DEVETORO SRBA ČUVA SRPSTVO U SIGI KOD PEĆI Alo! u poseti povratničkom selu koje je 1999. godine spaljeno i porušeno
Imam devedeset i ne znam koliko godina, najstariji sam u selu. Pamtim sve ratove, ovde su ti bili Talijani i Nemci. Kad je bio onaj poslednjih rat, izbegli smo, bilo leto, užeglo sunce, gorela nam koža. Ostavili smo konje, ovce i krave, sva imovina ostala da izgori. Poneli smo hrane koliko da imamo da jedemo, traktorom otišli iz sela. Tada sam ženi i deci rekao da se okrenu i da još jednom pogledaju našu kuću, da zapamte šta smo ostavili.
Ovim rečima dočekao nas je Veljko Jašović (92) iz Sige kod Peći, malog povratničkog sela u kojem živi devetoro ljudi. Veljko je najstariji, najiskusniji. On i ostalih osam stanovnika čuvaju srpstvo u ovom selu koje je okruženo planinskim vrhovima Rusolije, Hajle i Prokletija. Veljko i njegova supruga Slavica (87) izrodili su petoro dece. Nedavno su proslavili 72. godišnjicu braka.
Šibao je oštar vetar, na nebu nijednog oblačka, a Veljko u bašti, plevi korov i radosno nam priča…
- Vidiš ovo što držim u rukama, to ti je kosa, ovde to još zovu kola i čekrč. Ova kosa je stara koliko i ja… Nego, da ti kažem, ovde je raj na zemlji, pogledaj kako je lepo. Nigde slađe i lepše. Najsrećniji čovek na svetu sam bio kada smo se vratili 2004. Mi smo ti, miko, dobre duše. Jedemo ono što nam iz ove zemlje nikne - kaže Veljko Jašović iz Sige.
Meštani žive od poljoprivrede i stočarstva. Plodne oranice i njive obilato rađaju, a višak voća i povrća Jašovići i njihove komšije najčešće bacaju.
- Ne možemo ništa da uradimo, jedno jaje ne možemo da prodamo. Komšije Albanci, iz susednog sela, od nas ništa ne kupuju. Mi ti, miko, bacamo krompir, luk, jabuke… Nešto rakije ispečemo, ali vala mnogo jabuke bacimo. Za džabe se otimaju da uzmu, ali kada treba da plate, onda neće. A ja sam ti mnogima u životu pomogao, otac, kojeg smo mi zvali babo, 1965. svu zemlju meni je prepisao, a ja je braći poklonio. Školovao sam i svoju i decu svoje braće, pa su danas oni lekari, ekonomisti. Tako sam i svoju decu naučio jer se tako čuva bratstvo. Nego, idem ja sada da poplevim ovo ovde, a vi završite svoje poslove pa dođite na ručak, eno spremaju gozbu - kazao je Veljko i hitro, kao da se raduje znoju i novim žuljevima na dlanovima, ode ka njivama.
Siga je spaljena i porušena 1999. Mnoge kuće su obnovljene, ali u njima niko ne živi. Od porušene crkve Svetog Dimitrija ostali su temelji. Na njima će, veruju meštani, nekada biti izgrađen novi hram, božja kuća.
Iz Sige je 1999. sa svojom porodicom izbegla i Slavica Jašović (67). Pet godina kasnije vratila se na spaljeno ognjište. Ubrzo su se uselili u novu kuću.
- Vratila sam se ovde i nikada više odavde neću otići. U Beogradu imam trospratnu kuću, tamo su mi dve ćerke, treća je u Kruševcu, četvrta u Paraćinu, a sin mi je u Belorusiji, tamo ima svoju kuću, razvio je dobru firmu i lepo radi. Ne pada nam na pamet da odemo odavde. Ovde sam se udala pre 51 godinu i nadam se da ću ovde i umreti. Ne bojimo se nikoga, čistih smo ruku i obraza i šta ima da se plašimo - kaže Slavica.
Njena porodica ima pet hektara zemlje, četiri obrađuju, a parče zemlje, koje se nalazi podalje od porodične kuće, dali su u najam.
- Daleko nam je da idemo da obrađujemo tu parcelu, pa smo je dali u najam, koliko da batalak ne raste. Bilo je onih godina napeto, desile su se ružne stvari, kuće spaljene, nijedna nije ostala netaknuta, prolazili su Albanci pored nas i nisu nam se javljali, a sada je drugačije. Sada dođu Albanci, sednemo, porazgovaramo, popijemo kafu i verujte da i oni pate za onim vremenom kada smo zajedno živeli. Nema njima bez nas, niti nama bez njih - kazala je ona.
Seosko groblje svedoči o vekovnom postojanju Srba u ovim krajevima. Neki nadgrobni spomenici stari su vekovima. Mnogi su porušeni, uništeni…
Ostaci crkve pod vrhovima Rusolije
Pod vrhovima Rusolije, u Sigi, postojala je crkva za koju meštani veruju da je starija od Dečana. Ti podaci nisu zvanično potvrđeni, ali se zna da je na njenim temeljima izgrađena nova i to Crkva Svetog Dimitrija. Nju su Albanci spalili i porušili tokom Drugog svetskog rata. Iznova je obnovljena i osveštana 1977. Zle ruke su je ponovo spalile i uništile 1999. godine, tada su gorele mnoge srpske kuće. Zidine stare, nekadašnje crkve još uvek stoje, ponosno i istrajno. Ponegde su visoke i do četiri metra. U blizini crkvenih ostataka protiče izvor, a meštani veruju da je voda lekovita jer izvire iz Savinog kamena.
Pratite najnovije VESTI SA FRONTA
PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI
Komentari (0)