SVE JE BILO DOZVOLJENO, AKO JE UPERENO PROTIV SRBA Vučević na obeležavanju godišnjice Pogroma: 21 godinu kasnije položaj Srba i dalje težak

Pre 21 godinu,17. i 18. marta 2004. godine u AP KiM je ubijeno devetoro Srba i 11 Albanaca koji su stradali u sukobima sa međunarodnim bezbednosnim snagama.

Više od 900 Srba je tada povređeno, dok je 4.012 njih prisilno raseljeno sa svojih ognjišta, šest srpskih gradova i devet sela je etnički očišćeno, dok je 935 srpskih kuća i 10 javnih zgrada uništeno, zapaljeno ili oštećeno. Uništeno je 19 manastira i 16 crkava, zajedno sa oštećenjem više od 100 drugih verskih građevina.

Obraćanje Miloša Vučevića

- Dame i gospodo, braćo i sestre okupili smo se da obeležimo dan sećanja na tužnu i tragičnu 2004. godinu. kako bismo još jednom pred čitavim svetom ponovili istinu o našim stradalnicima sa raspetog Kosova i Metohije.Pogrom koji se dogodio tog martovoskog dana predstavlja još jedan prilog ogromnoj krizi stradanja koje srpski narod već vekovima unazad trpina teritoriji naše južne pokrajine.

Foto: Alo.rs

 

Kosovo polje 1389. godine postaje simbol naše žrtve za odbranu prava na postojanje, ali i zrak nade da ćemo pored svih pritisaka, nepravdi i nasilja doći do zlatne slobode. To je onaj zrak koji nam je u srcu i duši urezao zavetnu misao koja nas je okupljala i održavala kroz vekove. To je san i vera o srpskoj državi i u okviru nje obećane od Boga našoj zemlji Kosovu i Metohiji. Znali su to naši izgnanici koji su pošli za Patrijarhom Arsenijem Trećim, 1690. godine, kao i svi naši ljudi koji su prolazili kroz zbegove i seobe do današnjeg dana, znali su i svedočili našu rešenost da večno gore voštanice u Gračanici, kao i da se čuju zvona u Dečanima. Nisu uspeli da nas slome ni vekovi osmanske vlasti kao ni genocidne politike naših brojnih neprijatelja tokom svih ovih vekova.

Kriza na Kosovu i Metohiji kao da nikada nije ni prestajala, ipak u najžešćem obliku ona eskalira krajem 90-ih godina prošlog veka, posebno 1999. godine. Tada se SR Jugoslavija morala suočiti sa više od hiljadu najmodernijih aviona NATO-a, albanskim teroristima u našoj zemlji i izvan nje pa čak i sa otvofrenom pretnjom napada kopnenim trupama na našu teritoriju od strane NATO. nakon Kumanovskog sporazuma i usvajanja rezolucije 1244 pred očima čitave međunarodne zajednice naš narod na Kosovu i Metohiji ponovo je postao meta nezapamćenog nasilja. Dolaskom KFOR-a usledio je pravi egzodus Srba, Roma, Goranac...kao i svih drugih koji se nisu uklapali u politiku zločinačke tzv., OVK. Najmoćnija vojna alijansa u istoriji čovečanstva nije uspela da zaštiti čast, imovinu i živote nevinih građana. Liberalni mediji su ćutali, slobodni mislioci  i organizacije za zaštitu ljudskih prava ostali su nemi. Sve je bilo dozvoljeno, ako je bilo upereno protiv Srba. Cilj je bio da se otme naša pokrajina, da se namire ko zna kakvi dugovi i ko zna kojih sila i da se slomi naš narodni duh. I da se ukrade, otme, prisvoji baš ono što nema cenu i baš ono što nije na prodaju. u 21.veku u evropi je organizovan "Pogrom" protiv civilnog stanoviništva, naoružane mase ekstremista napale su srpske enklave širom Kosova i Metohije . Za svega 48 sati etnički je očišćeno šest gradova i deset sela, Priština, Obilić, Kosovo Polje...

Osmoro Srba mučki je ubijeno, još dvboje je podleglo povredama, 930 srpskih kuća do temelja je spaljeno, a 4012 Srba proterano je sa svoji vekovnig ognjišta, naveo je Vučević.

21 godinu nakon ovog zločina, položaj Srba na Kosovu i Metohiji idalje je težak, naš narod živi u getoima, pod ekonomskom izolacijom kao i pod konstantnim pritiskom i nasiljem, Kurtijev režim kao da ništa driugo ne čini i ne planira nego kako će preostalo srpsko stanovništvo proterati ili fizički uništiti. Svedoci smo otvorene, svakodnevne diskriminacije i gaženja osnovnih ljudskih prava, brojne nevladine organizacije u Beogradu, neke televizije kao i protestni skupovi ne vide muku i bol Srba na Kosovu i Metohiji, kako je to moguće? Treba o tome svi dobro da se razmislimo.Pored svih nedaća naš narod opstaje i oni jesu pravi heroji koji borbom svakodnevno svedoče istinu da Kosovo i Metohija jesu i zauvek biće duša Srbije, oni su predstavnici one vere i onog sna o slobodnoj i snažnoj Srbiji koja nas je kroz vekove održala, oni su svedočanstvo naše zaveti da naša Srbija nije slaba i bespomoćna kakva je bila kad su je vodili poslušnici pojedinih ambasada. Upravo zato pokušavaju da nas slome iznutra. Taj plan se sprobodi koordinirano i od strane onih koji su ćutali 2004. godine kada nas je zadesila ova nesreća, ovaj nezapamćen "pogrom", ali i onih u Beogradu koji ništa tim povodom nisu uradili. U složenim okolnostima jasno i glasno poručujemo da ćemo čuvati i štititi srpski narod ma gde on bio, isto tako da ćemo čuvati srpsku državu od svih onih koji bi više nego išta voleli da je satru. naša borba je borba za mir jer je mir upravo pretpostavka svakog blagostanja. Pred nama su veliki izazovi , moramo nastaviti borbu za izgeradnju slobodne Srbije, borbu za nove fabrike, škole, bolnice i puteve. Srbija ne sme i neće stati , nastavićemo da idemo napred jer drugog puta nemamo, to dugujemo našim precima , našoj deci i našim potomcima. Dugujemo pre svega našem narodu na Kosovu i Metohiji jer samo stabilna i ekonomski jaka Srbija može da čuva svoj nacionli interes uporedo sa tom snagom jačaćemo i duhovnu i moralnu snagu našeg društva .

Neka vlada mir i razum, da ne bude podela i bratoubilačkih sukoba, da se svi okupimo i oko Srbije, da je ne obrukamo, da prvo nju sačuvamo pa onda sve ostalo činimo, da je unapređujemo i uzdižemo, ali čuvamo i volimo, da ne blokiramo Srbiju i našu decu jer blokada je samo uvod u haos, bezakonje. Da Gospod usliši molitve da napredujemo i da u srcu i duši uvek nosimo plamen pećkih kandila .

Neka je večna slava i pomen stradalima marta 2004. godine, neka je večna Srbija naša zajednička kuća čija svi deca moramo biti, samo tako bićemo Bogom blagosloveni i samo tako imaćemo mir i slobodu na mnoga i blaga leta, živela Srbija - završio je Miloš Vučević svoj govor.

Ceremonija je nastavljena izvođenjem programa u sečanje na pogrom Srba u martu 2004. godine

 

 

Ceremonija je počela izvođenjem himne "Bože Pravde"

Foto: Alo.rs

 

Himnu je otpevala naša velika operska diva Jadranka Jovanović.

 

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI