PRIŠTINA ISELJAVA SRBE IZ VLASTITIH STANOVA? Na udaru 150 porodica! (VIDEO)

Srbi na severu Kosova dobili su poziv Kosovske agencije za privatizaciju da napuste stanove koje su dobili od preduzeća u kojima su radili ili još rade i koje su otkupili, te da ih predaju Albancima koji su u tim stanovima nekada živeli, ali su napuštanjem radnih mesta, po tadašnjem zakonu, izgubili vlasnička prava nad stanovima koje nisu otkupili.

U opasnosti da ostanu bez legalno stečenog krova nad glavom su Srbi koji su stanove dobili od "Trepče", regularno ih otkupili u skladu sa zakonom i time postali vlasnici, još pre 1999. godine.

Među njima je i Aleksandar Milentijević iz Zvečana, koji za Kosovo onlajn kaže da je još u novembu 1998. godine otkupio stan, nakon što ga je, na konkursu, dobio od "Trepče".

"Otkupili smo ovaj objekat 1998. godine. Imam rešenje koje je overeno u sudu. Sve je regularno. Kao radnik sa 40 godina, dobio sam stan od firme. Bio sam prvi na rang-listi", priča Milentijević.

Problemi su, kaže, počeli su pre 10-15 godina, a dolazila je i policija.

"Bila je neka francuska organizacija, koja je dolazila ovde da me iseli, ali smo se tada pobunili i oni su odustali", priseća se.

Milentijević napominje da njegov slučaj nije usamljen, jer su mnogima stigla rešenja o iseljenju, sa različitim datumima, kao i da niko ne želi ni da pogleda papire kojima se potvrđuje njihovo vlasništvo.

"Narod se uzbunio… Ne mogu da shvatim da imam problem sa stanom, koji sam regularno otkupio. Živimo na Kosovu, stvaramo porodicu. Gde ćemo mi sada? Pojma nemam…", zabrinut je Milentijević.

Ni overena rešenja nisu garancija da će sačuvati stan.

"Pokazali smo papire, ali ništa oni ne vide… Kod njih je drugi zakon. Šta ćemo sa Kurtijem… Za njega ne važi zakon, ništa za njega ne važi", dodaje ogorčeno.

Objašnjava da su stanove dobili kada su prethodni stanari, Albanci, napustili svoja radna mesta, čime su izgubili pravo na te stanove.

Posebno napominje da Albanci te stanove tada nisu otkupili.

"Niko ih nije terao da napuste posao i stanove. To su neotkupljeni stanovi, nama je ’Trepča’ dala rešenje o neotkupljenim stanovima. Oni su napustili posao, stanove i po zakonu - vlasnik koji u njima ne živi gubi stanarsko pravo, firma ih oduzima i dodeljuje radnicima bez stanova", navodi Milentijević.

Nada se da će rešenja, doneta pre rata i pravosnažno dodeljena na sudu - dobiti pravičan epilog i da će moći da ostanu u stanovima u kojima žive više od 25 godina.

"Mi koji imamo rešenja iz 1997/1998. godine, nadamo se da ćemo, uz državu, zadržati svoja prava. To je sve otkupljeno. Ne znam šta sada traže… Imaju neki drugi urbanizam i katastar. Bivši vlasnik ima podršku kosovskih vlasti, dobili su neke falsifikovane papire.. Nama, s obzirom na rešenja, ne mogu ništa. Oni nisu otkupili stanove, a čim ne živiš u stanu godinu – dve, šta ima da tražiš dalje… Međutim, sud je njihov, vidimo šta rade uhapšenim Srbima… Ne postoji sud", konstatovao je Milentijević.

Pokazuje i slike svoje spaljene kuće u selu Rudnik. Imanje u Rudniku koriste Albanci, a on nikada nije uspeo da povrati imovinu, iako je upisana i u kosovski katastar.

"Ja sam iz sela Rudnik, kod Peći. Tamo smo živeli do kraja rata, a 1997. smo počeli da pravimo novu kuću. Otac, brat i ja. Imamo imanje, pet hektara zemlje, tri hektara šume i dan danas Albanci to obrađuju. Još tada je bio dogovor sa vlasnikom, Agimom Voceom da, pošto nisam imao pare da platim za stan, prepišem njivu u Rudniku za koju sam dobijao pre rata milion maraka. Nisam hteo da prodam, jer smo lepo živeli i nismo hteli da odemo sa Kosova", priča Milentijević.

Ni danas, poručuje, ne želi da ode sa Kosova.

"Predložio sam i tada Francuskinji koja je posredovala, da oni moje imanje rade 20 godina. Da ona pođe sa mnom u selo i da mi plate 20 godina zemlju koju mi obrađuju", kaže Milentijević, dok pokazuje dokumenta po kojima je, u kosovskom sistemu, dobio rešenje o vlasništvu nad imanjem u Rudniku.

Njegovim imanjem kojem ni dan danas - ne može da priđe.

Sa istim problemem se suočava i porodica Bogosavljević, kojoj je stiglo rešenje da stan u kojem žive više od 30 godina treba da napuste i predaju ga Albancu.

Obaveštenje u kojem se traži da napuste stan, je stiglo krajem maja.

"Mi smo tu 30 godina. Moj otac je taj stan otkupio početkom 2000. godine. Bio je radnik ’Trepče’ i otkupio je stan", kaže Bogosavljević za Kosovo onlajn.

Ne zna zašto se sada to pitanje pokreće.

"Pojavio se neko ko smatra da je taj stan njegov i ne znam zašto se ranije nije javljao… Ne znamo gde ćemo, borimo se svim sredstvima da stan sačuvamo, jer je naš, imamo rešenje. Ovo se sada dešava u najgorem momentu po nas. To je naš stan, niko pre toga nije imao rešenje za taj stan. Tu su živeli neki ljudi pre nas ali oni nisu imali to rešenje", jasan je Bogosavljević.

Da iza poziva na iseljenje, stoji politika, ukazao je pre dva dana i direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju Petar Petković, navodeći da tzv. kosovski premijer Aljbin Kurti ne miruje i nastavlja da - i odlukom koja podrazumeva iseljavanje Srba iz njihovih stanova i naseljavanja Albanaca na sever Kosova - sprovodi politiku etničkog čišćenja.

Petković je rekao i da je Kancelarija za KiM uputila pisma na brojne adrese.

"Diplomatskim kanalima činimo sve da se ta odluka zaustavi, ali moram da kažem da je ta agencija osnovana suprotno sporazumu iz Brisela koji je podrazumevao da u njoj sede ljudi iz Beograda, Prištine i EU. Oni sada jednostrano sprovode odluke iseljavanja Srba i naseljavanja Albanaca što se radi zajedno sa lažnim albanskim gradonačelnicima", kazao je Petković.

Navodi da je reč o više od 100 porodica, oko 150 njih.

"Priština ne sprovodi odluke koje su donete u korist Srba jer i pred agencijom Unmika, više od 29.000 zahteva je da se vrati imovina Srbima južno od Ibra. Po tim zahtevima se ne postupa, ali se postupa po zahtevima Albanaca", ukazao je Petković.

Srbi, ipak, ne gube nadu. Veruju da će pravda pobediti i da će, pred zakonom, uspeti da odbrane svoje pravo i nastave da žive u stanovima koje su otkupili pre 30-ak godina.

BONUS VIDEO

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI