LJUDIMA BILO MUKA OD TAČIJEVIH REČI Zmija se čudi što ima živih koji mogu da svedoče o njegovoj monstruoznosti!

Ali dobro, čovek je iskusan profesionalac, honorar je sigurno unosan.

Ovde bih se osvrnuo samo na najmarkantnije delove Kihovog izlaganja i na opšti utisak Tačijevog pojavljivanja na početku suđenja. Da se ne uvrede ostali, manje zvučni akteri aktuelnog haškog procesa, ipak, zna se ko je tu glavna zvezda.

Temelj Tačijeve odbrane se, dakle, svodi na tri, četiri tanke teze.

Prva je da Hašim Tači uopšte nije bio šef OVK i nije mogao da kontroliše ljude na terenu, pa sledstveno tome valjda ne može ni da odgovara za njihove kriminalne postupke.

Verujem da je ovo i za samog Tačija neprijatna tvrdnja, ali razumljivi su razlozi zbog kojih se sad odriče glavne uloge u oružanoj pobuni protiv države Srbije. Treba nekako izbeći doživotnu robiju. Međutim, dokaza za njegovu ulogu u aktivnostima i organizaciji OVK je mnogo. To danas albanska deca na Kosovu uče od malih nogu. A, svetska javnost je tu činjenicu saznala još u Rambujeu, početkom 1999. gde je mladi Tači bio vodeći albanski pregovarač upravo ispred OVK. Tadašnje pojavljivanje, slikanje i izjave vinuli su ga u zvezde, kao neprikosnovenog vođu “boraca za slobodu Kosova”.

I baš ta slava mu sada vezuje noge, a po onome kako je izgledao u sudnici, on je toga potpuno svestan.

Kaže Gregori Kiho da pobunjeni Albanci nisu imali organizovanu vojnu formaciju iako su pokušavali, ali šta ćemo sa činjenicom da danas na Kosovu ima 60.000 ratnih veterana?! Pa dodaje, da Tači nije imao razloga da sprovodi zločine jer se oslanjao na podršku SAD. Nažalost, to je bio samo razlog više.

Pustio je američki advokat u sudnici, između ostalog, i snimak iz jula 1999. na kome njegov klijent govori da Srbi treba da ostanu da žive na Kosovu i da niko neće da ih ugrožava. To se savršeno uklopilo u odmah zatim izrečenu Tačijevu tvrdnju da mu je izuzetno žao svake žrtve koja je pala na Kosovu.

Ali, reči su jedno, dela nešto sasvim drugo. I Čarls Menson je za sebe govorio da je Hrist. Pa njegove sledbenike to nije sprečilo da naprave one masakre po SAD.

Advokat je svoje teze o Tačijevoj nevinosti argumentovao još i dokumentarcem BBC, knjigom Kristofera Hila i izjavama Medlin Olbrajt i Džoa Bajdena iz senatorskog perioda.

Ali, činjenice su neumoljive. Upravo njegov čovek na optuženičkoj klupi sa nadimkom Zmija bio je u uniformi i komandovao dok su se na Kosovu događale monstruozne stvari ljudima otetim i držanim u ilegalnim OVK zatvorima. Srbima, Albancima, Romima, svakome ko nije bio po volji Tačijevim saborcima.

Polomljeni zubi i kosti stotina nevinih, iz čiste mržnje sakaćenih, odsečene uši, iskopane oči, jauci u lokvama krvi, u blatu i fekalijama, sati i dani batinanja, torture, čekanja na nova mučenja, pa ponovo još jače i bolnije.

Bez vode i hrane, u štalama i memljivim podrumima, sa jedinom željom u glavama da neko dođe i dokrajči ih, metkom ili bilo kako. Samo da prestane pakao. A, još mnogo više detalja stoji u optužnici.

Šta ćemo sa tim ljudima i njihovim porodicama?

"Međunarodna zajednica me je obavestila da je Specijalni sud od suštinskog značaja da bi se mračni navodi o trgovini organima koji se pripisuju Kosovu, pobili. Svetu je sada poznato da nije bilo trgovine organima, 'Žuta kuća' nikada nije postojala, a ni OVK ni ja nismo krivi za ono šta nam se pripisuje", rekao je Tači u okviru svog kratkog obraćanja, trudeći se da deluje uverljivo.

Ali, nestala je iskra u oku. Izgleda da je Tačija nasamarilo to društvo iz međunarodne zajednice, koje pominje. Verovao im je, nada u tu podršku mu je i sad slamka za koju se drži. Ipak, prošlo je mnogo godina. Neka prijateljstva su izbledela. Neće to biti prvi sličan slučaj.

Rekli mu da formira sud kako bi odbacio krvavu hipoteku. Ali… Ima stvari koje se ne daju obrisati, ni prekrečiti. Izbijaju na površinu koliko god ih gurali i potiskivali. I priznaje Tači, pojedinci među Albancima su napravili zločine, ali ne zna koji. Skrušeno, zatražio je od suda da veruje u njegovu nevinost. Bilo je skoro dirljivo.

Tači je na formiranje Specijalnog suda 2015. verovatno pristao samo iz razloga jer je verovao da su dokazi za “Žutu kuću” uništeni i da će preko neuspeha suda u tom poslu dobiti potvrdu svoje moralne "čistote", kako bi otklonio tu jedinu prepreku ka spokojnom i udobnom životu u kući na periferiji Prištine. Ili možda čak do Nobela za mir, bilo je i tih najava. Nije očekivao da će optužnica da ode u ovu “širinu” u koju je otišla, i da će neko u tužilaštvu stvarno da radi svoj posao.

Sigurno je bio dodatno začuđen činjenicom da ima još živih svedoka, spremnih da govore o onome što u optužnici stoji da su učinili on i njegovi prijatelji Veselji, Seljimi i Krasnići. Za Haradinaja i Ljimaja ih nije bilo.

Bivši predsednik Kosova u haškoj ćeliji sada ima dovoljno vremena da misli o tome, kako je za 25 godina prešao tako veliki put, od švajcarskog studenta, vođe ilegalnih pobunjenika, pa do zapadnog miljenika, Bajdenovog Džordža Vašingtona, albanskog heroja i gospodara, i onda nazad, u mrak i optužnicu za zločine OVK.

Uprkos teškim optužbama s kojima se suočava Tači, primer Ramuša Haradinaja i njegovo oslobađanje od odgovornosti na sudu daju za pravo simpatizerima i saborcima iz OVK da veruju kako je sličan scenario moguć i sada. Još smo daleko od epiloga ovog suđenja, biće to mučan proces bez ikakvih garancija za pravdu. Ali, kakva god odluka na kraju da bude, za Tačija i njegovu OVK knjiga slave je zaklopljena. Ta priča je gotova.

Pratite najnovije VESTI SA FRONTA

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI