CRVENI KARTON ZA KURTIJA Ovom odlukom Priština je dovela u pitanje partnerstvo sad SAD

"Ne iznosim nejasne pretnje u javnost. Rekao bih da ako nas ne tretiraju kao partnera, nećemo se odnositi ni prema tzv. Vladi Kosova kao prema partneru", kazao je O'Brajen.

Kako navodi, iako su Sjedinjene Države savetovale kosovsku vladu da ne sprovodi takve akcije, ona je odlučila da je sprovede, ne uzimajući u obzir savete ključnih partnera.

Ističe da su svi problemi koji su se javili od objavljivanja te odluke identifikovani u prvih 5-10 minuta nakon što se u javnosti saznalo za to.

Međutim, dodaje, tzv. Vlada Kosova je nastavila sa implementacijom te odluke bez upozorenja i ostavila je jedan broj građana u nedoumici kako da plaćaju hleb, kiriju i struju, koju su neki tek počeli da plaćaju.

"Ovo nije oblik efikasnog upravljanja. Veoma smo zabrinuti, jer ovo pokazuje nesposobnost vlade da služi svojim građanima, ali i partnerstvu. Biti deo Evrope danas znači rešavati probleme kroz dijalog uz efikasno planiranje i upozorenje. Ova odluka je saopštena ishitreno, bez upozorenja i bez pokušaja da se postojeći mehanizmi koriste za pronalaženje odgovora na sve probleme koji bi se mogli pojaviti", kazao je.

Na pitanje da li je tri meseca tranzitnog perioda dovoljno, O'Brajen kaže da ljudi moraju znati kako će platiti svoje račune, a da kada se čita saopštenje Centralne banke tzv. Kosova, nigde ne piše da će biti dozvoljeno korišćenje dinara.

"Kaže se da će biti ponuđena alternativa. Ovo je moralo da se uradi pre sprovođenja odluke u saradnji sa pogođenim zajednicama i susedima pogođenim odlukom i iskreno sa Evropskom unijom i nama. Dakle, ne, trebalo bi odmah da prestanu sa ovim i onda da rade na rešavanju konkretnog problema koji žele da reše, kao što to rade moderne evropske države", ukazuje.

Preneo je da je sa tzv. kosovskim premijerom Aljbinom Kurtijem imao nekoliko razgovora u periodu pre objavljivanja odluke i kratak razgovor nakon toga i dodao da je Kurti razumeo zabrinutost, kao i da je obećao da će poraditi na tome.

"Ali, jasno je da je odlučio da odobri odluku. Ako nas ne tretira kao partnera, postavlja se pitanje da li ovu vladu možemo smatrati partnerom", kazao je.

Na pitanje da li i SAD planiraju da uvedu kaznene mere kao što je to učinila EU, ako Priština bude insistirala na svom stavu, američki zvaničnik navodi da ne upućuje nejasne pretnje javno, ali da ako ih ne tretiraju kao partnera, neće se ni oni odnositi prema tzv. Vladi Kosova kao prema partneru.

Navodi da bi Zajednica opština sa srpskom većinom ovaj problem rešila tako što bi se razjasnilo pitanje posla koji se šalje i svrhe u koje bi se on koristio.

"Postoje i drugi načini da se obezbedi ova jasnoća, uključujući kroz dijalog, kroz neformalne konsultacije, ali ne treba objavljivati odluke usred noći nakon što vam najbliži partneri kažu da je to loša ideja i loše upravljanje", poručuje.

Upitan o odnosima tzv. Kosova i Srbije nakon Ohridskih sporazuma, O'Brajen kaže da primena pripada svakoj strani i da obe strane bi trebalo da preduzimaju svoje akcije, nezavisno od druge strane.

"A sada su stvorene okolnosti koje omogućavaju obema stranama da krive jedna drugu umesto da rade na tome da njihovi stanovnici budu slobodni i napredniji", kazao je O'Brajen.

Istakao je da je Srbija od oktobra napravila dva važna koraka ka normalizaciji ili faktičkom priznanju tzv. Kosova, kroz primenu registarskih tablica automobila i carinskih dokumenata.

"To su ciljevi koji su se dugo tražili i koji su realizovani i verujem da će se u tom aspektu desiti i druge stvari, ako se vratimo dijalogu umesto da delujemo van njega, kao što je kosovska vlada odlučila da uradi", kazao je.

Na pitanje da prokomentariše pismo premijerke Srbije Ane Brnabić zvaničnicima Evropske unije u kojem je, kako navode, odbacila sadržaj tih sporazuma, O'Brajen kaže da smatra da je prva verzija pisma, koja je odbijena, povučena.

"Ono na šta gledam su akcije, de fakto prepoznavanje. Normalizacija u ove dve ključne komponente je urađena poslednjih meseci i razgovara se o drugim stvarima koje se mogu uraditi ako radimo na način na koji rade moderne evropske države", ponavlja.

Na pitanje da li Beograd stoji iza događaja u Banjskoj 24. septembra, O'Brajen kaže da je Srbija smenila šefa obaveštajne službe koji je u tome učestvovao, povukla trupe blizu granice sa tzv. Kosovom i da Vašington očekuje od Srbije da procesuira odgovorne osobe.

O'Brajan ističe i da je nakon incidenta u Banjskoj jasno stavljeno do znanja da Kfor štiti sve ljude na tzv. Kosovu, uključujući i one na severu.

Navodi da su pozvali obe vlade da budu transparentne i otvorene sa Kforom.

Dodaje i da je Beograd nakon tog incidenta preduzeo korake koji vode ka faktičkom upoznavanju sa carinom i registarskim tablicama.

"Ovo su važni koraci koji su nastali kao rezultat odgovora i posvećenosti dijalogu. Zato želimo posvećenost radu na praktičnim rešenjima ovih problema, a ne preduzimanju jednostranih mera iz ličnih interesa koje zabrinjavaju vaše partnere koliko i vaše građane", poručio je O'Brajen.

BONUS VIDEO

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI