VLADIMIR ĐUKANOVIĆ: Opozicionari cmizdre pred kamerama, a razlog bojkota - narod ih neće!

Pregovori,

Bogu hvala, ove godine ne učestvujem u dijalogu o izbornim uslovima. Da budem iskren, lani kada sam imao prilike u istima da učestvujem, shvatio sam koliko je to besmisleno, te mi slično iskustvo ovaj put nije bilo neophodno. Klasično gubljenje vremena u ispraznim pričama gde se nesrećni predstavnici jednog dela opozicije hvataju za bilo šta kako bi opravdali što neće da izađu na izbore ne želeći da kažu ključni razlog njihovog tzv. Bojkota - neće ih narod.

S druge strane, vlast se trudi da dokaže kako je voda zaista mokra, jer predlozi koji su inače dolazili sa strane bojkotaškog dela opozicije su uvek bili takvi da su im se i sami predstavnici Evropske unije smejali koliko su besmisleni i nerealni, a vlast je bila primorana da dokazuje ono što je očigledno. Svima je jasno da baš taj deo opozicije sve čini da vlast ne preuzme putem izbora, jer su svesni da je to za njih nemoguća misija.

Sav trud koji ulažu je da kudikamo lakše dođu do neke kritične mase konstantno radikalizujući priču kako autoritarna vlast ne dozvoljava fer izbore. No, avaj, nešto im to ne ide, a izlaznu strategiju nemaju. Baš u tome je Vučićeva velika prednost, jer je za njih on ozbiljan strateg koji ni u jednu političku bitku ne ulazi bez prethodno besprekornog analiziranja kompletne situacije sa svim mogućim izgledima kako bi se svaka od potencijalnih varijanata mogla završiti i šta je uvek izlazna strategija ako negde zaškripi.

Kao dokaz ove tvrdnje iznosim notornu činjenicu da su na prošlim seansama isključivo predstavnici vlasti dolazili s potencijalnim rešenjima, mada nisu morali, jer je opozicija ta koja kritikuje.

No, baš ova najglasnija opozicija nije ponudila ama baš ništa kao rešenje, osim cmizdrenja pred kamerama i izvođenja performansa tako što bi posle uvodnih reči na sastancima isti teatralno napuštali uz izgovor kako nema svrhe na istom sedeti. Već je tada svima bilo jasno da njima nije cilj da se dođe do dogovora, već naprotiv, jedini im je cilj da se vlast prikaže kako ne želi dogovor, pa je opozicija, dabome, primorana da napušta sastanke.

Posebno je komičan izgovor kada pojedini od njih daju sebi za pravo da određuju koga će vlast poslati u delegaciju. To ludilo ide dotle da oni bez trunke skrupula na ličnoj osnovi vređaju ljude koje je vlast delegirala, i to nazivajući ih ološem. Zamislite da je neki predstavnik vlasti izgovorio za Miroslava Aleksića iz Trstenika da je ološ, a siguran sam bi imali iks razloga da ga tako obeleže, kao što je on tim izrazom častio kolegu Marjana Rističevića? Kompletna vladajuća garnitura, a posebno Aleksandar Vučić, bili bi razapinjani na svim mogućim medijima uz svakako dodatno objašnjenje da je to najbolji pokazatelj da vlast neće dogovor jer vređa predstavnike opozicije. Obrnuto, Aleksića samo što nisu pohvalili za njegov primitivizam, no bez obzira što nisu učinili u svojim izveštajima i taj poslednji čin kojim bi opravdali njegovu vulgarnost, svakako su se složili s njegovim stavom prema pregovorima, što su dominantno istakli u svim izveštajima s istih. Neka im služi na čast.

Sve u svemu, još jednom ću reći bogu hvala što me u ovim pregovorima nema. Ne zbog toga što bi me neko vređao da sam ološ, jer to me ne bi pogodilo s obzirom na to od koga uvreda dolazi, već zbog činjenice da je s rođenim gubitnicima nemoguće razgovarati. Rođeni gubitnici će uvek tražiti razlog kako da na bojno polje ne izađu, a u takvim situacijama skroz je suludo gubiti vreme na njih. Umesto traćenja vremena na takve, daleko je pametnije to vreme iskoristiti da se nešto pročita, da se provede s porodicom ili nešto kvalitetno uradi. Dokoličari slobodno neka razglabaju isprazne priče od jutra do mraka, svakako imaju vremena napretek.

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI