Aljbin Kurti
Foto: Tanjug/DOPISNIK KIM (STF)

Upravo zbog toga Kurti se našao na meti kritika ljudi iz privrede koji ističu da su od restriktivnih mera stradala i preduzeća na KiM, ali i mnogobrojne kompanije koje robu uvoze preko centralne Srbije.

Predsednik Privredne komore Kosova Ljuljzim Rafuna kaže za Radio Kosova da su mnoge kompanije i vlade zemalja EU izrazile zabrinutost zbog ove situacije.

- Postoje nemačke kompanije koje su osnovane i koje su najveći proizvođači i najveći investitori u Srbiji. Zatim su italijanski, američki i drugi proizvođači. Rekli su nam: Vaša vlada je donela mere, ali te proizvode proizvode naše kompanije. Mi smo doprineli razvoju Kosova od 1999. godine i dajemo doprinos. O ovom elementu treba voditi računa u budućnosti kada se budu odlučivale o merama. Svaki evropski investitor koji dođe da ulaže na Kosovo, pošto je došao u Srbiju, ne vidi samo kosovsko tržište kao priliku za uvođenje proizvoda, već i celo balkansko tržište vidi kao priliku. Stoga, za uspostavljanje ovakvih mera u budućnosti, institucije zemlje moraju da vode računa o svakom koraku - rekao je on.

Na mere za proizvode iz Srbije pre nekoliko dana reagovala je i Američka komora Kosova.

Prema zvaničnim podacima Američke komore, uvoz kompanija u američkim vlasništvu je opao za preko 39 odsto u odnosu na 2022. godinu.

Stoga je Američka komora istakla da ekonomska normalizacija između Kosova i Srbije prevazilazi "bilateralne" interese.

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI

Komentari (0)

Loading