NEBOJŠA ČOVIĆ: Kosmet ćemo sačuvati samo ako budemo jedinstveni!
Nebojša Čović, nekadašnji gradonačelnik Beograda, zamenik predsednika u Vladi Republike Srbije i šef Koordinacionog centra za Kosovo i Metohiju, u ekskluzivnom, intervjuu za Alo! govorio je najpre o aktuelnim dešavanjima na KiM, napadima na Srbe, provokacijama, budućnosti dijaloga, Zapadu, a osvrnuo se i na otrovne strelice koje nam ovih dana stižu i iz Hrvatske, Bosne, Crne Gore, i pokušao da objasni zašto su za ceo region Srbi uvek “loši momci”.
Albanci ovih dana prete smrću i Ričardu Grenelu jer je Srbiji čestitao Vidovdan. Kako to komentarišete?
- Zapad je godinama povlađivao kosmetskim Albancima, žmurio na njihove zločine i zataškavao ih, jer su, zbog kulturoloških specifičnosti, bili pogodni za instrumentalizaciju za postizanje geopolitičkih ciljeva, pre svega SAD, Velike Britanije i Nemačke, u vezi s rasparčavanjem i slabljenjem Srbije. S jedne strane, ekstremno siromaštvo i visoki stepen nerazvijenosti u svakom pogledu, i pored velikih sredstava koja su godinama upumpavana u ovu autonomnu pokrajinu za vreme SFRJ, bili su plodno tlo za insceniranje zapadnog propagandnog narativa o lošim Srbima i jadnim i potlačenim Albancima. S druge strane, sklonost ka zverstvima nezabeleženim u civilizovanom svetu i užasnoj brutalnosti prema onima koji pripadaju drugoj veri i drugoj naciji bila je koristan instrument da se izazove reakcija policije i vojske kako bi zapadna propaganda mašinerija zločince lažno predstavila kao žrtve. Međutim, ova sklonost je, uz aktivnu pomoć stranih službi, iskorišćena i da se Kosmet etnički očisti od autohtone srpske populacije, kako bi konačno otkidanje ovog dela srpske teritorije bilo podržano lažnim argumentima Zapada da Srbi na Kosmetu čine zanemarljiv deo stanovništva. To je i bio glavni razlog zbog čega je povratak srpskih izgnanika, za razliku od ostalih postkonfliktnih prostora u svetu, aktivno opstruiran od onih koji su i danas najglasniji u deklarativnom zalaganju za demokratiju i zbog čega se, za više od 20 godina, na KiM vratilo manje od 4 odsto prognanih Srba. Ta šizofrena sinergija zapadnog propagandnog narativa o Albancima kao žrtvama i Srbima kao zločincima, a s druge strane stalnog pravdanja da bi odlučnije sprovođenje usvojenih planova i osnovnih principa iole uređenih i civilizovanih društava, privođenje zločinaca pravdi i slično izazvalo nasilje i zverstva istih onih koji su, po Zapadu, bili ekskluzivne žrtve na KiM, dovela je do osećaja nekažnjivosti u širokim slojevima albanskog društva i ubeđenosti da oni jedini imaju tapiju žrtve i da im je sve dozvoljeno.
Bili ste u stalnoj komunikaciji sa zapadnim zvaničnicima, šta su vam oni govorili?
- Nebrojeno puta sam čuo: „U pravu ste, to bi trebalo i moralo da se uradi, ali mi ne smemo, jer se bojimo njihove nasilne reakcije.” Nedavno je i Karla del Ponte izjavila da joj je, u vreme kada je bila glavna tužiteljka Haškog tribunala, tadašnja državna sekretarka SAD Medlin Olbrajt, „majka” velikoalbanskog projekta na teritoriji Srbije, naredila da ne istražuje zločine kosmetskih Albanaca i da ne podiže optužnice protiv komandanata terorističke OVK, uključujući Haradinaja, jer bi to „moglo da dovede do nasilja” na KiM! Zapravo, mnogo je značajnije što bi to ugrozilo taj zapadni propagandni narativ o Srbima kao zločincima i Albancima kao žrtvama, što je i bio osnov i za NATO agresiju i za okupaciju ovog dela naše teritorije. Tako kreirana lažna slika bila je kockica koja je bila neophodna zapadnoj propagandi kako bi se maskirali i opravdali i užasni zločini prema Srbima i flagrantno kršenje međunarodnog prava. Ovo što sada vidimo, bilo da su u pitanju pretnje Ričardu Grenelu, napadi na Srbe i njihovu imovinu, napadi na srpsku versku baštinu, ili divljaštvo i primitivizam u sprečavanju jedne jedine Srpkinje da se posle 22 godine vrati u svoj rodni grad, skriveni iza raznih takozvanih udruženja u pokušaju da se oživi taj lažni narativ ekskluzivne žrtve i njim prikrije necivilizovano ponašanje, posledica je tog neprincipijelnog povlađivanja i protežiranja od strane Zapada. Svaki iole uravnotežen i nepristrasan pristup izaziva šok i histeriju i kod jednog broja kosmetskih Albanaca i kod njihovih zapadnih lobista i oni reaguju onako kako jedino znaju: primitivnim pretnjama i nasiljem. Zapravo, na KiM se u poslednje vreme dešava nekoliko povezanih procesa.
Kakvi su to procesi?
- Dizanje optužnica i hapšenje nekadašnjih komandanata terorističke OVK zbog ratnih zločina nanelo je veliki udarac toj pažljivo građenoj lažnoj predstavi o Albancima kao žrtvama. Ma kako optužnice i sami procesi bili razvodnjeni pod uticajem njihovih zapadnih mentora, nastojanjem da se iz optužnica izbace trgovina organima i Žuta kuća, zločini prema pripadnicima vojske i policije, kao i da se napravi balans između zločina prema srpskim civilima i Albancima koji su bili lojalni ili su pripadali suprotstavljenim političkim opcijama - šteta je napravljena. Posledice ovog procesa utiču na zaokruživanje i samog projekta lažne države na okupiranom delu naše teritorije, ali i na „opravdanost” i rastegljivu „zakonitost” akcija NATO i zapadnih sila sa SAD na čelu i njihovog flagrantnog kršenja međunarodnog prava. Otuda i nespremnost prištinskih privremenih institucija da dozvole ekshumaciju masovnih grobnica na teritoriji KiM u kojima leže posmrtni ostaci otetih a potom masakriranih Srba. Otuda i nelegitimni napadi na rad naših članova zajedničke Komisije za nestala lica. Otuda i pretnje Aljbina Kurtija tužbama za navodni genocid. Sve kako bi se oživeo taj lažni imidž žrtve. Istovremeno se pokušava da se koordiniranim aktivnostima jednog dela zapadnih obaveštajnih službi, njihovih plaćenika u regionu i zapadnih medija oživi i nekadašnji propagandni narativ o Srbima kao zločincima. U tom svetlu treba posmatrati i pažljivo isplanirane događaje na dan izricanja presude Ratku Mladiću, oživljavanje već adaktirane i toliko puta zloupotrebljene priče o Srebrenici, pritisak na vladu u Podgorici, koja se od dolaska na vlast nalazi između čekića i nakovnja i direktno je potkopavaju i Đukanović, i strani ambasadori, ali i od Zapada implantirani savetnici, u vezi s deklaracijom o Srebrenici, kao i novu presudu Stanišiću i Simatoviću i komentar u britanskom Gardijanu da je to, zapravo, presuda o učešću Srbije, koji je objavljen pre nego što je ta presuda uopšte doneta. Ovi politički dementni pokušaji nastoje da vrate vreme dvadeset i više godina unazad i posledica su spoznaje da zaokruživanje zapadnih projekata u regionu, koji su, po pravilu rađeni na štetu interesa srpskog naroda, pre svega fantomske države Kosovo i unitarne Bosne i Hercegovine, neće moći da se postigne ni onako brzo ni onako lako kako su to njihovi mentori i oni sami prvobitno verovali. Taj sudar s realnošću po prvi put doživljavaju i prištinski i sarajevski političari i njihovi lobisti, pre svega u SAD, Nemačkoj i Austriji i zbog toga postaju sve agresivniji.
Srpske svetinje su svakodnevno na udaru Albanaca. Često se u poslednje vreme čuju priče o povlačenju KFOR-a. Ima li opstanka srpskim crkvama na KiM ako se to dogodi?
- Ako govorimo hipotetički, povlačenje KFOR-a imalo bi nesagledive posledice. Ni u privremenim institucijama ni u velikom delu albanske javnosti ne postoji svest o univerzalnim vrednostima, ne postoji svest da su neke stvari svete i da se u njih ne dira, jer je to stvar civilizacijskog nasleđa. Drugde u svetu se groblja i drevni hramovi i spomenici skrnave i ruše jedino na teritorijama koje kontroliše Islamska država. Iako se na KiM to dešava u srcu Evrope, većina evropskih administracija to posmatra nemo i ravnodušno. Prepuštanje bezbednosti naših svetinja bilo kojoj od službi privremenih institucija na KiM značilo bi da bi Visoki Dečani, Gračanica, Bogorodica Ljeviška, Zočište i drugi drevni srpski manastiri uskoro delili tragičnu sudbinu Palmire, Kapija Ninive i ostalih zauvek izgubljenih dragulja nasleđa naše civilizacije. S druge strane, podsetio bih da je KFOR dobio mandat da vrši bezbednost na KiM Rezolucijom SBUN 1244 i odluku o kraju tog mandata i njegovom povlačenju sa KiM može da donese samo Savet bezbednosti, ukoliko nijedna od stalnih članica ne uloži veto. S tim u vezi, plasiranje ovakvih dezinformacija, prvo u prištinskim medijima, koje onda senzacionalistički prenesu i naši mediji, deo je tog specijalnog psihološkog rata i ima za cilj da napravi dodatni pritisak i izazove paniku u javnosti i na KiM i u centralnoj Srbiji.
Nedavno je u Briselu održan dijalog između Beograda i Prištine koji nije odmakao dalje od pozicije u kojoj je i bio. Da li vidite da do napretka može doći s obzirom na to da je Kurti samo došao da čuje datum kada će Srbija da prizna Kosovo?
- Ne vidim apsolutno nikakvu mogućnost bilo kakvog napretka. Kurti nije čovek dijaloga, već konflikta i isključivosti i u tome ga ohrabruju šaptači sa Zapada, pre svega Nemačke i Norveške. S tim u vezi, posebno je maligna uloga institucionalnog izvestioca EP za KiM Viole for Kramon koja otvorenim lobiranjem za Prištinu i iskrivljivanjem činjeničnog stanja zloupotrebljava svoj položaj i direktno potkopava proces dijaloga. Kurtijevi stavovi o nepoštovanju prethodno postignutih sporazuma i izmišljanje tople vode plasiranjem nekih sopstvenih principa i želja jedino imaju za cilj da obesmisle bilo kakav razgovor. Pravljenjem skandala i glumatanjem ultimativnog pregovarača, Kurti pokušava da skrene pažnju sa sopstvene i nesposobnosti svojih saradnika da efikasno rešavaju pitanja koja su bila okosnica njihovog izbornog programa. Što se nas tiče, mi svakako treba da budemo otvoreni za dijalog i konstruktivni, kao i da o svom ponašanju, očekivanjima i daljim ustupcima odlučujemo na osnovu dosadašnjeg iskustva i analize o ispunjenosti prethodno postignutih sporazuma.
Boško Obradović je izjavio da neće da ruši Vučića na Kosovu, jer ne želi da pripada opoziciji kojoj odgovara da predsednik prizna nezavisnost Kosova. Zbog toga je u delu opozicije okarakterisan kao Vučićev čovek i izdajnik. Kako to komentarišete?
- U situaciji kada smo izloženi pritiscima zapadnih sila da se odreknemo KiM i da time aboliramo sve zločine koje su nad nama počinili u pravljenju tog projekta, nama je potrebno apsolutno jedinstvo. Kada se radi o ovakvim pitanjima od najvišeg nacionalnog interesa, nedopustivo je da se delimo, političku borbu treba ostaviti po strani. Najlakše je posmatrati iz publike i kritikovati. Sve ozbiljne, odgovorne i državotvorne političke stranke bi trebalo da se uključe u ovaj proces, koji bi morao da bude inkluzivniji nego što je bio do sada. Dijalog koji smo videli pre par nedelja na ovu temu je ohrabrujući i nadam se da će se taj trend nastaviti i ubuduće.
U Crnoj Gori je usvojena rezolucija o Srebrenici, što je podiglo ogromnu prašinu. Da li vas je iznenadio takav „udar” iz Crne Gore?
- Nisam bio iznenađen, to je deo šireg procesa. Zapanjujuće je koliku su paniku u nekim zapadnim administracijama izazvale toliko dugo željene promene u Crnoj Gori. Iako se u najvišim krugovima ovih država već dugo govori o tome da je Crna Gora zarobljena država, da je trebalo da Milo Đukanović i DPS odavno odu s vlasti - na izdržavanje dugogodišnjih zatvorskih kazni zbog svih višedecenijskih zloupotreba - kada se dogodio narod i kada je do smene došlo, istog trenutka je počelo aktivno potkopavanje nove vlade. I pored svih skandala, korupcije i zloupotreba, Đukanović i DPS su bili poslušni i „konstruktivni” za interese Zapada, jer su debeli dosijei bili snažni argument za obezbeđivanje kooperativnosti. Nova vlada je zapadnim partnerima donela dozu nesigurnosti, što je iskusni Đukanović prepoznao i potpirivao, kako bi zaustavio i svoj lični sunovrat. Mreža njegovih lobista u Evropi i SAD je krenula da širi laži o „velikosrpskom i ruskom uticaju” na novu vladu, nekoliko zapadnih ambasadora je krenulo da kadrira javno podržavajući određene članove Vlade, urušavajući uticaj onih drugih, instalirajući svoje ljude na ključna savetnička mesta. Kako je to postalo pravilo u regionu, najefikasniji način da se dokaže lojalnost zapadu bio je da se udari na Srbiju. Iako su to mnogi kod nas doživeli emotivno, stvari treba posmatrati racionalno i analitički. Mnogo veću štetu je, dugoročno gledano, ova odluka nanela samoj Crnoj Gori nego Srbiji.
Odakle Hrvatima pravo da nas uslovljavaju?
Hrvatski ministar Gordan Grlić Radman rekao je da Srbija treba da prizna genocid da bi mogla da uđe u EU. Kako objašnjavate takve uslove baš od Hrvatske?
- Bilo je samo pitanje trenutka kada će Hrvatska izaći s uslovljavanjem Srbije. Poražavajuće je da zemlja u kojoj se veliča ustaštvo, u kojoj cveta neofašizam i u kojoj se 76 godina negiraju nezabeležena zverstva i genocid nad Srbima, Jevrejima i Romima u Jasenovcu i ostalim ustaškim logorima daje sebi za pravo da uslovljava druge pričama o genocidu. Ali nije neuobičajen taj pokušaj da se zamenom teza i optužbama na račun drugih preusmeri pažnja sa sopstvene istorijske sramote, u ovom slučaju sa sopstvene genocidne prošlosti.
Neprijateljska retorika u poslednje vreme stiže iz Hrvatske, Bosne, Crne Gore… Zašto su Srbi uvek „loši momci” za ceo region?
- Srbija je najmnogoljudnija i najveća zemlja u regionu, koja ima i najveće resurse i potencijal i koja pokušava da vodi nezavisnu politiku i, kao takva, trn je u oku mnogima. I za vreme bivše Jugoslavije, Titova komunistička vlast je sve vreme pokušavala da Srbiju oslabi i obuzda, i ekonomski i u svakom drugom smislu, i na silu napravi lažnu uravnilovku s neuporedivo manjim i ekonomski slabijim članicama Federacije. Ponosni na svoju viševekovnu državnost, Srbi su specifični i kao narod, slobodarski i svoj, i nisu dobar materijal za okupacione i neokolonijalne pristupe, što je i bio ultimativni cilj grupe zapadnih zemalja u vezi s razbijanjem bivše Jugoslavije - napraviti više malih zavisnih država kojima se lako manipuliše. Otuda i ta bestijalna antisrpska propagandna kampanja među zapadnim političarima i medijima devedesetih godina, kojom je sva krivica za užase koji su se desili tokom raspada zajedničke države svaljena isključivo na Srbiju i Srbe. Tako da, iako ovakvo ponašanje jednog broja političkih elita u regionu ima istorijske korene, istorijske komplekse i frustracije, poslednjih par decenija se, zapravo, radi o pokušaju da se duvanjem u isti rog s onim spoljnim faktorima koji su aktivno razbijali bivšu Jugoslaviju i koji su im obezbedili tu tako dugo željenu državnost, pokaže i dokaže lojalnost i prikrije sopstvena nesposobnost za rešavanje životno važnih pitanja za njihove građane.
O „malignom“ uticaju Rusije
Podrška koju Srbija ima od Rusije smeta mnogima. Čak je i Angela Merkel govorila o uticaju Rusije na politiku Balkana. Zašto je ruska podrška problem?
- U optužbama na račun Rusije često se govori o njenom „malignom” uticaju u regionu. Ovaj termin je, sam po sebi, diskutabilan jer se o svakom uticaju spolja koji pretpostavlja interese stranih zemalja nacionalnim interesima građana koji u ovom regionu žive može govoriti kao o lošem ili, kako to oni vole da kažu, malignom uticaju. Da li je, na primer, uticaj koji je Nemačka imala na raspad bivše Jugoslavije bio dobronameran? A šta je s ulogom koju su SAD imale u orkestriranoj kampanji i agresiji na našu zemlju kako bi se okupirao i oteo deo naše teritorije? Da li je svaki uticaj kojim se sprečava neokolonijalna kontrola od strane jedne države ili grupe država loš po interese onih koje pokušavaju da kontrolišu? Ne nužno, iako je svakako loš za interese onih koji bi da imaju apsolutnu kontrolu nad interesima drugih. Sve je stvar propagande i marketinga.
PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI
Komentari (1)
Mirko
05.07.2021 12:29
Lopov !!!!