VJOSIN FIJSKO U NJUJORKU "Srbija ima veliki ugled u muslimanskom svetu, pozicija Prištine nije baš pozitivna"

Kako dodaje, izuzetaka naravno ima, kao što je Turska, koja s jedne strane razvija veoma dobre odnose sa Srbijom a koja je jedna od država koja najistrajnije lobira za priznavanje nezavisnosti Kosova.

Na drugoj strani, po oceni Tanaskovića, stanje među islamskim zemljama po Kosovo nije naročito pozitivno.

Komentarišući susrete koje je sa predstavnicima islamskih država prošle nedelje imala predsednica Kosova Vjosa Osmani u Njujorku, gde se održavala Generalna skupština Ujedinjenih nacija, a u kojima je Osmani tražila podršku za članstva u međunarodnim organizacijama i nova priznanja, Tanasković ocenjuje da Osmani nema mnogo razloga za optimizam posle tih konsultacija.

Među sastancima koje je imala Osmani, bili su i susret sa kraljem Jordana Abdulahom Drugim, kao i sa generalnim sekretarom Organizacije islamske saradnje (OIK) Hiseinom Brahimom Tahaom.

„Kao i prošle godine za vreme zasedanja Generalne skupštine UN predsednica tzv. Kosova Vjosa Osmani je veoma intezivno lobirala u kuloarima zgrade UN na Ist Riveru. Što se tiče Jordana, on je stari saveznik Kosova. Kada sam bio na dužnosti stalnog predstavnika Srbije pri Unesku 2015. godine i kada se vodila bitka protiv prijema Kosova u Unesko, ako izuzmemo Albaniju koja je u suštini vodila tu čitavu akciju i koja je iznela zahtev, Jordan je bio među najaktivnijim državama u podršci Kosovu i tu nema ničeg novog. Generalni sekretar OIK je iz Čada, zemlje koja je priznala Kosovo 2012, ali nema preveliki uticaj u ovoj organizaciji, s tim što može da utiče na dnevni red konferencije i na to da se na njemu nađe nacrt Rezolucije o tome da se sve države OIK pozovu da priznaju Kosovo. Nije njima teško da izglasaju takvu rezoluciju jer imaju među članicama većinu zemalja koje su priznale Kosovo, ali takve rezolucije su već donošene i nisu dale naročite rezultate“, navodi Tanasković.

On ukazuje da je od 57 članica OIK tridesedetak priznalo nezavisnost Kosova i da je to procenat manji u odnosu na zemlje Evropske unije, što se, kako kaže, možda ne bi očekivalo.

„S druge strane, od samog početka postojala je izrazita tendencija da se po jednoj inerciji sa događajima od pre više od dve decenije u Bosni i Hercegovini prikaže da je sukob na Kosovu i Metohiji u suštini sukob između islama i hrišćanstava i da su tu muslimani ugroženi, pa da sa stanovišta islamske solidarnosti, muslimanske zemlje iskažu podršku Kosovu, uključujući priznavanje njegove nezavisnosti. Ta priča, međutim, nije prošla jer je iz mnogih razloga postalo jasno da ovde nije reč ni o kakvom međureligiskom sukobu, već da su u pitanju čisto politički, teritorijalni i drugi razlozi. Zbog toga, u Prištini odavno nisu zadovoljni odzivom muslimanskog sveta na njihove zahteve da budu međunarodno priznati i da se podrži njihova međunarodna afirmacija“, objašnjava Tanasković.

U muslimanskom svetu, dodaje, zemlje koje nisu priznale nezavisnost Kosova za to imaju jake razloge.

„Bilo da su oni načelne prirode – pridržavanje međunarodnog prava, bilo ono što je mnogo češće, a to je da i te države same imaju određene probleme separatizma i iskustva sa ovakvom vrstom pokušaja ostvarivanja nezavisnosti svojih teritorija, tako da one sigurno neće menjati taj stav“, kaže naš sagovornik.

Ukupno uzevši u svetu, prema oceni Tanaskovića, situacija je danas nepovoljnija nego što je bila pre desetak godina u pogledu spremnosti država koje nisu priznale Kosovo da ga sada priznaju.

„Od početka rata u Ukrajini u muslimanskom svetu se oseća veća  veća naklonost prema Rusiji i jača određeni antiamerikanizam, koji je inače bio jak u tom svetu i pošto se zna da je u pozadini rat kolektivnog Zapada odnosno SAD protiv Ruske Federacije,  mislim da je to činilac koji globalno gledano takođe ne doprinosi tome da bi veći broj muslimanskih država u ovom trenutku priznalo nezavisnost Kosova jer se zna da je to jedan američki projekat. Sve u svemu, ne bih rekao da ima mnogo razloga za optimizam kod gospođe Osmani posle ovih njenih konsultacija“, zaključuje Tanasković.

Kao neke od država u islamskom svetu kod kojih Srbija ima podršku za svoje stavove naš sagovornik ističe Maroko, Alžir, Indoneziju, Iran...

„Tu je i Egipat koji je zapravo zamrzao odnose sa Kosovom, odnosno nikada ih nije ni razvijao iako je u posebnim okolnostima došlo do njihovog formalnog priznanja u poslednjim danima vladavine predsednika Morsija“, navodi Tanasković.

 

 

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI