ALBANCI SU NENADU PUCALI PRAVO U SRCE Pao je mrtav pred majku i sestru!

Devetnaest godina od golgote. Od pogroma Srba s Kosova i Metohije prošlo je 6.935 dana. Rane i dalje bole. I boleće zauvek.

Martovski pogrom drugi je koji su doživeli kosmetski Srbi. Prvi se desio pet godina ranije, u junu 1999. godine, kada je svoja ognjišta napustilo oko tri stotine hiljada Srba.

Pogrom, onaj iz marta 2004. godine, stao je u tri dana. Počeo je 17, a završio se 19. marta. Od tada pa sve do danas srpski narod na KiM gotovo svakog dana doživljava nepravde. Žrtve su napada, pucanja u leđa i grudi, kuće im pljačkaju ekstremisti, groblja im preoravaju...

Martovski pogrom, 1999. godina, sedamnaesti dan u mesecu.

- Noć, oko šest sati. Velika grupa Albanaca opkolila je našu kuću u kojoj sam bila s bratom i majkom. Lomili su stakla na prozorima i bacali neke zapaljive mase, cela kuća je planula. Moj brat Nenad rekao mi je da ne želi da izgorimo, pa smo zajedno s majkom Ljubicom, koja je tada imala 89 godina, krenuli ka vratima – opisuje dramu Radmila Vesić iz Lipljana, čiji brat Nenad je tog 17. marta ubijen na kućnom pragu.

Nenad Vesić je jedan od 28 ubijenih. Nije uspeo da pobegne i bude u izbegličkoj koloni s više hiljada Srba koji su bežali sa zemlje na kojoj su rođeni.

- Nenad mi je rekao da je bolje da poginemo od metka nego živi da izgorimo. Kuća je bila puna dima, Nenad mi je rekao da će biti ispred mene i majke i da će nas štititi svojim telom. Čim je otvorio vrata i zakoračio preko praga, majka i ja smo bili iza njega, čuli su se pucnji. Pogođen je pravo u srce, pao je i sklopio oči - kazala je Radmila pre dve godine, kada je po prvi put smogla snage da prepriča strahotu koju je doživela.

Printscreen

 

Ona je pala preko brata, dozivala ga, majka Ljubica je zapomagala, podizala ruke visoko ka nebu, želeći da i ona zatvori svoje oči zauvek. Besna rulja Albanaca se razišla. Otišli su jer su učinili ono zbog čega su i došli, prolili srpsku krv i zapalili srpsko ognjište.

- Satima sam držala Nenadovu glavu u krilu. Nikoga više oko nas nije bilo. Kosovska policija pojavila se nekoliko sati kasnije - govorila je Radmila.

I ovaj, kao i svi drugi zločini tokom martovskog pogroma, desio se naočigled međunarodne zajednice, njenih vojnih snaga. Isto je i danas, kada upravo pred njima pucaju na srpsku decu...

Kristalnoj noći prethodila je lažna vest da su Srbi krivi za utapanje trojice albanskih dečaka iz sela Čabra na severu KIM. Nekoliko sati kasnije, 17. marta oko podne, na hiljade Albanaca prešlo je most na Ibru u Kosovskoj Mitrovici i u severnom delu grada napali su tamošnje Srbe. Naoružani automatskim puškama, pucali su ka srpskim kućama. Nasilje se prelilo i južno od Ibra. Tog dana, u ranim popodnevnim satima napadnuti su i Srbi u Lipljanu, Obiliću, Lapljem Selu, Čaglavici... Napadnuti su i oni na severu Kosmeta.

Gorele su srpske kuće, do temelja je spaljeno i porušeno i 40 srpskih svetinja, manastira i crkava. Ekstremisti nisu poštedeli ni Bogorodicu Ljevišku u Prizrenu, kao ni Bogosloviju i Sabornu crkvu Svetog Đorđa u tom gradu. Uništeni su Manastir Svetih Arhangela, Crkva Svetog Spasa, spaljena je u večernjim satima i Crkva Svetog Save u Kosovskoj Mitrovici, te Crkva Svetog Nikole u Prištini, Manastir Devič i mnoge druge svetinje...

Pogrom 2004.

Ubijeno 28 Srba

Ranjeno više hiljada

Proterano 5.000

Spaljeno kuća 950

Spaljeno manastira i crkava 40

U napadu učestvovalo 50.000 ekstremista

Pratite najnovije VESTI SA FRONTA

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI