ŠTA JE OSTALO NAKON ĐILASOVE VLADAVINE Najskuplji most u Evropi "enormno skup i nefunkcionalan, i na pogrešnom mestu"

Direkcija za građevinsko zemljište i izgradnju Beograda je, 17. marta 2008. godine, izabrala konzorcijum sastavljen od sledećih firmi: „Por tehnobau und umvelt akcijengezelšaft“ iz Austrije, „SCT d.d.“ iz Slovenije i "DSD" iz Nemačke za najpovoljnijeg ponuđača na konkursu. Planirano je da projektovanje i izgradnja mosta košta 118.652.230 evra.

Prvobitna cena, prema idejnom projektu iz 2005. godine, trebalo je da bude oko 90 miliona evra, ali je ona porasla. Tokom 2006. bilo je procenjeno da će most zajedno sa pristupnim saobraćajnicama koštati 161 milion evra. Međutim tokom tokom 2010. pominje se cifra od 300 miliona evra evra, a tokom 2011. pominje se cena od 400 miliona evra bez poreza i doprinosa.

Poređenja radi, vijadukt Millau u Francuskoj je tri puta duži od mosta na Adi i ima sedam pilona i daleko je komplikovanijeg statičkog sistema. Građani Francuske su ovaj most platili 100 miliona evra manje nego mi ovaj Đilasov most.

Predviđeno je da veći deo troškova izgradnje bude finansiran kreditom koji je Grad Beograd podigao kod Evropske banke za obnovu i razvoj, a izgradnju prilaznih saobraćajnica bi finansirala Direkcija za građevinsko zemljište i izgradnju Beograda.

Izgradnja mosta preko Ade Ciganlije i UMP nije bila bez protivnika u stručnim krugovima. Grupa devet autora, među kojima i prof. dr Ksenija Petovar, prof. dr Mihailo Maletin, prof. dr Slobodan Vukićević i arh. Branislav Jovin, u snažno kritičkom javnom pismu u januaru 2006. su ukazali na fizičku opasnost i urbanističku nepodobnost provlačenja magistralnog pravca kroz gradsko jezgro i ocenili da ovi planovi žiteljima Beograda donose „enormno skup i nefunkcionalan most na pogrešnom mestu“, nazivajući odluke gradskih vlasti „apsolutno neprihvatljivim improvizacijama“.

BONUS VIDEO

(Pink)

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI