OTKRIVENA VELIKA TAJNA "Šiptare smo mogli da sateramo u more, ali se Milošević uplašio"

– Bili smo dovoljno jaki da vojno izdržimo svaki kopneni napad i pokušaj prodora na teritoriju Kosova i Metohije. Da se nije umešao NATO sa intenziviranim napadima na teritoriju Srbije u kojim je stradalo civilno stanovništvo (prema nekim procenama bilo je čak 4.000 civilnih žrtava), vojska bi bez problema prodrla na teritoriju Albanije. Međutim, Slobodan Milošević se uplašio – svedoči jedan od heroja odbrane otadžbine.

Strah od tepih bombi

Naime, tadašnji predsednik, kako kaže Lazarević, procenio je da bi kopnena agresija bila previše za malu Srbiju.

– Rečeno mu je da Treća armija može da spreči bilo kakav prodor u naše prostore, ali predsednik Milošević je rekao da Srbija ne može dalje. Strahovao je od takozvanog tepih bombardovanja srpskih gradova, odnosno neselektivnog zasipanja stambenih zgrada, što bi prouzrokovalo strahovite posledice po civile. Uzalud smo ga ubeđivali da vojnički možemo da izdržimo i da čak krenemo u kontranapad. Da smo bili u pravu, potvrdilo se pre nekoliko meseci, kada je jedan italijanski oficir izjavio da su NATO vojnici krenuli da beže glavom bez obzira kada su videli naša dva tenka koja su izašla na Prokletije. Mislili su da ćemo krenuti preko Albanije i proterati ih do Jadranskog mora – svedoči Lazarević.

On podseća da je Treća armija više od 70 dana bila pod udarom, što s kopna, što iz vazduha.

– Čak 80.000 boraca Prištinskog korpusa branilo je teritoriju Kosova i Metohije, koju je agresor hteo da zaposedne i na njoj stvori novu državu, a zbog čega je koncentrisao trupe u Albaniji i Makedoniji. Cilj je bio da pobedonosno umarširaju, zauzmu Kosovo i primoraju Srbiju na kapitulaciju. To svedoče i njihovi planski dokumenti, prema kojima su proračuni bili da za četiri-pet dana zauzmu KiM – navodi general.

Zaslužni za rezoluciju

Međutim, planovi agresora nisu ni izbliza realni jer su potcenili jačinu naše vojske, koja je junački branila granicu.

– Početkom aprila počela je prva kopnena ofanziva u Evropi posle Drugog svetskog rata, ali jake terorističke snage koje je artiljerijom podržala regularna albanska vojska, kao i NATO vazdušnim napadima, nisu uspele da prodru i preseku naše linije komunikacije – navodi sagovornik.

Napominje da je Alijansa doprinela da šiptarski teroristi budu potpuno potisnuti s naše teritorije.

– Veličanstvena vojnička odbrana naše teritorije primorala je agresora da početkom juna zatraži primirje, a potom je usledio Kumanovski sporazum i kraj bombardovanja. Bez toga ne bi bilo ni Rezolucije 1244, koja je danas jedini garant da je Kosovo i dalje srpsko – konstatuje Lazarević.

„Žute ubice“

NATO je tokom bombardovanja Srbije lansirao ukupno 1.300 krstarećih raketa i izručio 37.000 zabranjenih kasetnih bombi. Samo od tih „žutih ubica“ stradalo je oko 200 ljudi, a od završetka NATO bombardovanja do 2006. na teritoriji Srbije i Crne Gore od zaostalih bombi još šest, dok je 12 ranjeno.

Operacija „Konvoj“ šokirala NATO

Jedan od ključnih razloga zbog čega je NATO odustao od kopnene invazije jeste i tajna operacija „Konvoj“, kada je za samo četiri dana na Kosmet prebačena 252. oklopna brigada, najubojitija jedinica Vojske Jugoslavije. Uprkos nadgledanju iz satelita i avaksa, srpski oficiri izveli su pravi podvig.

Oficiri NATO koji su nadgledali povlačenje Vojske Jugoslavije s Kosmeta posle potpisivanja Kumanovskog sporazuma bili su šokirani kada su videli kolonu tenkova u savršenom poretku da se kreće preko administrativne linije.

– Trebalo je za kratko vreme planirati prebacivanje brigade. Da bismo izbegli svaki rizik, odlučili smo se da dužina kompozicije vozova bude tolika da mogu da se sklone u tunele. Ukrcavanje i iskrcavanje takođe su bile tačke na tom putu kojima je valjalo obratiti naročitu pažnju – ispričao je Mladen Božić, odgovorni za organizaciju prebacivanja tenkova i ostale ratne tehnike, čija je ukupna dužina bila čak 60 kilometara.

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI