MUKE SU NAS MORILE, ALI NAS NISU SLOMILE, OSTAJEMO NA NAŠEM KOSOVU Sedmočlana porodica Ilić iz Gračanice po prvi put će praznike dočekati pod svojim krovom

Sedmočlana porodica Ilić iz Gračanice, koja je donedavno živela u limenom kontejneru, od sada su u svom stanu, pa će supružnici Zoran i Katarina i njihova deca, Mihajlo (7), Ilija (5), Helena (4), Lazar (2) i jednogodišnja Anđelija, po prvi put praznike dočekati pod svojim krovom.

Ilići su časni i vredni ljudi koji drže do tradicionalnih vrednosti. Nikada nisu razmišljali da odu sa Kosova i Metohije, pa je njihov život u stvari jedna velika borba da ostanu, opstanu tu gde su rođeni, da šire svoju porodicu. Nije im bilo lako. Nikada… Muke su ih morile, ali ih nisu slomile.

Alo

 

- Godinama smo živeli u limenom kontejneru, u kojem su se rodili Mihajlo, Ilija i Helena. Pomagali su nam naši ljudi, veliku pomoć smo dobili od naše države Srbije, od ljudi koji rukovode opštinom. Gledajte, to je način da ostanemo ovde, da se međusobno pomažemo. Ono što je meni višak možda nekome manjka i tako se razmenjujemo i pomažemo u hrani, odeći, u svemu. Bog nam pomaže - priča za Alo! Zoran Ilić, i dodaje da se raduje porodičnim okupljanjima, slavama, praznicima…

Alo

 

Ilići, njih sedmoro, praznike dočekuju u krugu porodice, kako i tradicija nalaže. Spremiće ono što imaju.

- Radosni smo kada sednemo, kada se okupimo, družimo, zaigramo se sa decom. Kad ih vidim za stolom, srce mi zaigra, pa se uplašim da će da mi iskoči, preskoči. To nisam imala kao dete. Svoj dom sam izgubila 1999. u Prištini, posle toga živela sam u izbegličkim naseljima. To je iza mene, sada gledam u svoju decu i trudim se da njima obezbedim sve što im je potrebno, a u tome Zoran i ja uspevamo. Praznike ćemo dočekati zajedno, grlićemo našu decu, tako učvršćujemo svoju nameru da ostanemo ovde - kaže Katarina Ilić.

Petoro dece imaju Ilići i nadaju se da će biti još prinova. Oni se na taj način bore za ono najsvetije što imaju.

- Naša deca su najvrednije što imamo i zbog njih se borimo da ostanemo ovde, da nam deca rastu na Kosovu i Metohiji, usađujemo im ljubav prema ognjištu, domovini. Moramo napred, nema nazad. Planiramo još dece i svako od nas treba da širi svoju porodicu. Porodica je stub našeg opstanka, svaka porodica je stub odbrane naše domovine - govori Zoran, bivši fudbaler.

On kaže da se fudbalom bavio 18 godina i da mu je sport pomogao da se razvije u velikog borca. To mu danas, kada se bori za svoju porodicu, mnogo znači.

- Nekada sam se borio na stadionima da pobedim, danas se borim za svoju decu, porodicu. Život je borba - nasmejao se Zoran.

Deca nasmejana, radosna, gledaju u svoje roditelje. Raduju se Uskrsu. Glavna tema su uskršnja jaja, koja će zajedno farbati.

- To su trenuci kada smo najsrećniji… Imamo neke porodične rituale, zajedno šaramo jaja, biramo motive i sličice. Bog i vera u njega su nam pomogli u svim nedaćama - tiho je prozborila Katarina. 

Na zapadu mi srce bilo nemirno

Zoran Ilić je iz Starog Grackog kod Lipljana, mesta koje pamtimo po stravičnom masakru koji se dogodio leta 1999. godine, kada su Albanci ubili 14 Srba u polju. Jedno vreme bio je na privremenom radu na zapadu, ali se vratio.

- Otišao sam da radim i zaradim, nisam planirao tamo da ostanem. Moje mesto je ovde. Tamo mi je srce bilo nemirno, duša mi je patila za domovinom - kaže Zoran.

Naša država je uvek uz nas

Ilićima je država Srbija oduvek pomagala i bila uz njih. Katarina i Zoran, njihovo petoro dece, nikada se nisu osećali usamljeno.

- Naša država je uz nas, to svakodnevno osećamo - rekla je Katarina među mnogim imenima nabrajajući Marka Đurića, Petara Petkovića i druge, kao i Srbe humanitarce iz centralne Srbije, Crne Gore, BiH, Amerike.

BONUS VIDEO

 

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI