On se plašio Arkana i jedini je imao motiv i moć za njegovo ubistvo!

Pre nekoliko godina Gavrić je bio u zatvoru „Gudvud“, koji ima laskavu titulu zatvora sa pet zvezdica.

Dobrosav Gavrić (44), koji je u Srbiji osuđen na 35 godina zatvora zbog ubistva Željka Ražnatovića Arkana (48), trenutno je u zatvoru „Heldestrum“, koji važi za dobro čuvan kazamat, a nalazi se u zapadnom delu Kejptauna, u mestu Kaledon. Smešten je u jednoj od 79 lepo uređenih, tipskih kuća, a na raspolaganju su mu razni zabavni sadržaji.

Osim ćelije od 11 kvadrata, Gavrić može da koristi restoran, bar, biblioteku, a na raspolaganju su mu i igraonica i teretana. Zatvor se nalazi na jednom brdu, u pretežno poljoprivrednom kraju, pa tokom šetnje može da uživa u mediteranskoj klimi i maslinjacima.

Pre šest godina Gavrić je bio i u zatvoru „Gudvud“ u Kejptaunu, u Južnoafričkoj Republici, koji zovu i „zatvor sa pet zvezdica“. Taj zatvor, koji se nalazi u mestu Edgemead, važi za osrednje čuvan kazamat, a laskavi naziv zatvora sa pet zvezdica dobio je zbog lepo uređenih objekata i zato što se pritvorenici u njemu mogu obrazovati. Gavrić je u zatvoru od 27. decembra 2011, posle ubistva afričkog bosa Sirila Bike, kada je otkriveno da je bio njegov telohranitelj. Već sedam godina čeka odluku suda Južnoafričke Republike o dobijanju statusa izbeglice ili drugu vrstu zaštite, jer se, kako tvrdi, boji da će ga u Srbiji ubiti Arkanovi osvetnici. Ustavni sud Južnoafričke Republike pre dva meseca je ponovo odbio Gavrićevu molbu za azil. Međutim, dobio je šansu za reviziju izbegličkog statusa i pravo da se obrati žalbenom odboru za izbeglice. U esktradicionom postupku takođe može da se bori za ostanak u Južnoafričkoj Republici.

- Da li bi Gavrića trebalo vratiti u Srbiju ili ne, treba rešiti u fazi izručenja. To se mora odrediti bez obzira na njegov status izbeglice - utvrdio je Ustavni sud JAR.

Ustavni sud iz Kejptauna je početkom decembra 2018. ponovo odbio Gavrićevu žalbu na negativan odgovor za dobijanje azila. Navedeno je da ne može da dobije status izbeglice jer je u Srbiji osuđen za teško ubistvo, koje je „počinjeno zbog novca, a ne iz političkih motiva”.

Gavrić je u svojim zahtevima za azil tvrdio da nije ubica i naveo da je Slobodan Milošević, tadašnji predsednik SRJ, jedini imao motiv i moć za to ubistvo. Naveo je da se Milošević plašio Arkana, jer je u Hagu mogao da bude nezgodni svedok protiv njega, zbog čega veruje da je on i naručio atentat.

- Jedina osoba koja je imala moć i motiv da ubije čoveka poput Arkana bio je Milošević. On je bio poznat po tome što je bio spreman i sposoban da ubija protivnike. Do 2000. godine snage NATO su tražile Miloševića i istraživani su zločini počinjeni tokom njegovog mandata. Tada se očekivalo da će biti prihvaćena optužnica Međunarodnog krivičnog suda protiv Miloševića za ratni zločin. To je povećalo pritisak na Miloševića. Za istragu je bio potreban svedok visokog profila, koji bi lično mogao da svedoči o Miloševićevom znanju i odobravanju zločina počinjenih tokom rata. U tom pogledu, Arkan je bio očigledan izbor. Iz tog razloga je verovatno da je Milošević naredio ubistvo Arkana, u pokušaju da sakrije svoja kriminalna dela - naveo je u Gavrić u zahtevu za dobijanje političkog azila.

On je svoje tvrdnje potkrepio izjavom da je „lično bio svedok bliskih veza Arkana i Miloševića dok je bio na ratištu u Hrvatskoj”. 

Gavrić tvrdi da nije poznavao Arkana i da nije imao nikakav motiv da ga ubije. Ističe da je te večeri, 15. januara 2000, došao u beogradski hotel „Interkontinental” da se nađe sa društvom i da je to bilo „jedino pristojno mesto za izlazak”. Naveo je da nije bio naoružan i „da je video Arkana, ali da nije obraćao pažnju na njega”. Čuo je pucnje i krenuo je prema izlazu, ali ga je pogodio zalutali metak, koji mu je probio kičmu. Gavrić navodi da i sada hoda na štakama i da šepa.

„Dobijao sam anonimne pretnje”

Gavrić je opisao da je prve tri godine bio u samici zbog bezbednosti, kako ga ne bi ubio neko od Arkanovih saradnika.

- Posle pritvora provedenog u beogradskom Centralnom zatvoru, vratio sam se u Loznicu, gde sam radio za oca. Međutim, porodica i ja nismo bili sigurni. Loznica je mali grad i često su me upozoravali da izbegavam neka mesta, jer su me tamo čekali opasni ljudi. Dobijao sam anonimne pretnje i stalno su me čuvali, a na suđenje me je uvek pratilo šest-sedam prijatelja - tvrdi Gavrić u molbi za status izbeglice.

Čuvao VIP

U svojoj molbi za azil Gavrić je istakao da je bio policajac, kao i da je sarađivao sa specijalnim policijskim snagama. Naveo je da je bio raspoređen u Jedinicu za sprečavanje kriminala u Srbiji, koja je bila zadužena da kontroliše mase i pruža posebnu zaštitu VIP-u. Istakao je da nije bio član nijedne političke partije, zbog čega mu je afrički sud i osporio razlog za traženje političkog azila.