OGROMNA OPASNOST PRETI SRBIJI, PLAŠIM SE KATASTROFE Najpoznatiji Putinov filozof progovorio o planovima za obojenu revoluciju u našoj zemlji

Dugin je govorio za "Politiku" o planovima da se prava obojena revolucija sprovede u Srbiji i koliko je to opasno.

Ovaj važan apel ruskog filozofa da se pronađe zajednički jezik, možete pročitati u nastavku.

- Plašim se katastrofe, apelujem da se pronađu kompromis i zajednički jezik, jer vaša zemlja jednim pogrešnim korakom može da ugrozi svoj opstanak, istakao je on.

Mi imamo pravu obojenu revoluciju, koju globalističke levoliberalne snage nameravaju da sprovedu u Srbiji. Nezadovoljni su pozicijom Aleksandra Vučića i snažnih ličnosti kao što je potpredsednik vlade Aleksandar Vulin, koji brane princip suvereniteta Srbije uprkos tome što zemlja ide ka evropskim integracijama. Oni ne pristaju da priznaju nezavisnost Kosova i nisu spremni da se pridruže globalističkoj politici antiruskih sankcija. Lideri Srbije privrženi su nacionalnom suverenitetu i teže da taj suverenitet odbrane u teškim uslovima. Sorosove strukture, podržane od USAID-a i drugih globalističkih struktura, pokreću obojenu revoluciju s krajnjim ciljem da se sruši vlast, kaže u razgovoru za „Politiku” Aleksandar Dugin, čuveni ruski filozof, književnik i profesor na Moskovskom državnom univerzitetu „Lomonosov”.

„Mnogo toga se može zameriti: i nesrećnom slučaju, i nekim pogrešnim proračunima vlasti, zvaničnika, političara koji su usledili. Tu su i teška ekonomska situacija u Srbiji, strogi zahtevi Evropske unije za ulazak, da se u procesu pridruživanja prizna nezavisnost Kosova. Sve to stvara tešku situaciju, destruktivnu energiju i stanje očaja, tuge i razočaranja u srpskom društvu, što vešto koriste neprijatelji Srbije, koji žele da unište Srbe kao takve, lišavajući ih poslednjih tragova suvereniteta. I zato se usmeravaju protesti protiv vlasti, protiv predsednika, protiv vlade, da bi se konačno uništilo i pogazilo dostojanstvo Srbije, oduzeo joj se suverenitet, priznalo Kosovo, a srpski pravoslavni narod naterao da pristupi sankcijama Rusiji i krene putem Crne Gore, čije je stanovništvo jedno, a politička elita i vlast su potpuno različite.

Nova obojena revolucija dovela bi do raspada zemlje. To bi bio udarac od kojeg se Srbija nikad ne bi oporavila. Mislim da su ljudi koji učestvuju u ovim protestima isti grobari Srbije kao pokret „Otpor”, koji je zbacio Slobodana Miloševića, a ubio državu. Nažalost, među sinovima i kćerima Srbije ima onih koji više vole slatka obećanja nitkova, neprijatelja Hristovih, neprijatelja Srbije, od nepokolebljivog patriotizma. Jako mi je žao što mladi ljudi izlaze na ove proteste, to su ljudi koji treba da budu ponosni na svoju zemlju i da baštine njene najbolje osobine, njenu volju da sačuva svoj identitet, preporod pravoslavlja. Zaista je bolno i tužno što je tako. Ove proteste organizuju neprijatelji Srbije, a žalosno je da Srbi prelaze na stranu neprijatelja i tako služe Sorosu, Ursuli fon der Lajen i drugim satanističkim strukturama koje sada, nažalost, dominiraju EU.

Postoji rizik od radikalizacije situacije...

Postoji svakako rizik od radikalizacije prilika. To bi moglo da dovede do raspada sistema, do nereda i stvarnog kolapsa zemlje. Vlada, ili politička grupacija koja bi smenila Vučića i Vulina, uveren sam, priznala bi nezavisnost Kosova i uvela sankcije Ruskoj Federaciji. Za tu izdaju Srbi ne bi dobili ništa osim sramote i novih unutrašnjih konfrontacija. Ako se to desi, ja sam uveren da će srpski rodoljubi početi da se bune protiv te korumpirane, izdajničke vlasti i da će se stvoriti začarani krug, niz nasilja, protesta, samo će tada srpske patriote biti u opoziciji. Plašim se zaista katastrofe, apelujem da se pronađu kompromis i zajednički jezik, jer Srbija pogrešnim korakom može da ugrozi svoj opstanak.

Slični protesti organizuju se i u Mađarskoj, Slovačkoj i Gruziji – zemljama koje ne slede slepo briselsku agendu.

Apsolutno me ne čudi što se protesti održavaju i u Mađarskoj, Slovačkoj i Gruziji, zemljama koje čuvaju svoj suverenitet. Globalističke strukture nisu, istina, otvoreno objavile rat suverenitetu nacionalnih država, ali zato koriste mreže svojih agenata da svrgnu one državnike koji se oslanjaju na suverenitet i koji ne prate globalističku agendu. Štaviše, sada postoji šansa da novo rukovodstvo SAD, koje promoviše ideje suvereniteta, da svetski poredak treba da grade velike sile, može podržati suverenističko raspoloženje mađarskog premijera Viktora Orbana i slovačkog Roberta Fica. To bi bilo razumljivo, jer njih dvojica već imaju dobre odnose s Trampovom administracijom. I zaista smatram da se takvi odnosi s Trampom mogu uspostaviti i u Gruziji i u Srbiji.

Upravo je sada ključni trenutak kad evropski suverenisti mogu dobiti dvostruku podršku. S jedne strane, njih simpatiše Rusija, a s druge strane to sada još nije dovoljno. Međutim, ako ih pored Rusije podrže i SAD, onda će biti šanse za stvarno stvaranje alternativne arhitekture u Evropi. Tu bi, pored Mađarske, Slovačke, Gruzije i Srbije, mogla da se nađe čak i Poljska, koja takođe ne želi da bude deo globalističkog projekta uprkos svojoj rusofobiji. Ako ove zemlje dobiju podršku od trampista u Americi, onda postoji realna šansa da se promeni odnos snaga u EU, ili da se ona transformiše, pa čak demontira, a umesto nje stvori još jedan, ili nekoliko blokova različitih orijentacija.

Da bi to sprečile, strukture globalista, Sorosa i drugih otvorenih satanističkih političkih snaga, ono što se zove liberalna internacionala, ili internacionalna duboka država, pokušavaju da svrgnu ove suverene državnike i dovedu na vlast svoje poslušne marionete.

Zašto ovakvih protesta nema, recimo, u Francuskoj, gde vladu podržava samo 213 od 577 poslanika izabranih na prošlogodišnjim izborima?

Protesti postoje i u Francuskoj, i u Nemačkoj, i u Engleskoj, ali su potpuno drugačije prirode. Oni, međutim, nemaju podršku Sorosove mreže i tamo levi globalisti, liberalni internacionalisti i satanistička duboka država rade sve što može da ti protesti patriota narodu ostanu nevidljivi. Oni podržavaju vladare poput Makrona, Starmera i Merca, poslušnike njihove agende.

Ovde dolazimo do ključne razlike: postoje obojene revolucije, koje globalisti podstiču protiv lidera koji se zalažu za suverenitet, i postoje populistički pokreti naroda, koji se suprotstavljaju globalističkim vladama i liberalnim elitama koje okupiraju njihove zemlje. Takve narodne pobune globalisti će po svaku cenu pokušati da suzbiju. Pogledajte samo Rumuniju – narod je izašao na ulice da podrži svog predstavnika, Kalina Đeorđeskua, ali Soros, globalističke strukture i EU podržali su one koji su zabranili izbore i guše proteste.

Na sceni je rat. Evropa je u ratu. I postoje samo dve strane – globalisti i narod. Više nije presudno kojem narodu pripadamo ili u kojoj zemlji živimo. U Evropi je linija fronta jasno povučena: s jedne strane su oni koji se bore za suverenitet svojih zemalja, a s druge strane su globalističke elite, koje su integrisane u liberalnu totalitarnu okupacionu strukturu, tamo se narodna pobuna žestoko guši. Tamo gde vlast još donekle služi narodu i orijentisana je na populizam, globalisti pokušavaju da je sruše po svaku cenu. A tamo gde su na vlasti globalisti, oni brutalno guše svaki otpor naroda. Danas više nije toliko važno kojoj naciji pripadamo ili u kojoj zemlji živimo – jedino što je važno jeste da li smo na strani suvereniteta ili liberalnog globalizma.

Pomenuli ste Rumuniju, gde je najpopularnijem političaru i favoritu na predsedničkim izborima zabranjeno da se kandiduje. Može li se nešto slično očekivati i u drugim državama članicama i zemljama kandidatima za članstvo u EU? Znači li to da Evropa ide ka totalitarizmu kakav na kontinentu nismo videli poslednjih 90 godina?

Evropa se već nalazi u dubokom liberalnom totalitarizmu, diktaturi globalističko-liberalnih elita, takozvane duboke države. U Americi su pristalice trampizma uspele da preokrenu situaciju i uzdrmaju liberalnu diktaturu. Počinje proces nove američke revolucije – konzervativne pobune protiv liberalnog režima. Nažalost, u Evropi su na vlasti upravo predstavnici ove liberalne diktature. Kad im izbori ne odgovaraju, oni ih jednostavno poništavaju i potom diskvalifikuju kandidate izmišljajući izgovore. To je pravi liberalni nacizam, institucionalizovani rasizam, koji se, nažalost, učvrstio u Evropskoj uniji.

Dakle, Evropa ne ide ka totalitarizmu – tamo je totalitarizam već pobedio. Ovo je nova forma totalitarnog liberalizma, nešto što ranije nismo videli u istoriji. Do sada su totalitarni režimi bili komunizam i fašizam, ali u poslednjih nekoliko decenija pojavila se nova forma totalitarizma, još nedovoljno teoretski objašnjena. To je liberalni totalitarizam, u kojem liberalne elite sistematski eliminišu sve svoje političke protivnike, označavaju ih kao „nepodobne”, stavljaju ih u kategoriju „neprijatelja otvorenog društva”, lišavaju ih svih političkih prava i podvrgavaju represiji ako se ne uklapaju u zadatu ideološku agendu. Ovo je nova vrsta totalitarnog sistema, nova politička diktatura liberala i globalista. Pitanje je samo da li će narodi Evrope i pojedine države, koje su se delimično oslobodile tog uticaja, uspeti da povrate deo suvereniteta i nezavisnosti u odnosu na ovu liberalnu diktaturu.

Trenutno smo svedoci evropskog ustanka, u kojem ne učestvuju samo pojedini pokreti, već i cele države. Videli smo da se slična pobuna dogodila nedavno u SAD i da je bila uspešna. Međutim, to je bila pobuna kroz izbore, jer je u jednom trenutku Tramp uspeo da nadmudri sistem duboke države. Ipak, moramo da shvatimo da ovakva pobuna može biti moguća, ali da se liberalizam neće sam od sebe povući – ne može se pobediti isključivo demokratskim sredstvima. Ovaj sistem ne koristi samo pravne, već i protivpravne metode, uključujući politički teror i potpuno isključivanje neistomišljenika iz političkog života. To je pravi totalitarizam. Ako uspe da se sruši demokratskim putem – odlično. Ali treba biti spreman na to da možda neće uvek uspeti.

Ovo je nova vrsta totalitarizma, i želim još jednom da naglasim – on u sebi objedinjuje tri glavne političke ideologije evropskog modernizma, uključujući komunizam i fašizam. To pokazuje da sve političke strukture evropskog modernizma u nekom trenutku evoluiraju u političke diktature – netolerantne prema protivnicima, vođene radikalnim parolama, u kojima se svi koji ne podržavaju zadatu agendu jednostavno eliminišu. Zabrana slobode govora, slobode misli, zabrana političkog delovanja – svako ko ne prihvata ekstremno liberalni narativ postaje meta progona, lišavanja političkih prava, pa čak i sudskih procesa. Sve su to principi diktature. I sve to danas vidimo u Evropi, koja se pretvorila u totalitarni logor - zaključio je Dugin.

(Politika)

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI