NEMAČKE KOMPANIJE OGORČENE ZBOG KURIJEVE BLOKADE UVOZA Predsednik Privredne komore Kosova jasno kritikuje poteze Prištine

Predstavnici privrednih komora ističu da bi (takozvana) Vlada Kosova trebalo unapred da razmisli o posledicama koje te odluke mogu doneti po privredu, pre nego što donese takvu odluku.

I dalje su na snazi restriktivne mere uvoza iz Srbije na Kosovo i Metohiju. Predsednik Privredne komore Kosova Ljuljzim Rafuna kaže za Radio Kosovan da su od ovih mera stradala domaća, ali i međunarodna preduzeća koja svoju robu izvoze preko Srbije. On kaže da je unapred trebalo da bude upozorenje Kurtijeve Vlade o uvođenju restriktivne mere za srpsku robu.

„Stav OEK-a je bio i jeste da treba unapred biti upozorenje kada se bude odlučivalo o takvoj meri, kako bi se biznisi pripremili. Imali smo mnogo članova Komore koji su plaćali robu koju su kupili u Srbiji, jer ima mnogo stranih kompanija koje tamo proizvode, a tu robu kupuju one kompanije koje se nalaze u toj zemlji. Prošla su dva meseca otkako su preduzeća izvršila uplatu, nisu mogli da uvezu robu dok uplata nije vraćena, a to je samo po sebi predstavljalo izazov za biznise na (tzv.) Kosovu“, naglašava Rafuna.

Rafuna kaže da su mnoge kompanije i vlade zemalja EU izrazile zabrinutost zbog ove situacije. To je zbog činjenice da se, kako Rafuna ponovo ponavlja, mnoge međunarodne kompanije nalaze u Srbiji i te mere se odnose i na njih.

„Postoje nemačke kompanije koje su osnovane i koje su najveći proizvođači i najveći investitori u Srbiji. Zatim su italijanski, američki i drugi proizvođači. Rekli su nam: Vaša vlada je odlučila meru, ali te proizvode proizvode naše kompanije. Mi smo doprineli razvoju (tzv.) Kosova od 1999. godine i dajemo doprinos. O ovom elementu treba voditi računa u budućnosti kada se budu odlučivale o merama, kojima se bavimo sa kompanijama prijateljskih zemalja i njihovim proizvodima. Iz tog razloga, svaki evropski investitor koji dođe da ulaže na (tzv.) Kosovo, pošto je došao u Srbiju, ne vidi samo kosovsko tržište kao priliku za uvođenje proizvoda, već i celo balkansko tržište vidi kao priliku. Stoga, za uspostavljanje ovakvih mera u budućnosti, institucije moraju da vode računa o svakom koraku“, zaključuje Rafuna.

Na mere za proizvode iz Srbije pre nekoliko dana reagovala je i Američka komora Kosova. U njenom odgovoru je naglašen značajan uticaj koji aktuelne mere samoproglašene Vlade Kosova imaju na međunarodna preduzeća.

Prema zvaničnim podacima Američke komore, uvoz kompanija u američkim vlasništvu je opao za preko 39 odsto u odnosu na 2022. godinu.

Stoga je Američka komora istakla da ekonomska normalizacija između takozvanog Kosova i Srbije prevazilazi bilateralne interese, prenosi indeksonline.net.

BONUS VIDEO

 

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI