ALBANKE NE SMEJU SAME NA ULICU Haos na KiM, čim izađu odmah ih jure kolima i nasrću

Pranvera Selimi pažljivo korača po mrazu obasjanom trotoaru dok kreće na trčanje u 05.00 ujutro kroz mračni i zimski pejzaž prištinskog parka Germija. Rutina, koja se sprovodi najmanje četiri puta nedeljno, počela je pre devet godina kada je Selimi otkrio radost i zdravstvene prednosti trčanja.

- Primetila sam da sam se posle trčanja osećao veoma dobro, a kasnije je to postalo deo mog života - kazala je ona.

Međutim, njen prelazak sa fitnes centara na trčanje na otvorenom doneo je novi niz zabrinutosti: strah za njenu bezbednost.

- Budim se veoma rano i nikad ne znate ko bi mogao biti tamo, a mogući napadi, bilo verbalni, fizički ili seksualni, su opasnosti o kojima uvek razmišljate kada izađete iz kuće pre izlaska sunca - poručila je ona.

Od verbalnog do fizičkog napada

Iako je Selimi retko uspostavljala kontakt očima i često je spuštala pogled kako bi izbegla poglede drugih, verbalno uznemiravanje koje je primila postalo je „normalno“.

Još uvek se živo seća događaja od pre nekoliko godina u Peći, gde je trčala kada je automobil pun dečaka škriputao stao pored nje.

- Zaustavili su auto, otvorili vrata i rekli nešto. Bila sam toliko uplašena da sam potrčala najbrže što sam mogla dok mi je srce lupalo o grudi. Nije bio dobar osećaj - objasnila je ona.

Selimi se sada uverava da je njena lokacija telefona aktivna i obaveštava nekoga gde planira da trči pre odlaska. Iz bezbednosnih razloga, takođe se pridružila grupi trkača za rano jutarnje trčanje.

Koliko su bezbedni javni prostori Kosova?

Besarta Breznica iz Mreže žena Kosova, organizacije koja se bavi ženskim pravima, priznaje široko rasprostranjen strah koji žene moraju da trpe. To često dovodi do toga da su njihove mogućnosti ograničene i sloboda kretanja smanjena.

Ona je napomenula da su „žene uvek sklonije da koriste različite vrste prevoza kako bi izbegle pešačenje i izbegavale neke javne prostore zbog čega se mogu suočiti”.

- Može da bude veoma težak - ocenila je Breznica.

Bezbednost žena u javnim prostorima ostaje složeno pitanje na koje utiču faktori kao što su osvetljenje, sigurnosne kamere i prisustvo institucija.

Prema analizi kompanije SpaceSintaks iz 2022. godine, skoro 25 odsto registrovanih uličnih svetiljki u Prištini je nefunkcionalno, što je rezultiralo mračnim i potencijalno „nebezbednim“ lokacijama. Istraživanje je takođe primetilo nedostatak osvetljenja duž glavnog puta u parku Germija.
Skoro devedeset odsto od oko 7.000 kamera za nadzor koje nadgledaju javne površine Prištine su u privatnom vlasništvu.

Po zakonu, kamere javne bezbednosti kontroliše tzv. Kosovska policija, međutim, vlasti su odbile da odgovore na upite RSE/RL o broju kamera u upotrebi, kao io broju patrola koje redovno vrše.

- Dobro se osećam kada primetim da je policija na ulici u jutarnjim satima - navela je Selimi, koji takođe smatra da bi patrole trebalo da budu što češće.

Eurisa Rukovci, aktivistkinja i liderka feminističke organizacije Grazeta, priznaje da uprkos naporima da se skrene pažnja na zabrinutost za javnu bezbednost, realnost za mnoge žene je da je „i dalje izazov“.

Prema njenim rečima, žene često moraju da pribegnu „nečijoj pratnji ili da planiraju da prođu naseljenijim i osvetljenim ulicama” kako bi osigurale svoju bezbednost.

- Nesigurnost može sprečiti žene da učestvuju u aktivnostima kao što su trčanje, rekreacija itd. na javnim mestima, posebno u kasnim večernjim ili ranim jutarnjim satima - dodala je ona.

Poslednjih godina, nekoliko slučajeva uznemiravanja i seksualnog napada na žene i devojčice, uključujući seksualni napad na 11-godišnju devojčicu u jednom od prištinskih parkova, objavljeno je u javnosti.

Iako su seksualni napadi ili silovanje dugo bili krivično delo, seksualno uznemiravanje je na KiM klasifikovano kao zločin tek posle 2019.

Breznica tvrdi da je prijavljivanje ovih incidenata problematično jer mnoge žene odlučuju da ne otkrivaju zlostavljanje i zato što je slučajeve teško provjeriti.

U studiji iz 2023. koju je sproveo tzv. Kosovski centar za proučavanje bezbednosti, više od polovine ispitanika je seksualno uznemiravanje smatralo značajnom pretnjom javnoj bezbednosti.

Uprkos izazovima, Selimi ostaje posvećena svom sportu i nada se da će više žena prihvatiti radosti trčanja.

- Mislim da to nema veze sa tim kakva si osoba, ili kako izgledaš, ili koliko godina imaš. To je deo biti žena - zaključila je ona.

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI