EVROPSKA SRAMOTA U STRAZBURU Kvinta demonstrira silu, Priština na dugom putu priključenja

Ishod glasanja na sednici Komiteta ministara za Prištinu podiže rampu za prijem u Savet Evrope, ali slede pregovori u svim telima te međunarodne organizacije. Formalno mogu da potraju i šest godina. Odluku iz Strazbura ministarka spoljnih poslova privremenih prištinskih institucija Donika Gervala prenosi na Fejsbuku.

"Ovom odlukom završena je važna etapa ka punopravnom članstvu. Mnogo posla ostaje da se uradi. Proces članstva je dug i pun izazova", istakla je Gervala.

"Berlin zainteresovan zbog Kurtijeve ucene"

Aleksandra Đurović, ambasadorka u Misiji Srbije pri Savetu Evrope, ocenjuje da je Berlin i te kako zainteresovan da proces počne sada.

"Razlog tome je ono što smo u neformalnim kontaktima mogli da čujemo – uslovljavanje Kurtija da se pojavi na sastanku 2. maja i predstavi nacrt statuta ZSO, time da on to neće učiniti ukoliko pre toga ne počne procedura učlanjenja Prištine", objašnjava Đurovićeva.

Zeleno svetlo su dale 33 zemlje – iz regiona Slovenija, Severna Makedonija, Hrvatska, Crna Gora, Albanija. Protiv predloga glasali su Mađarska, Rumunija, Kipar, Španija, Azerbejdžan, Gruzija i Srbija. Uzdržani su bili BiH, Grčka, Slovačka, Moldavija i Ukrajina.

Niko se, osim Albanije, nije javio da obrazloži odluku

Ambasadorka prenosi i utisak sa sastanka – niko se od zemalja koje su glasale za prijem, osim Albanije, nije javio da obrazloži odluku.

"Zato što nisu imali ništa pozitivno da kažu u prilog otpočinjanja procedure za učlanjenje jedne nepriznate teritorije u međunarodnu organizaciju. Rešili su da ostanu u tišini", objašnjava Đurovićeva.

Prema njenim rečima, ishod glasanja nije iznenađenje.

"Želela bih da naglasim da 13 zemalja nije podržalo odluku koja je bila predstavljena. Ta odluka nije doneta nekom velikom većinom, kada imamo u vidu da svi oni koji su predstavljali zemlje nepriznavače, niko od njih nije glasao u prilog te odluke. Želim da izdvojim Mađarsku, ne samo što su glasali protiv, nego njihov ambasador je bio jako aktivan u odbrani principa međunarodnog prava i isticao je značaj dijaloga", navodi Đurovićeva.

"Da nas lažete više ne možete"

Pre glasanja, odluku Srbije obrazložio je predsednik Republike Aleksandar Vučić.

"Da nas varate i lažete ubuduće ne može. Čak i u njihovom predlogu implementacionog plana, nije da mi glasamo ovako ili onako, jer to ne mogu da nam kažu, nego da ne pravimo opstrukciju je stajalo iza formiranja ZSO. A sada odjednom da glasamo za nešto, a da oni nisu ništa ispunili. Evo nećemo. Ne dâ Vučić", rekao je predsednik.

Aplikacija Prištine od polovine maja prošle godine je na stolu Komiteta ministara.

Više puta ta tačka izostala je sa dnevnog reda. Sa izlaskom Rusije, računica je bila jasna da Priština ima potrebnu dvotrećinsku većinu.

Konkretna politička poruka i za Prištinu i za Beograd

Vest iz Strazbura danas čitaju kao konkretnu političku poruku i za Prištinu i za Beograd.

Stefan Surlić sa Fakulteta političkih nauka smatra da poruka jeste da su sada, pre svega zemlje Kvinte, odlučne da podrže samoproglašenu nezavisnost Kosova.

"I mogu reći da je to groteskno u uslovima kada na terenu trpimo sistemsku diskriminaciju i vidimo je, koja se vrši nad Srbima, da na lokalnim izborima Srbi uopšte ne izlaze i da će neko bez ikakvog legitimiteta u njihovo ime odlučivati. Određivati ovaj datum na vanrednoj sednici i pritom podržati Kosovo u uslovima kada se sistemski krše prava Srba na Kosovu, jako je diskutabilno i šalje dodatnu političku poruku pritiska prema Beogradu", kaže Surlić.

Nije zgoreg podsetiti – osnovni zadaci Saveta Evrope jesu unapređenje ljudskih prava, demokratije i vladavine prava.

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI