KURTIJEVA VLAST JE SVE POGORŠALA Izveštaj Međunarodne krizne grupe: Srbi odlaze sa KiM zbog stalnog pritiska Prištine

Međunarodna krizna grupa ukazuje da odlasci ubrzavaju već postojeći trend i procenjuje da je do jedne trećine Srba otišlo u poslednjih osam godina. Kako se navodi, u 2015. godini broj Srba na KiM bio je procenjen na 145.000, a do 2023. godine pao je na manje od 100.000, prenose Novosti.

Dodaje se da, iako su tačni brojevi nepoznati zbog bojkota Srba na poslednjem popisu 2011. godine, srpske vlasti kažu da je još 13 odsto Srba napustilo KiM tokom prošle godine.

U izveštaju se ističe da Kurtijeva vlada od stupanja na dužnost podiže tenzije u četiri opštine na severu KiM gde su Srbi većina. Međunarodna krizna grupa ocenjuje da je odbijanje Prištine da dodeli veću autonomiju Srbima jedan od dva glavna razloga za tenzije sa Beogradom.

Kurti je, kako se naglašava, na sever KiM poslao teško naoružanu policiju, uveo embargo na srpsku robu, potisnuo srpske institucije i zabranio upotrebu srpske valute, navedeno je između ostalog u izveštaju.

Priština je 2021. godine počela da sprovodi svoju vlast na severu KiM tako što je rasporedila velike, militarizovane specijalne policijske snage, što je dovelo do bojkota i masovnih ostavki Srba na funkcijama u prištinskim institucijama, ukazuje Međunarodna krizna grupa. Međunarodna krizna grupa smatra da će broj Srba na KiM verovatno opadati i u apsolutnom i u relativnom smislu, bez obzira na to šta se dešava u dijalogu Beograda i Prištine, ali da će stopa promena skoro sigurno zavisiti od nivoa tenzija, od percepcije bezbednosti i od politike.

Preporuke MKG

Međunarodna krizna grupa smatra da bi EU trebalo da ohrabri Prištinu da preusmeri rad policije u severnim opštinama na zadovoljavanje potreba zajednice i da specijalne jedinice ne bi trebala da koristi u svakodnevnom radu policije, kao i da bi na sever KiM trebalo da pošalje više policajaca koji govore srpski jezik.

Međunarodna krizna grupa takođe smatra da Priština treba da radi na tome da se zadovolje potrebe srpske manjine na severu KiM, posebno u zapošljavanju, zdravstvenoj zaštiti i školovanju i da bi, ako to ne može da se uradi u okviru delimične autonomije o kojoj se raspravljalo za opštine sa srpskom većinom, EU i države članice trebalo da "pritisnu strane da razviju alternativne načine za postizanje istog cilja".

BONUS VIDEO:

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI