HOĆE LI SE ERDOGAN PONOVO OKLIZNUTI? Lobiranje za lažnu državu Kosovo i napad na Srbiju su unapred propali poduhvat Turske

To kaže dugogodišnji dopisnik srpskih medija iz Ankare Vojislav Lalić povodom nove Erdoganove poruke koja se kosi sa nacionalnim interesima Srbije.

Erdoganova „kosovska misija“ — od Kipra do Bajdena

Odnos turskog predsednika Redžepa Tajipa Erdogana prema ovoj temi nije slučajan, kao što nije slučajno da je Kosovo i Metohiju pomenuo pred posetu severnom Kipru. Turska prema Kosovu i Metohiji ima poseban odnos i predstavlja kontinuitet turske politike, uprkos nedavnim trzavicama. Ali, Turska baš i nema snage da „izgura“ priznanje tzv. Kosova ni u celom islamskom svetu, a kamoli u UN.

„Sada 114 zemalja priznaje (tzv.) Kosovo i želimo da se taj broj poveća. Nadamo se da ćemo ove godine na Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija, na sastanku koji ću imati sa Bajdenom, ponovo razgovarati o ovoj temi, da po pitanju priznanja (tzv.) Kosova zajedno radimo“, rekao je, između ostalog, Erdogan turskim novinarima pred polazak na turski deo podeljenog Kipra.

Turska gura lažnu državu u islamskom svetu

Turska je bila druga zemlja u svetu koja je priznala samoproglašenu nezavisnost tzv. Kosova, zajedno sa SAD, Albanijom i Avganistanom, podseća Lalić.

„Turska kampanju pre svega vodi u okviru Organizacije za islamsku saradnju, koja okuplja 57 zemalja i Erdogan je više puta pokušao da ova organizacija jednoglasno prizna (samoproglašenu) nezavisnost (tzv.) Kosova, ali u tome nije uspeo, jer ima dosta zemalja koje ne žele da se igraju, ako ni zbog čega drugog, zbog sličnih problema koje imaju na svojoj teritoriji“, objašnjava on.

Među članicama Organizacije za islamsku saradnju kod kojih napori Ankare nisu dali rezultate su i Alžir, Azerbejdžan, Turkmenistan, Maroko, Liban…

Odnos Erdogana prema Kosovu i Metohiji nije slučajan, dodaje Lalić i podseća na izjavu turskog predsednika iz 2013. datu u Prištini, da je „(tzv.) Kosovo Turska i Turska (tzv.) Kosovo“, zbog čega je tadašnji predsednik Srbije Tomislav Nikolić otkazao tripartitni sastanak između Srbije, Turske i BiH.

Takođe, Erdogan je 2010, tokom posete tadašnjeg predsednika privremenih institucija u Prištini Hašima Tačija, organizovao razgovore između Tačija i predstavnika Grčke i Sirije u naporu da ove države priznaju samoproglašenu nezavisnost tzv. Kosova, isto bez uspeha.

Poruka pred put na Kipar

Sve to govori da se radi o posebnom odnosu, iako se u poslednje vreme javljaju šumovi na relaciji Ankara-Priština, kaže Lalić — Priština je nedavno otvorila ambasadu u Jerusalimu, što je Erdoganu jako teško palo. Tim povodom, turski predsednik je izjavio da je to doživeo kao izdaju ne samo Turske, nego i njega lično.

„Ali, očigledno je da su u Ankari shvatili da su u pitanju međunarodne igre, da je ključnu ulogu odigrao Donald Tramp, a da je Izrael zauzvrat priznao (tzv.) Kosovo kao prvu muslimansku zemlju koja je otvorila ambasadu u Jerusalimu. Erdogan je očigledno shvatio da mora da pređe preko nekih nesporazuma“, smatra Lalić.

Međutim, iako pokušava da se u poslednje vreme nametne i kao lider, i kao zaštitnik muslimana u svetu, Erdogan je svestan da ne može da zaobiđe Srbiju ako želi da bude prisutan na Balkanu, dodaje on. Sa našom zemljom pokušava da razvije odnose po sistemu „ostavimo sporna pitanja na strani“.

U izjavi o nastavku lobiranja za samoproglašenu nezavisnost tzv. Kosova, turski predsednik je najavio da će to pitanje pokrenuti na Generalnoj skupštini UN, kao i tokom sastanka sa američkim predsednikom Džozefom Bajdenom. On će to i uraditi. Međutim, neće postići neki veći uspeh, smatra Lalić.

Ako već nije u stanju da postigne konsenzus o pitanju Kosova i Metohije u okviru Organizacije za islamsku saradnju, kako može da utiče na ostale članice UN, pita se on. Sa druge strane, američko-turski odnosi opterećeni su brojnim nerešenim pitanjima, pa je teško očekivati da se Kosovo i Metohija nađu na dnevnom redu sastanka Bajden-Erdogan.

Erdogan je o Kosovu i Metohiji govorio pred odlazak na sever Kipra, gde su kiparski Turci još 1974. proglasili jednostranu nezavisnost, koju je do sada priznala samo Ankara. Trenutak za izjavu, prema Lalićevom mišljenju, nije slučajno izabran.

„On zapravo na Kipru želi da uradi ono što podržava na (tzv.) Kosovu — da turska manjina na Kipru proglasi samostalnu državu. Ali teško da će i za to uspeti da pridobije pristalice. Uostalom, u EU su pre njegove posete rekli da nikada neće priznati dve države na Kipru“, zaključuje Lalić.

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI