RAZULARENE ALBANSKE BANDE SU NA KIM SEJALE SMRT, UBILI SU MI MAJKU I OCA Nataša je očeve kosti našla na groblju, uzda se u pravdu i Božji sud

Optužnica Tačija (54), Veseljija (55), Seljimija (52) i Krasnićija (72) tereti za zlodela počinjena u 42 nelegalna pritvora OVK na Kosovu i u Albaniji nad približno 407 pritvorenika, od kojih je najmanje 98 ubijeno, od marta 1998. do septembra 1999.

Tužioci su objavili identitete 75 žrtava, od kojih je 51 bila srpske nacionalnosti. U pritvorima OVK stradala su i 23 Albanca i jedan Rom.

Identiteti još 25 žrtava biće obelodanjeni tokom procesa.

U 10 tačaka, Tači, Veselji, Seljimi i Krasnići optuženi su za: progon na političkoj i etničkoj osnovi, zatvaranje, nezakonito hapšenje i pritvaranje, druge nehumane postupke, okrutno postupanje, prisilni nestanak, mučenje (dve tačke) i ubistva (dve tačke).

Ta krivična dela kvalifikovana su, u šest tačaka, kao zločini protiv čovečnosti, a u četiri tačke kao ratni zločini.

O zverstvima zločinaca ranije je govorila Nataša Šćepanović, koja je izgubila oca i majku na Kosovu. Ona je za Kurir pričala o strahotama koje su zadesile njene roditelje i pre tri godine je rekla da veruje da će pravda biti zadovoljena i da će odgovorni iz terorističke tzv. "OVK" biti kažnjeni.

 

 

Nataša Šćepanović izbegla je pre rata sa Kosova i Metohije iz mesta Istok, a gotovo svi drugi koji su ostali te 1998. i 1999, nadajući se da neće pasti u ruke zločinačkog tzv. "OVK", stradali su.

Nada se da će zločinci kad-tad progovoriti i da im „oči i duše nevino stradalih neće dozvoliti da bez istine odu na onaj svet“.

Razularena banda

- Roditelji nisu želeli da napuste svoju kuću i rodno mesto. Verovali su da im se ništa neće desiti jer su imali dobre odnose sa albanskim komšijama, ali svi koji su ostali u Istoku završili su kao moji roditelji, niko nije izašao živ. Svi su postradali na najsurovije načine. Kada se većinsko stanovništvo iselilo, došli su Albanci, razularene bande, i nastao je haos. Svi koji su ostali saslušavani su, mučeni su, oni su im upadali u kuće i spaljivali im stvari. Majka i otac su bili na listi nestalih sve do 2003. Tek tada su pronađeni ostaci moga oca, a majke ni do danas - priča Šćepanovićeva.

Kosti njenog oca su pronađene na groblju Lešće, zajedno sa ostacima vojnika.

- Urađena je DNK analiza i utvrdili su da te kosti pripadaju mom ocu. Kad smo ga sahranili i objavili čitulju za njega, to je bilo kao da je živ. Majka nije pronađena do dana današnjeg, ne zna se gde se nalaze njene kosti. Čak smo hteli da poklonimo imanje svojih roditelja samo za informacije gde su njihovi ostaci. Od tate smo primili par kostiju i ne znamo uzrok smrti, obdukcioni nalazi pokazuju da je mučen jer su kosti raskomadane. U njemu piše: „Pokušaj spaljivanja kostiju radi uklanjanja dokaza“. Sve se radilo planski - kaže Šćepanovićeva.

Obezglavljena tela

Iako je prošlo više od dve decenije, kaže da ne gubi nadu i da veruje da će pravda biti zadovoljena.

- Mislim da ljudi koji su učinili takve zločine moraju da odgovaraju, nadam se da će ih oči i duše naših nevino stradalih svuda pratiti i da im neće dati mira i da će jednog dana morati da kažu istinu. Da neće moći da odu na onaj svet, a da to ne priznaju. To je bilo stravično! Svako telo koje je pronađeno nije pronađeno s glavom, sva su tela obezglavljena. Uzdam se u pravedan sud i u božji sud - kaže Šćepanovićeva.

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI