Vuk Jeremić sprema strašnu osvetu

Predsednik Narodne stranke Vuk Jeremić i njegov blizak saradnik Zdravko Ponoš najavili su žestoki revanšizam po eventualnom dolasku na vlast, odnosno odmazdu prema predstavnicima vlasti i medija u Srbiji.

Jeremić i Ponoš isplanirali su do detalja osvetu ciljajući da deo naroda voli priču o vraćanju dugova, ali postoji jedna malo čudna stvar u celoj priči - Nisu rekli od kog datuma ili godine će važiti primena njihovih revanšističkih zakona.

Nekako mi se javlja, da će Jeremić i Ponoš odabrati 2012. godinu za početak primene svog osvetničkog zakona. Neki bi rekli da je to zato što su upravo te godine Jeremić, Ponoš, Tadić, Đilas i ostala bratija iz Demokratske stranke sjahali sa vlasti, ali sigurno da to nije tako jer se radi o "vrhunskim moralnim i političkim velikanima".

Revanšizam

Revanšizam kao politički program ne bi bio sporan, ali je trenutak od kog će početi da se primenjuje, ono što određuje samu suštinu stvari.

Naime, kada bi se zaista u Srbiji sproveo revanšizam zbog učinjenog tokom vladavine Srbijom, Jeremić i Ponoš ne bi izašli iz zatvora. Prvi, zbog upropašćavanja ugleda zemlje i pregovora koji su doveli do proglašenja nezavisnosti Kosova, a drugi zbog uništavanja vojske, na čije čelo je apsolutno nezasluženo došao i uništavanja odbrambene moći zemlje.

Pošto nije teško utvrditi opačine koje su počinili Jeremić i Ponoš, možemo se upitati dalje, šta je sa tajkunima koji su se obogatili na lopovskoj tranziciji i privatizaciji, a blisku su Demokratskoj stranci? Hoće li se revanšizam zaista primeniti ili Jeremićev revanšizam podrazumeva primenu od onog trenutka kad su lopovi koji su opljačkali Srbiju postali biznismeni koji investiraju?

Jeremić kao fizičar ne zna Prvi Njutnov zakon

Interesatno bi bilo saznati i kako je 30-ogodišnji Vuk Jeremić postao ministar spoljnih poslova, a prethodno bio savetnik predsednika Srbije. Šta to neki žutokljunac od 30 leta može znati i kakve reference može imati, pa da dođe na jedan od najvećih položaja u državi?

- Možete li nam reći kako glasi Prvi Njutnov zakon? - glasilo je pitanje novinarke na jednoj konferenciji za medije.

Pitanje je bilo upućeno ministru spoljnih poslova Srbije Vuku Jeremiću. Posle kratke pauze u kojoj je bila primetna nelagodnost, Jeremić je počeo da se smeši uhvaćen u neprijatnoj situaciji. Odgovorio je da nije očekivao takvo pitanje. Kako glasi Prvi Njunov zakon nismo saznali, mada većina građana Srbije to zna još iz osnovne. Jedino ne znaju ovi "genijalci"  koji zamišljaju da su rođeni da vladaju tom većinom. 

I zaista, zašto bi ministar spoljnih poslova Srbije Vuk Jeremić znao šta je Prvi Njutnov zakon. Šta njega briga za Njutna i zakone? Možda zato što je Vuk Jeremić studirao i diplomirao teorijsku i eksperimentalnu fiziku na Kembridžu. Tako bar piše u biografiji.

Naštelovane biografije

Gledajući tu scenu, počeo sam da razmišljam da su našim političarima biografije naštelovane ili narodski rečeno falsifikovane, obrađenje, nameštene, možda od strane određene službe, a možda jednostavno kupljene.

Podsetiću vas da Prvi Njutnov zakon zna najobičniji srednjoškolac probuđen usred noći šamarom. Ali, ako jedan diplomirani fizičar školovan na Kembridžu i potom Harvardu, ne zna šta je Prvi Njutnov zakon, onda se zapitate samo dve stvari ili Englezi ne uče takve stvari, što je malo verovatno jer kod njih nisu mogli da se pojave petooktobarci koji će devastirati vaspitno-obrazovni sistem, ili taj čovek Kembridža nije video u veku.

Meni ova druga opcija deluje realnije, ako uzmemo u obzir pitanje i odgovor čuvenog fizičara Jeremića.

Ponoš načelnik Generalštaba

Zdravko Ponoš postao je načelnik Generalštaba Vojske Srbije 2006. godine, a na to mesto dovodi ga tadašnji predsednik Srbije Boris Tadić.

To je bio prvi put u istoriji, da načelnik Generalštaba srpske vojkse ne dolazi iz borbenih redova već iz inženjerije. Ovaj neobičan slučaj nećete videti nigde u svetu, osim ako se ne radi o teškim zulu državama, a čak i takve, na čelo vojske ne bi postavile elektroničara već oficira koji ume da rasporedi vojne jedinice na bojnom polju.

Ponoš je apsolutno nezasluženo postavljen na čelo vojske. No, gledajući njegov ugao i Tadićev, verovatno je nečim zadužio žuto preduzeće, pa je to bila adekvatna nagrada.

Gledajući ugao države, to je bio potez kojim se vojska urušavalo i teško je reći da je to nije rađeno namerno već iz neznanja. Mada je u slučaju Borisa Tadića sve moguće.

Ponovo revanšizam

Vratimo se sada na revanšizam kojim Ponoš preti. Hoće li se pod lupom ljutog revanšizma naći Jeremić zbog izvođenja dijaloga o Kosovu iz UN pod okvire EU, zbog pitanja Međunarodnom tribunalu koji je potvrdio da su Albanci imali pravi na samoopredeljenje, pa ga u Prištini slave ili zbog smejanja u lice građanima Srbije dok je zajedno sa Nikolom Roćenom planirao žurke na Svetom Stefanu i rasturao zajedničku državu sa Crnom Gorom.

Hoće li Ponoš objasniti kako je to kao elektroničar postao načelnik Generalštaba, po kom kriterijumu i kakvoj zasluzi i ko je odgovoran zato što su po Generalšabu sedeli NATO oficiri dok su srpsko oružje, vojska i vojni kapaciteti uništavani? 

Na revanšizam su u par navrata pozvali i Dragan Đilas i Marinika Tepić u svom takozvanom planu za Dan posle, a tu bi se već feljton mogao napisati šta bi se desilo kada bi se na njih malo primenio recimo samo zakon o poreklu imovine, ne mora ništa drugo. U međuvremenu, Đilas i dalje nije odgovorio na pitanje kako je stekao bogatstvo u vreme dok je bio na vlasti i zaradio milione dok je narod radio za 15.000 dinara.

Zaborav i vređanje inteligencije naroda

Deo srpske opizicije neprestano vređa inteligenciju ovog naroda misleći da su ljudi zaboravili ko je sve vladao Srbijom i kakve je rezutate takva vladavina imala.

Može revanšizam, ali ako krenemo pošteno, prvi će naje*ati Jeremić i Ponoš.

Može revanšizam, ali ne od onog trenutka kad su žuti tajkuni i lopovi koji pljačkaju Srbiju postali biznismeni koji investiraju.

Može revanšizam, krenimo prvo od onih koji ga traže.

Zabrana stranaka

Kažu Jeremić i Ponoš da će zabraniti rad SNS, SPS i ostalih derivata SRS kako se nikada više ne bi vratili na vlast. I to je pravo, idealno, demokratsko i petooktobarsko rešenje - Zabraniti stranke koje zajedno imaju 70 odsto podške građana.

I niko od njih se nije zapitao kako to da oni nemaju toliku podršku naroda, tako lepi, pametni i nadasve pošteni.

I ako se zabrani rad stranaka koje imaju drugačiji program ko će onda Srbiju spasiti od onih što ostanu, od derivata Demokratske stranke? Ko će pozvati petooktobarce na odgovornost? Ko će odgovarati za pljačku i uništavanje Srbije?

Izgleda da su Jeremić i Ponoš našli idealno rešenje - zabraniti sve.

Narod se još uvek seća kako su izgledali izbori u Srbiji za vreme vlasti DS. Ti radikali koje žele da zabrane su odnosili ubedljive pobede, a onda se na tim istim medijima, koje bi danas zabranili, govori kako će Srbiju bombardovati opet ako radikali naprave vladu, kako će nam uvesti sankcije i kako nam neće dati u EU.

I šta se onda desi? Onda se derivati DS-a okupe kod američkog ambasadora i naprave vladu zajedno sa SPS kojeg bi sada isto tako da zabrane.

Američki ambasador izvuče za uši Tadića, Jeremića i Đilasa, a oni jadni moraju u vladu, da se "žrtvuju" za sve nas, samo da radikali ne bi došli na vlast. Hvala im na toj nesebičnoj "žrtvi" za Srbiju.

Kad je podrška derivatima DS toliko opala, da više nema te ambasade koja će ih sastaviti u skupštinsku većinu, Jeremić je došao na genijalnu ideju, dostojnu Njutnovih zakona koje ne zna - zabraniti rad drugim strankama.

Ali, zašto tu stati, zašto ne zabraniti i buduće formiranje stranaka, učešće na izborima, izbore, zašto da Jeremić ne bude jedini kandidat?

Zabrana je uvek "dobro" rešenje za objasniti narodu, koji vas neće jer zna šta ste radili, da ipak mora da vas izabere.

Zabrana medija i kokoške pod sedativima

Druga stavka je zabrana rada medija poput TV Pinka.

Međutim, isti taj Pink im nije smetao dok je prenosio kampanje DS u kojoj Tadić pita domaćina, koji je ostao bez doma posle zemljotresa, da li daje sedative kokoškama.

Nisu im smetali dok su prenosili konvencije DS i dok njihovi predstavnici nisu izbijali sa malih ekrana.

Tako izgleda princip kod petooktobaraca - dobro je dok smo mi na vlasti, loše je kad nismo, a treba da budemo. Mi smo lepa, pristojna, građanska Srbija i elita koja treba da vlada, a narod nas ne prepoznaje.

U suštini su šibicari kao premijer kojeg su njegovi izveli na streljanje, šverceri, jajare i secikese opranih biografija koje samo žele parče vlasti kako bi rešili svoje egzistencijalne probleme, zauzvrat dajući du*e stranim gospodarima.

Osveta opljačkanog naroda

Jedva čekamo trenutak kada će oni koji su pod plaštom demokratije napravili od Srbije koloniju Zapada i potom je opljackali doći na udar revanšizma.

Međutim, svi vrlo dobro znamo da se to neće desiti. Zapad je dobro zaštitio svoje čauše, nagradio ih bogatstvom otetim od naroda Srbije i bezbednim životom.

Ali, ako se jednog dana primeni revanšizam, ne ovaj Jeremićev, nego pravi revanšizam. Ako vas stigne osveta onih koje ste opljačkali, nema zidova te ambasade i raskošnih vila koje će vas zaštititi od gneva naroda.

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI