MARKO ĐURIĆ SA SEDNICE SB UN: :Jednostrani potezi Kurtija stvaraju klimu straha,nasilje nad Srbima eskaliralo

Đurić je, na sednici SB UN na kojoj se razmatra šestomesečni izveštaj generalnog sekretara UN Antonija Gutereša o radu UNMIK-a, naveo da je samo tokom 2024. godine više od 90 napada bilo posebno usmereno na srpske pojedince i imovinu, a nijedan počinilac se nije suočio sa pravdom. 

"Nažalost, ono što se dešava u našoj južnoj pokrajini Kosovo i Metohiji ne može biti ozbiljnije. Kako pokazuje niz izveštaja UNMIK-a i nedavna dešavanja, u poslednje dve i po godine situacija na  Kosovu i Metohiji se značajno pogoršala, a kršenje ljudskih prava i jednostrani potezi režima Aljbina Kurtija stvaraju klimu straha i nestabilnosti", rekao je Đurić. 
On je naveo da je u SB UN kako bi detaljno izneo ozbiljne prestupe režima Aljbina Kurtija prema srpskoj zajednici i da apeluje na hitnu, odlučnu akciju međunarodne zajednice. 

"I kao što ćemo danas videti, pravo pitanje sa kojim se ovaj Savet suočava je da li ćemo ostati po strani dok nevini obični ljudi pate ili ćemo preduzeti značajne korake da zaštitimo ugrožene", rekao je Đurić.
On je istakao da je odbijanje Prištine da poštuje Briselski sporazum, koji poziva na osnivanje Zajednice srpskih opština (ZSO), lišilo Srbe čak i   osnovne pravne zaštite. 

"Pre samo dva dana, u javnoj izjavi koja ponovo otvoreno osporava osnove procesa dijaloga i vladavinu 'kosovskih' zakona, Aljbin Kurti je naveo da ne planira da sprovodi sporazum o ZSO. Ovo nije samo odbacivanje obaveza preuzetih uz posredovanje EU, već direktna uvreda ovog Saveta i autoriteta međunarodne zajednice. Ministar unutrašnjih  poslova Dželjalj Svečljla, poznat po svojim dokumentovanim nasilnim napadima na Euleks pre samo nekoliko godina, pojačao je ovu uvredu kada je  izjavio da njegova administracija nema nameru da sprovodi član 9. Briselskog sporazuma, koji garantuje kolektivni povratak srpskih predstavnika u 'kosovsku' policiju na severu", rekao je Đurić. 

Naglasio je da je, iako to nije  iznenađujuće, ovaj otvoreni prkos  skandalozan, da podriva dugogodišnji dijalog i dovodi u sumnju spremnost   Prištine da gradi mirnu budućnost.   

"Ako sporazumi koji su potpisani, mogu biti odbačeni i ismevani, koji nam temelj ostaje za poverenje i dijalog?", upitao je Đurić.
Istakao je da je nasilje nad Srbima dostiglo alarmantan nivo i da su policijske patrole i provokativni marševi prištinskih oružanih snaga pojačali strah u srpskim oblastima. 

"Samo ove godine pucano je na šestoro Srba, a da nijedna osoba nije odgovarala. Ko je pucao u leđa Dragiši Galjku? Ovo pitanje se više i ne postavlja. Etnički motivisani napadi porasli su za 50 odsto otkako je Aljbin Kurti preuzeo dužnost, sa 434 incidenta zabeležena u poslednje dve i po godine. Zamislite da se vaša zajednica svakodnevno suočava sa ovom vrstom nesigurnosti - da li biste se osećali bezbedno?", upitao je Đurić.
Dodao je da na severu AP Kosova i Metohije prištinske specijalne policijske snage preduzimaju sve agresivnije korake ka suzbijanju srpskog   prisustva. 
"Naoružani policajci  su upali u srpske institucije, napadali nenaoružane civile, pa čak i ranjavali decu. Moram da napomenem da, nažalost, imamo porast čak i u broju prijavljenih slučajeva seksualnih napada na Srpkinje, ponekad od strane kosovskih bezbednosnih zvaničnika, bez toga da usledi odgovarajući proces", rekao je Đurić. 

On je istakao da je sve ovo deo sistemske kampanje usmerene na zastrašivanje ionako duboko uzdrmane srpske zajednice. 
Podsetio je da je prošle godine jedanaestogodišnjeg dečaka Stefana Stojanovića, zajedno sa njegovim 21-godišnjim bratom, upucao pripadnik takozvanih kosovskih bezbednosnih snaga uoči Božića, a da je napadač Azem Kurtaj de   fakto amnestiran i do danas potpuno slobodan. 
"Kakva se to poruka šalje, kada oni koji povređuju decu bivaju oslobođeni bez posledica?", upitao je Đurić.

On je Srbima na Kosovu i Metohiji poručio da nisu sami, da je Srbija uz njih i 
i da neće dozovoliti da se njihovi glasovi ne čuju.
"Srbija je sa vama u vašoj borbi za pravdu, dostojanstvo i bezbednost. Nećemo odustati od podrške vašim pravima da živite u miru, da podižete porodice i da čuvate vaše nasleđe", rekao je Đurić.
Naglasio je da svet mora da shvati da njihova borba nije borba samo za teritoriju, već za osnovno pravo da se živi bez straha, dostojanstveno i s pravdom.

"Neumorno ćemo se zalagati za vaše pravo da živite slobodno i bezbedno u zemlji vaših predaka... Vaša hrabrost u suočavanju s teškoćama svedočanstvo je vaše čvrstine i snage. I dok se i suočavate sa ovim izazovima budite uvereni da se Srbija i međunarodna zajednica bore da obezbede vaša prava, sigurnost i budućnost", naglasio je Đurić.
On je upozorio i na probleme sa imovinom sa kojima se suočavaju Srbi u pokrajini kada pokušaju da ostvare svoja prava i na činjenicu da je prištinska vlada usvojila nove mere eksporoprijacije, kojima se omogućava konfiskacija srpske zemlje. 

Podsetio je da su prošlog avgusta pritvoreni Srbi Dragan Cvetković  i   Miloš Šošić po  neosnovanim optužbama, a da se njihov "zločin" sastojao samo u tome što su bili Srbi na KiM i upitao nije li pravo svakog građanina da živi u svojoj zemlji bez straha da će izgubiti imovinu.
Đurić je naveo da se ove godine navršilo 20  godina   od   pogroma  nad Srbima na KiM  u  martu 2004.  godine,   kada   je   ubijeno   28 nevinih ljudi,  a ranjeno skoro još 1.000 ljudi i da je to bio drugi talas etničkog čišćenja Srba posle onog 1999. godine koji je doveo do nasilnog proterivanja 250.000 ljudi.
Istakao je da je od povratka   Aljbina   Kurtija   na   vlast,   njegova   administracija    sistematski intenzivirala   mere   usmerene   na   izolaciju   i   marginalizaciju   srpske   zajednice. 

"U septembru ove godine, teško naoružana   specijalna   policija   upala   je  u   opštine   sa   srpskom   većinom,  parališući svakodnevni život. Osnovna prava, poput prijave rođenja deteta ili   pristupa   socijalnoj   pomoći   koju  Vlada   Srbije   nudi   svima,   postala   su   skoro nemoguća", naveo je Đurić.
Dodao je da su posebno šokantni incidenti   sa   decom  i naveo da je nedavno u Severnoj Mitorovici decu napao nožem jedan čovek, što je šesnaesti takav napad od kada je Kurti preuzeo dužnost. 

"Koliko napada mora da se desi pre nego što se preduzme konkretna akcija?  Na severu Kosova srpsko stanovništvo svakodnevno se suočava sa  grubom silom. Potpuno   van   bilo   kojeg   od   postojećih   sporazuma,   regionom   upravlja   monoetnička policija lojalna Kurtiju, koja sprovodi politiku putem zastrašivanja, a ne pristanka. Takođe,   Kurtijeva   administracija   je   nametnula   albanske   etnonacionalističke gradonačelnike,   koji   su   'izabrani'   praktično   bez   ikakve   srpske   podrške   i   nemaju legitimitet među zajednicama kojima bi trebalo da služe. Nijedan procenat podrške - a ipak vladaju", ukazao je Đurić.
Dodao je da je, pored   toga,   prištinska   administracija   preduzela   korake   koji   flagrantno   krše ustav tzv. Kosova i da se Srpskoj listi, političkoj stranci koja je velikom većinom pobedila u sredinama   sa   srpskom   većinom   na   izborima  koje su podržali OEBS, EU i UNMIK, nezakonito uskraćuje ustavno pravo da imenuje predstavnike na položaje u vlasti i u privremenim   institucijama.   

"Ovo   uskraćivanje   osnovnih   demokratskih   prava   dodatno razotkriva nepoštovanje vladavine prava i demokratskih normi na Kosovu. To takođe ukazuje na neophodnost da međunarodna zajednica osigura da postoje zaštitni mehanizmi protiv ovakvog ponašanja nakon predstojećih parlamentarnih izbora. Zašto bi bilo koji kosovski Srbin glasao na tim izborima, ma koliko mi to želeli, ako za Srbe na KiM ne važe čak ni ustavom zagarantovana prava?", upitao je Đurić.

Podsetio je da je Priština zabranila čak i patrijarhu srpskom da uđe na KiMo kako bi posetio Pećku patrijaršiju i naglasio da ovaj   akt   predstavlja narušavanje  ne  samo  verskih  sloboda   već   i   viševekovnog   srpskog   kulturnog   nasleđa, pokazujući nepoštovanje osnovnih prava i sloboda.
Naveo je da za raseljene Srbe povratak ostaje daleka i često opasna nada i da hiljade porodica koje su bile prisiljene da napuste KiM 1999. godine i dalje žive u izgnanstvu, jer povratak podrazumeva diskriminaciju i lični rizik. 
"Nedavni incidenti naglašavaju ovu surovu realnost: srpski povratnici poput Žarka Zarića i Radovana Ristića zatekli su svoje   domove   vandalizovane   i   spaljene.   Zapaljene   su   i   tri   kuće   u   selu   Novake, targetirajući srpske porodice koje su se usudile da se vrate. Danas je samo 1,9 odsto od 250.000   raseljenih   Srba   uspelo   da   se   vrati   svom   domu", naveo je Đurić i postaviop pitanje zašto Srbi  moraju   da   trpe   takve prepreke i kada će im biti omogućeno da povrate ono što im po pravu pripada.
On je naglasio da Srbija traži amnestiju i puštanje na slobodu svih političkih zatvorenika koje drži zatočene režim Aljbina Kurtija i ukazao da ne može biti istinskog pomirenja niti potpune normalizacije dok se više od 80 političkih zatvorenika, kosovskih Srba ne vrate kući.

Naveo je da se svi sećaju kolektivne amnestije date bivšim pripadnicima tzv. OVK, čak i za zločine počinjene u Severnoj Makedoniji, mnogo godina posle sukoba na KiM. 

"Sećamo se i slike Kurtijevog ministra unutrašnjih poslova Svečlje ispred spaljenog vozila EULEKS-a, te Kurtijeve rulje koja napada američku   ambasadorku Trejsi En Džejkobson u parlamentu u Prištini, dok Svečlja   neprekidno mesecima blokira rad tog  tela šok  bombama i suzavcem", rekao je Đurić.
On je pozvao Albance na AP KiM da odbace politiku podela i sukoba i da se pridruže u traganju za budućnošću zasnovanoj na uzajamnom poštovanju, bezbednosti i saradnji.

  Poručio je albanskoj zajednici da Srbija nije u sukobu sa njim i da se spori sa potezima i politikom Kurtijevog režima, a ne sa albanskim narodom.

 "Hajde da zajednički zamislimo budućnost u kojoj albanska i srpska deca uče i odrastaju zajedno, u kojoj komšije podržavaju jedni druge i u kojoj od privrednog rasta imaju koristi svi. Takva budućnost je moguća, ali zato je potrebno odbaciti ekstremističku politiku koja produbljuje jaz. Stanite uz nas i tražite od kosovske vlade da poštuje sve građane i da ispunjava svoje međunarodne obaveze", naglasio je Đurić. 

Poručio je međunarodnoj zajednici da je došlo vreme za odlučnu akciju i istakao da prištinsko rukovodstvo pod Aljbinom Kurtijem nastavlja da podriva stabilnost, krši ljudska prava i ignoriše međunarodne sporazume.
Đurić je ukazao da je potrebno da za takva dela postoje jasne posledice.
"Moraju se uvesti sankcije protive Kurtijeve vlade i iskazivati nulta tolerancija za dalje jednostrane poteze kojima se krše sporazumi i izaziva sukob", naglasio je Đurić. 
Dodao je da Srbija ostaje nepokolebljiva u svojoj posvećenosti miru, stabilnosti i punom poštovanju principa Povelje UN, Rezolucije 1244 i međunarodnog zakona.

Đurić je ukazao da je Srbija danas napredna i odgovorna članica međunarodne zajednice, ključni evropski kontributor u nizu mirovnih operacija UN, kao i da je održala rekordno visoku stopu rasta BDP-a duže od jedne decenije, da će u  decembru ove godine preuzeti   predsedavanje Globalnim partnerstvom za veštačku inteligenciju, a da će 2027. godine Beograd biti domaćin Ekspo   2027.   
 

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI