BAJDENOV SPECIJALAC PREUZIMA KORMILO Od O"Brajena se očekuje mnogo, ali može li da pomeri dijalog Beograda i Prištine?

Predsednik SAD Džozef Bajden nominovao je O'Brajena za naslednika Karin Donfrid, kojoj je mandat istekao u martu, tako da se već mesecima očekuje dolazak iskusnog diplomate na novu funkciju. Da je to više nego izvesno, potvrdio je Džefri Hovenijer, američki ambasador u Prištini.

"Predsednik Bajden veruje da je nominovao nekoga ko je veoma kvalifikovan za tu funkciju. Imao sam zadovoljstvo da radim sa gospodinom O'Brajenom na regionalnim pitanjima u prošlosti. Puno zna o regionu, a takođe ima iskustva oko Kosova i Srbije", kazao je Hovenijer.

Hovenijer je izrazio nadu da će O'Brajen biti "izabran na ovu funkciju kako bi unapredio strateške ciljeve SAD na Kosovu".

Dolazak O'Brajena na novu funkciju još u junu je komentarisao i predsednik Srbije Aleksandar Vučić, i to sa dozom umerenog optimizma. Naveo je da će to za Srbiju "biti mnogo važnije od izbora u SAD".

RTS

 

"O njemu se piše svašta, kao kreatoru Dejtona, ali je on čovek koji ume da čuje i da sluša", poručio je tada Vučić.

Kako je rekao, sa Donfrid je imao korektan odnos, a O’Brajan je čovek koji „izuzetno razume stvari, poput ambasadora SAD u Srbiji Kristofera Hila".

Prištinski analitičari imaju velika očekivanja od O'Brajena pošto, kako kažu, EU trenutno više pritiska Prištinu nego Beograd.

"Verujem da će zalaganje O'Brajena dati pozitivan pravac dijalogu Kosovo - Srbija, jer ako takva ličnost dođe na tu poziciju mislim da će izvršiti pritisak na Evropsku uniju da naprave određene promene u odnosu na Kosovo i Srbiju u smislu balansiranja pritisaka na obe strane, jer je evidentno da je pritisak jednostran", smatra Meljazim Koci, prištinski analitičar.

Sličnog stava je i univerzitetski profesor Dritero Arifi.

DOPISNIK KIM (STF)

 

"Verujem da ova promena u Stejt departmentu može da utiče i na EU da govori jednim glasom kada priča o Kosovu, o Balkanu. Primećuje se da je EU shvatila svoje slabosti i nedostatke u spoljnoj politici i to može biti snažan podsticaj EU da reformiše svoju spoljnu politiku", smatra Arifi.

O'Brajen je poznat ovdašnjoj javnosti jer je već radio u dve američke administracije kao specijalni izaslanik predsednika. Najpoznatiji je po učestvovanju u pronalaženju rešenja za okončanje rata u BiH i pomoganju u formulisanju Dejtonskog sporazuma 1995. godine.

Bio je i deo američke administracije tokom pregovora Beograda i Prištine u Rambujeu 1999. godine. Uz sve to, radio je i kao viši savetnik Medlin Olbrajt.

Aleksandar Popov, direktor Centra za regionalizam, nije krio velika očekivanja od O'Brajena još kad se proletos pojavila prva informacija da će iskusni američki diplomata stupiti na novu funkciju.

Prema Popovu, "O'Brajen, kao jači autoritet od Eskobara, može da preokrene situaciju na Kosovu".

"Do sada su se stvari na KiM odvijale od zlog ka gorem. Ako se nastavi tim putem situacija se neće rešiti ni u narednih 20 godina. Verovatno su u Vašingtonu procenili da stvari ne idu onim tempom kako su očekivali", istakao je Popov.

Kako je rekao, i O'Brajen i Hil dobro poznaju region.

"Sad se postavlja pitanje da li će, kao tokom devedesetih godina kada je najveću ulogu imao Ričard Holbruk, preduzeti energičnije akcije i biti više na terenu u razgovorima sa predstavnicima obe strane. Samo tako se mogu očekivati rezultati u vezi sa rešavanjem kosovskog pitanja", zaključio je Popov.

Diplomata Zoran Milivojević nema dilemu da je "imenovanje O'Brajena odraz politike aktuelne američke administracije Demokrata na čelu sa Bajdenom".

"To je još jedan u nizu proverenih kadrova iz devedesetih godina koje su SAD ponovo angažovale za rešavanje pitanja i u regionu i u celoj Evropi. Njegovo imenovanje treba povezati sa budućim ishodom rata u Ukrajini; polako se iz tajne diplomatije prelazi u javnu i u celu priču uključuju Kina, afrički lideri... Očekuje se novi rasplet i nova bezbednosno-politička arhitektura Evrope", ocenio je Milivojević.

Milivojević kaže da mu je očigledno da Zapad na čelu sa SAD želi da ubrza dinamiku rešavanja pitanja u regionu.

"Videlo se to i po izjavama Dereka Šolea i Gabrijela Eskobara. Zapad želi da na osnovu evropskog plana, koji je za SAD i EU obavezujući dokument i za Prištinu i za Beograd, stvori čistu situaciju u regionu. O'Brajen, Hil i ostali su provereni kadrovi koji dobro poznaju region, što pokazuje interes američke administracije za ovo podneblje". rekao je Milivojević.

O'Brajen je bivši službenik Stejt departmenta i dobitnik brojnih nagrada za službu od 1989. do 2001. godine, bio je viši savetnik bivše sekretarke Medlin Olbrajt, kao prvi zamenik direktora za planiranje politika i predsednički izaslanik za Balkan.

Predvodio je podršku SAD Međunarodnom krivičnom sudu za bivšu Jugoslaviju sa sedištem u Hagu.

Savetovao je o nizu pitanja, uključujući mirovne pregovore u Evropi, naučne i ekološke sporazume, postsovjetsku tranziciju Rusije i Ukrajine, i inicijative za istragu i krivično gonjenje osoba odgovornih za ratne zločine. Kao prvi predsednički izaslanik za pitanja talaca od 2015. do 2017. pomogao je u uspostavljanju kancelarije i radio na bezbednom povratku stotinu američkih državljana.

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI