici i meštani sela, Dren i zaseoka Zaselje, Mekiniće i Kratina protestuju jer se ne slažu sa odlukama vlade iz Prištine da se njihova zemlja otme, kako kažu, zarad izgradnje nekakvog objekta od javnog interesa. Nažalost, tek pre nekoliko dana saznali smo koja je namera vlade iz Prištine i šta planiraju da grade. To je dodatno uznemirilo vlasnike pomenutih parcela i ne samo njih, već i meštane mnogih sela na teritoriji opštine Leposavić. Zakonom je jasno definisano šta je to što je javni interes. Ne mora da znači da ono što je interes za centralni nivo vlasti i interes lokalne zajednice, naroda koji živi na teritoriji ove opštine. Ova odluka ne donosi ništa dobro narodu ovde", kaže Todić.
On podseća da su građani u saradnji sa opštinom dali punomoćje advokatu Nebojši Vlajiću koji je podneo tužbu Vrhovnom sudu.
"Ako Priština uspe u tim namerama uliće dodatni nemir kod srpskog naroda koji živi u neposrednoj blizini i uopšte na teritoriji naše opštine, jer svi smo svedoci da godinu i više ovde patroliraju specijalne jedinice Kosovske policije. One stvaraju zebnju kod našeg naroda jer nema poverenja. Niko nije radio na izgradnji poverenja, tako da nemaju oni ovde šta da traže", ističe Todić.
Ipak, kaže, nada se da će Priština doneti razumnu odluku po pitanju uzurpacije zemljišta.
"Ovaj narod je rešen i odlučan da ostane da živi na svojim vekovnim ognjištima, ovaj narod nije nikome pretnja, ovi ljudi samo hoće da žive u miru, da žive, stvaraju i grade sigurnu budućnost za sebe i za svoje porodice, tako da verujem da će na kraju vlada iz Prištine doneti razumnu odluku, da poništi svoju odluku. Jer narod je rešen da brani i da ne dozvoli da se njihova zemlja uzurpira i da se na njihovoj zemlji gradi bilo kakva policijska stanica", dodao je Todić.
Povodom odluke vlade u Prištini o utvrđivanju javnog interesa, pravnik Mladen Ćiprijanović kaže da je nejasno ko je predložio utvrđivanje javnog interesa, ko je inicijator, na osnovu čega i u kakvom postupku je utvrđen taj javni interes.
„Vlada Kosova je donela odluku bez obrazlaganja, govoreći samo da se radi o infrastrukturnim objektima od javnog značaja, veoma šturo i neobrazloženo. Donete su građevinske mašine, krenulo se sa nekim radovima, proširenjem pristupnog puta ka parcelama koje su predmet eksproprijacije, međutim celokupno ponašanje na terenu nije bilo praćeno zakonitim aktima", ističe Ćiprijanović.
Sa pravne tačke gledišta, dodaje, privatna svojina ne može tek tako da se uzurpira.
"Samo ako postoji dobro obrazložen javni interes moguće je ograničiti pravo na privatnu svojinu, posle dugog postupka. Ceo postupak eksproprijacije prate i određena pravna sredstva, pravni lekovi koje građani mogu da upotrebe u toku postupka. Međutim, vezano za odluku iz avgusta prošle godine i eksproprijaciju u katastarskoj zoni Bistrica gde se već nalazi izgrađena baza imamo faktičku eksproprijaciju gde su građani bili lišeni potpuno bilo kakvog pravnog sredstva“, ukazuje Ćiprijanović.
Ističe da radovi ne mogu da se izvode dok traje sudski spor.
"Samo izvođenje radova nije moguće do donošenja konačne odluke o eksproprijaciji. Period između preliminarne i konačne odluke je 12 meseci kada se na terenu neće dešavati ništa osim eventualno pripremnih radova. Takođe, taj rok se produžava za vreme trajanja sudskog spora", zaključuje Ćiprijanović.
Advokat Nebojša Vlajić koji zastupa oštećene iz Leposavića i Zubinog Potoka rekao je za Kosovo onlajn da su odlukama Vlade Kosova u Leposaviću oduzeta 83 hektara, a u opštini Zubin Potok oko 50 hektara. Vlajić smatra da sud u ovom slučaju ima sve uslove da uvaži tužbu jer su zahtevi građana osnovani.
PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI
Komentari (0)