VLADIMIR ORLIĆ: Đilas traži sankcije protiv sopstvene zemlje, a na ulici ga ljudi pljuju!
I zato Đilas zvuči kao da pojma nema koja je godina, i šta se sve u Srbiji promenilo. Priča o tome kako će „plate da porastu“ kad on bude odlučivao. A već je odlučivao. I ništa nije raslo, već je padalo i propadalo. Prosečna plata je bila 320 evra. I nema Đilas pojma da je, od kad je njega narod oterao – ta prosečna plata porasla. Danas je 555 evra. I raste dalje, jer se Srbija promenila. Pa kad pita Đilas zašto još nismo prestigli sve druge po standardu, neka se seti – drugi nisu imali Đilasa i pljačkaški kartel na grbači duže od decenije. I slobodno neka konsultuje kalendar, možda mu pomogne da poveže stvari.
Ali šta da očekujete od čoveka koji bukvalno ne zna – ni šta je bilo juče. Danas se iščuđava na temu svojih veza sa Belivukom, i za isto optužuje ljude koji su Belivuka, ubice i narkodilere poslali iza rešetaka. Zaboravio je Đilas ko je to uradio? Kao što je zaboravio i svoje zagrljaje sa ubicama i dilerima. A najpre se potrudio da zaboravi: da su bukvalno juče njegove medijske sluge, u ulozi megafona samog Belivuka, prenosile pretnje i crtale mete na čelu deci Aleksandra Vučića. Gadna je ta „zaboravnost“ što udara brže od svetlosti.
Zato i kad kaže „ljudi mi prilaze, daju podršku“, zaboravlja da sam tvrdi da ga ljudi na ulici pljuju – a to govori u stotinama sudskih procesa koje vodi po tužbama protiv novinara, koje pokušava novcem da uništi, kad ne može istinom. Njima preti revanšizmom, zatvaranjem – a onda se predstavlja kao „Evropljanin“? Teško da je progon novinara evropski. Opet, ima Đilas nešto da zameri drugima, baš onima koji su otvorili više od polovine pregovaračkih poglavlja, a Đilas i njegov kartel su ih otvorili tačno – nula? Kakav prekid filma. Pa kad na sve doda da je zapravo on „zabrinut“ za slobodu medija, jer „nema ko da štampa novine“ – zašto ne ponudi da to uradi njegova štamparija? Ona ista koja je njemu pravila pare radeći sa gradskim ustanovama, dok je on bio gradonačelnik. Ni toga ne može da se seti? Jer ga previše podseća na 619 miliona evra i činjenicu da se obogatio baš od vlasti?
Onda je jasno zašto i pita „pošto je bio metro nekada“: očigledno je zaboravio da metroa nije ni bilo. Samo ga je Đilas lažno obećavao nekoliko puta. I lagao, svaki put. Zaboravio je i da je on lično uništio gradski prevoz, ostao dužan milione deci koju je zadužio, a roditelje im doslovno opljačkao? Dobro, važno je da u svim tim stvarima koje su njegovu pamet nekako mimoišle, on ipak smatra – da je veći stručnjak od instituta po pitanju Makiša. On zna bolje. I o poljoprivredi zna „sve“, samo mu je promaklo koliko joj je budžet veći svake godine, koliko se više ulaže, od kad je njega narod oterao. Ni tu više niko ne krade: do 619 miliona evra i 57 računa po belom svetu. Ko je Đilasu uzeo memorijsku karticu, kad mu je već uzeo kalendar?
Da li su ovi tragovi Đilasove zavade sa prostorom i vremenom dokazi njegovog mentalnog zdravlja i stabilnosti? Teško je reći. Jer zdrav i stabilan čovek ne može da traži sankcije protiv sopstvene zemlje – a Đilas baš to danas radi – samo zato što iz petnih žila mrzi Aleksandra Vučića i činjenicu da mu je taj čovek prepreka da opet tajkunske kandže uroni u vlast i narodne pare. To može da radi samo neko kod kog su frustracije probile plafon, a zloba i pokvarenost odvele naveliko na onu stranu pameti i svesti. Ali to nije opravdanje. I nema nameru Srbija da ispašta zbog tih njegovih problema. Ne može tajkun na to da je natera, kao što ne može ni da je uplaši. Ne više. Promenila se Srbija, i to trajno. Onog ko ju je promenio nabolje, žuti tajkuni, lopovi i zlotvori mogu samo da mrze. Do konačnog nervnog sloma.
PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI
možda vas zanima
povezane vesti
Vesti
Komentari (0)