IZDAJA BRAĆE Grci nam zabijaju nož u leđa, totalni pritisak na Vučića i Srbiju!

U poplavi žestokih pritisaka koji su sa svih strana opkolili Srbiju i njenog predsednika Aleksandra Vučića da konačno parafira priznanje nezavisnosti tzv. Kosova, jedan od njih sasvim nenadano stiže iz Atine.

U grčkoj prestonici našli su se premijer privremenih prištinskih institucija Aljbin Kurti i njegov grčki kolega Kirjakos Micotakis, od kog je Kurti otvoreno zahtevao da se Grčka pridruži zemljama koje su priznale kosovsku samostalnost. Ovaj sastanak je najsnažnija potvrda koliko su srpske vlasti u ovom momentu izložene totalnoj ofanzivi zapadnih sponzora nezavisnog tzv. Kosova, a koja je deo paklenog plana da se ta prljava rabota obavi što pre i svaki napor u napretku dijaloga sabotira i obesmisli.

Na atinskom brifingu Kurti je zahvalio Micotakisu na konstruktivnom odnosu prema Prištini, koji je, kako se tvrdi u saopštenju kosovske vlade o ovoj poseti, Grčka pokazala poslednjih meseci. Kurti je u razgovoru poručio da Atina i Priština moraju da ojačaju međusobne odnose zbog, kako je naveo, duge zajedničke istorije, zajedničkog cilja mira i bezbednosti na Balkanu, kao i zajedničke budućnosti. S druge strane, prema saopštenju iz Prištine, grčki premijer je potvrdio posvećenost Grčke daljoj promociji i jačanju saradnje između Atine i Prištine.

– Tokom sastanka, oni su razgovarali i o jačanju bilateralnih ekonomskih odnosa između tzv. Kosova i Grčke – navodi se u saopštenju privremenih prištinskih institucija.

NAGOVEŠTAJ ŠEFA DIPLOMATIJE

Podsetimo da je udar na Srbiju iz grčke kuhinje najavljen još početkom juna, kada je šef tamošnje diplomatije Nikos Dendijas posetio Prištinu i izjavio da zvanična Atina podržava liberalizaciju viza za kosovske građane, kao i da ima nameru da produbljuje ekonomske odnose sa Kosovom.

– Smatramo da Zapadni Balkan pripada Evropi i da treba da bude sastavni deo EU. Sa tim u vezi smo za liberalizaciju viznog režima, pošto ste ispunili kriterijume. Zbog toga smo zauzeli stav u Savetu ministara i nastavićemo da podržavamo “Kosovo” po ovom pitanju – rekao je tada ministar spoljnih poslova Grčke.

ZVANIČNO OBAVEŠTEN

Da neće biti iznenađen oštrim strelicama iz Atine, najavio je i sam predsednik Vučić, kada je krajem maja izjavio da je dobio zvanično obaveštenje da Grčka namerava da unapredi svoje odnose sa Prištinom na nivo kancelarije, odnosno na nivo političkih direktora. Tada je dodao da se nada da Grčka neće priznati Kosovo kao nezavisnu državu, čega se još uvek principijelno drže četiri zemlje EU – Slovačka, Kipar, Rumunija i Španija. Nema sumnje da je ovo neočekivan i snažan pritisak na srpsku vlast i njenog predsednika da se zauvek odrekne dela teritorije, ocenjuje za Objektiv analitičar Dejan Miletić, pa nastavlja:

– Reč je o kontinuiranom procesu sastavljenom iz niza pritisaka sa Zapada kojima sada podleže Grčka, za šta je Srbija u nekoliko navrata imala diplomatskih nagoveštaja da će se u nekom trenutku desiti. Pretpostavljalo se da će Grčka povući nogu i prva krenuti u konkretne poteze ka “Kosovu”. Međutim, zbog bliskih odnosa sa SAD mogla bi da ide u korist svoje štete, jer približavanje toj tzv. državi može da bude simbolizovano gaženjem pravoslavnog krsta. To što Grčka planira da uradi je dodatno urušavanje regionalne stabilnosti.

SINHRONIZOVANO SA ZAPADA

Karijerni diplomata Zoran Milivojević ovaj potez Grčke vidi kao deo sinhronizovane politike Zapada na kratak i srednji rok, koja treba da proizvede konačno rešenje ovog otvorenog pitanja, čime se, kako veli, zaokružuju zapadni interesi.

– Treba imati u vidu da u njihovoj međusobnoj saradnji postoje određeni interesi jer se Grčka kao članica NATO i EU može smatrati objektom Zapada u vršenju pritisaka na rešavanje kosovskog statusa – kaže Milivojević.

Profesor međunarodne politike Hristodoulos Gialuridis kaže da Grčka neće priznati Kosovo, jer bi tada okončala tradicionalno prijateljske odnose sa Srbijom.

"Ako se nastavi sa priznanjem, onda je vrlo verovatno da će Srbija priznati pseudo-državu Kipar, kao osvetu“, rekao je on.

Isti stav o priznanju iznosi i Petrou, koji naglašava da je moguće da će Srbi prepoznati formiranje turskog Kipra kao odgovor na moguće priznanje Kosova od strane Grčke, iako pravno gledano, to nije isti problem.

„Grčka ima tradicionalne odnose sa Srbijom. Istovremeno, pokušaj Turske da se infiltrira u Srbiju kroz trgovinske i poslovne sporazume, trebalo bi da zabrinjava“, rekao je on.

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI