KURTI SRUŠIO SNOVE ZAPADU Nemačko-francuski plan pred krahom, Priština razbesnela saveznike

"Tako bi se pokazalo kako dialog nije potpuno mrtav i da ipak postoje pokušaji evropskih zvaničnika da se dođe do nekog kompromisnog rešenja", rekao je Surlić za Tanjug.

On je naglasio da je dijalog već dugo u zastoju, pre svega zbog odbijanja vlade u Prištini da na terenu otpočne formiranje Zajednice srpskih opšina (ZSO).

"Rekao bih da svedočimo zapravo krahu jedne Evropske politike koja je bila ozvaničena Nemačko-francuskim planom i podrazumevala je nametnuta rešenja i EU kao trećeg aktera, koji će direktno učestvovati u dialogu između Beograda i Prištine, koji će garantovati da će se dogovoreno i sprovoditi na terenu", navodi on.

Prema njegovom mišljenju, dogovora nema, kao ni usaglašenosti dve strane koji su to prvi potezi koji bi trebalo da budu povučeni.

"Imamo i evropski predlog za statut Zajednice srpskih opšina, a u više navrata evropski zvaničnici isticali su da im je to prioritet, pa čak i u samim dokumentima u Ohridskom aneksu naznačeno je da je ZSO prvi element dalje normalizacije odnosa između Beograda i Prišnje, ali je očigledno da po svim najavama Prištine ne postoji apsolutno nikakav interes i želja da se uopšte započne proces", naglasio je Surlić.

Ističe da je poslednji test bio upravo situacija oko prijema tzv. Kosova u Saveta Evrope.

"Priština je imala istorijsku šansu nakon izbacivanja Rusije iz Saveta Evrope da ostvari članstvo u ovoj organizaciji, ali čak i po cenu tog članstva oni nisu želeli da formiraju ZSO i mislim da je sasvim jasno da ova vlada Aljbina Kurtija neće formirati Zajednicu srpskih opšina", kaže on i ističe da veoma pesimistično posmatra predstojeći susret.

Surlić je najavu da će šef evropske diplomatije Žozep Borelj preporučiti Evropskoj komisiji da se povuku kaznene mere prema Prištini ocenio kao "veoma tužnu poruku iz Brisela".

"Preduzimati takve korake, u situaciji kada na severu Kosova i Metohiji dalje svedočimo sistemskoj diskriminaciji Srba, nelegalnoj ekspropriaciji, hapšenju ljudi bez ikakvog povoda, opštu ugroženu bezbednost i sve ostalo, jedna je veoma tužna poruka iz Brisela, a to je da se ukidaju i ove male, blage sankcije, odnosno kaznane mere prema Prištinu, koja po ko zna koji put biva abolirana za sve ono što radi na terenu, pre svega prema srpskoj zajednici na Kosovu i Metohiji", naglašava on.

S tim u vezi, poručio je i da ovaj susret u Briselu vidi više kao "plezir evropskim zvaničnicima da održavaju normalizaciju u životu, odnosno neku vrstu dialoga".

"Međutim, suštinski ne vidim nikakav uticaj na stvarno stanje koje se odvija na terenu", naveo je Surlić.

 

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI