Stanivuković na sastanku kojim počinje osmi ciklus koordinacije politika sa EU

Sastanak je posvećen početku izrade novog dokumenta Programa ekonomskih reformi (ERP) za period od 2022. do 2024. godine, na osnovu smernica Evropske komisije i strateških dokumenata i politika Vlade Republike Srbije.

Stanivuković je naglasio da nas očekuje izbor prioritetnih strukturnih reformi i mera za naredni trogodišnji period, koji prikazuju najvažnije pravce delovanja, prioritete i napore Vlade Srbije za unapređenje privrednog okruženja i kvaliteta života građana.

„U ovom ciklusu očekujemo inoviranje većeg broja oblasti kroz nove strukturne reforme imajući u vidu da je Vlada već započela brojne inicijative, posebno u oblasti digitalizacije, energetike i životne sredine“, rekao je on.

Stanivuković je objasnio da je dokument ključan ne samo za Pregovaračko poglavlje 17 - Ekonomska i monetarna politika, u kontekstu ispunjenja ekonomskih kriterijuma za članstvo u EU, već i za druga poglavlja, imajući u vidu da prioritetne strukturne reforme i mere tematski obuhvataju sve oblasti ekonomske politike i dobre uprave.

Ministrastvo finansija

„Time se potvrđuje i važnost ERP-a kao strateške osnove za programiranje pomoći EU, na čemu u ovom ciklusu posebno insistira i Evropska komisija. Kao i do sada, neophodno je da ERP bude usaglašen sa Fiskalnom strategijom i Zakonom o budžetu Republike Srbije, imajući u vidu da je ključno obezbedite odgovarajuće finansiranje strukturnih reformi“, istakao je Stanivuković.

Naglasio je da u kreiranju reformi i mera treba identifikovati prepreke privrednom rastu koje mogu biti naglašenije zbog pandemije i da treba obratiti pažnju na dalje unapređenje konkurentnosti i tržišta rada, kroz dalje poboljšanje regulatornog okruženja, unapređenja energetskog sektora, zelenu i digitalnu tranziciju.

„Takođe, sistem zdravstvene zaštite predstavlja ključnu oblast, s obzirom na uticaj koji zdravlje i otpornost zdravstvenih sistema mogu imati na privredu. Takođe, nastaviće se napori na razvoju dobre uprave, procesa digitalizacije, modernizaciji Poreske uprave, daljem unapređenju poslovnog ambijenta i suzbijanju sive ekonomije, kao i podršci zelenom, energetski efikasnom i inkluzivnom rastu“, rekao je on.

Objasnio je da je iskustvo i uključenost svih aktera, od kreatora ekonomskih politika do krajnjih korisnika reformskih mera, od velike važnosti prilikom definisanja prioritetnih reformi.

„Imajući u vidu da evropski semestar 'lajt' koordinacije ekonomskih politika neprekidno traje, tako se i proces konsultacija ne prekida. Sve razmenjene informacije iz prethodnog ciklusa relevantne su za početak novog“, rekao je Stanivuković.

On se osvrnuo na ekonomske pokazatelje koji pružaju povoljan ambijent za sprovođenje strukturnih reformi.

„Intenzivan oporavak ekonomske aktivnosti u drugoj polovini prošle godine omogućio je da pad BDP-a u 2020. godini bude svega 1 odsto, što je jedan od najboljih rezultata u Evropi. Krajem 2020. godine, neto priliv stranih direktnih investicija dostigao je nivo od oko tri milijarde evra, javni dug je bio 58,2 odsto, dok je stopa nezaposlenosti bila na nivou pre pandemije“, rekao je on.

Napomenuo je da je ove godine rast BDP-a u prvom kvartalu iznosio 1,7 odsto, dok se u drugom kvartalu očekuje rast između 12 i 15 procenata.

„Za 2021. godinu se predviđa realni rast BDP-a od 6 odsto sa daljim povećanjem kapitalne potrošnje države na 7,2 odsto BDP-a. Za ovu godinu možemo očekivati rast i od 7 odsto BDP-a i ponovo jedan od najboljih rezultata u Evropi. Takođe, u prvoj polovini godine Srbija je privukla 1,72 milijarde evra stranih direktnih investicija, što je 19 odsto više nego prošle godine, a javni dug će do kraja godine ostati ispod 60 odsto, što je po kriterijumima Mastrihta“, rekao je on.

On je podsetio da su na sastanku Ekonomskog i finansijskog dijaloga EU sa Zapadnim Balkanom i Turskom, održanom 12. jula, predstavnici EKOFIN-a pozvali na efikasnu i kontinuiranu primenu paketa ekonomske podrške, korišćenje Ekonomskog i investicionog plana za Zapadni Balkan i saglasili se oko novih preporuka za Srbiju i ostale učesnike.

Kada je reč o Programu ekonomskih reformi za period 2021-2023, državni sekretar je istakao da su evropski partneri pohvalili ekonomske politike koje su dale dobre rezultate u Srbiji i efikasan odgovor na izazove, ali i dostavljanje dokumenta u roku, dobar proces koordinacije i javne rasprave.

Program ekonomskih reformi Republika Srbija izrađuje na godišnjem nivou za naredni srednjoročni period kako bi obezbedila održiv i inkluzivan ekonomski rast.

Sastanku su prisustvovali članovi Radne grupe za izradu i praćenje realizacije Programa ekonomskih reformi, koji učestvuju u izradi ovog dokumenta, predstavnici Delegacije EU u Srbiji, kao i predstavnici Narodne skupštine, civilnog društva, stručne javnosti, poslovne zajednice i socijalnih partnera.

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI