IZNENADNI ODLAZAK MIROSLAVA LAZANSKOG Juče sam ga video, bio je nasmejan, pun energije, a danas mu spremaju sahranu

Došao je u Srbiju iz Moske kako bi prisustvovao obeležavanju Dana sećanja na progon Srba tokom vojne akcije „Oluja“, ali je nažalost u noći između 3. i 4. avgusta preminuo u svom domu od posledica srčanog udara. Kako je njegov kolega Predrag Vasiljević napisao, otišao je „kao i uvek, iznenada. Kao udarna vest. Kao eksplozija. Kao oluja, na dan Oluje. Novinarski, do kraja.“

Ispred zgrade na Novom Beogradu u kojoj je stanovao sa suprugom i sinom tuga i neverica među komšijama. Ekipa Alo! razgovarala je s vlasnikom bravarske radnje u prizemlju zgrade Miloradom Popovićem, koji nam je ispričao da je samo dan ranije sreo svog dugogodišnjeg komšiju Miroslava.

- I dalje sam u neverici da sam ga juče video. Izgledao je pun energije, nisam ni slutio da će mu se dan kasnije spremati sahrana. Strašno - kazao je Milorad.

Kako kaže, bio je divan komšija.

- Uvek nasmejan, vedar. To je jedna divna porodica. Uvek se svi jave, pozdrave nas, tako i on. Tužno je jako što je tako naprečac otišao - ispričao je Milorad.

Kako je rekao, nikada se nije ponašao kao da je zvezda.

- Iako je bio veliki novinar, a potom i diplomata, moram reći da je uvek bio isti, prizeman i normalan. Niko nije mogao da doživi od njega nadmenost ili nešto slično. To je odlika velikih ljudi - kazao je Milorad.

Komšinica iz zgrade ispričala nam je da je Lazanski bio omiljen među komšijama.

- Uvek dobro raspoložen da se našali. Baš sam se potresla jutros kada sam čula tužne vesti. Mnogo mi je bio drag čovek - kazala je komšinica.

I dugogodišnje koleginice i prijateljice Miroslava Lazanskog Ljiljana Smajlović i Ruška Jakić sa suzama su dočekale vesti o smrti dragog kolege.

- Lazanski je bio jedan od najomiljenijih novinara „Politikine“ čitalačke publike. Zbog toga bi ga svaki urednik voleo. On je bio novinar u onom starinskom smislu, poznavao je oblast kojom se bavio, možda mnogo bolje i od onih koji su komandovali u toj oblasti. Bio je kolegijalan, iskren, imao je neku dečačku veselost, retku ljubav prema životu - kazala Smajlovićeva, i dodala da je Lazanski često bio meta ljudi koji su politički mislili drugačije nego on.

- Ali on nikada nije politički uzvraćao napadima na ljude. Nikada se nije služio onim što je bilo loše a što je znao o ljudima koji su ga napadali, nije se služio niskim udarcima, uvek se zadržavao na stručnim argumentima. Bio je iskren u tome da njegovi čitaoci tačno znaju odakle on dolazi i kakvim saznanjima raspolaže, i zašto zastupa stav koji zastupa - kazala je ona.

Ruška Jakić nije mogla da zadrži suze.

- Jutros kada sam čula, nisam mogla da prestanem da plačem. Strašno. Bio je duhovit, dobar čovek, sjajan novinar, dobar muž, otac, dobar čovek. Mi smo bili drugari od kada je došao u „Politiku“. Zvala sam ga drugim bratom. Imali smo male noćne razgovore kada smo se poveravali jedno drugom. Kad god je išao na neko ratište, uvek sam ga prekrstila da nam dođe živ i zdrav. Pamtim ga kao jednog dobrog čoveka. Poslednji put smo snimali emisiju pre nego što krenuo u Moskvu da bude ambasador. Ja sam njega zvala Laki, a on mene Rulo - ispričala je Ruška za Alo!.

Podsetila se i zanimljive anegdote.

- Kada je jednom išao na ratište, ja mu predajem pušku. I on kaže: Ja ne haču pušku, ja haču Rušku. On je na ratištu naterao jednog vojnika usred bombi da baci pušku i kaže: „Ja ne haču pušku, ja haču Rušku.“ Eto tako, kroz osmeh želim da ga se sećam - kazala je Ruška drhtavim glasom.

 

Pratio ga glas zavodnika, ali je voleo samo jednu ženu...

Miroslav Lazanski rođen je u Karlovcu, od oca Slovenca i majke Srpkinje. Otac mu je bio oficir Kraljevine Jugoslavije. U Karlovcu je završio osnovnu školu, u Trebinju srednju, a u Zagrebu je završio pravni fakultet.

Kao novinar, Miroslav Lazanski je pisao za zagrebačke listove Polet, Vjesnik, Danas i Start. U februaru 1991. je prešao u Beograd i počeo da piše za dnevni list „Politika“. Osim toga, pisao je i za listove Politika ekspres, NIN, Večernje novosti, zagrebački Start, Katimerini, Diamond weekly i Securitarian. Napisao je deset knjiga i autor je desetak televizijskih serijala.

Izveštavao je iz ratova u Avganistanu, Bejrutu, Čečeniji, Zairu, Libanu, iz iračko-iranskog sukoba, tokom operacije Pustinjska oluja, za vreme rata u Bosni i Hercegovini, Sloveniji, Kosovu, Libiji itd. Bio je ambasador Srbije u Rusiji od 2019. godine.

Iako ga je pratio glas zavodnika, a mediji su ga povezivali sa mnogim lepoticama, on je više od 30 godina bio veran supruzi Tamari, s kojom je 1990. godine dobio sina Aleksandra . Suprugu, kao i sina, vešto je skrivao od očiju javnosti, jer je svoj privatni život želeo da zadrži za sebe.

Njegova tetka Biljana Plavšić bila je predsednica Republike Srpske. Deda i stric nastradali su mu u Jasenovcu.

- U logoru Jasenovac su ubijeni, zaklani moj deda Mihajlo Mijo Lazanski i moj stric Miroslav Lazanski, po kojem sam ja dobio ime. Oni su bili antifašisti - ispričao je svojevremeno Lazanski.

Bio je poznat po oštrim stavovima o tome da se Kosovo može vratiti samo ratom jednog dana. 

On je objasnio da onaj koji mu priča da nije bitna teritorija, nego ljudi, taj ne zna istoriju.

- To su priče političara koji nemaju viziju. Teritorija je užasno važna. Britanci su ratovali na Foklandima 12.000km daleko od Londona za 1.800 stanovnika i 35.000 ovaca. Zbog teritorije, gospodo - rekao je Lazanski svojevremeno.

Formalno, u politiku je ušao 2016. godine kada je zauzeo visoko osmo mesto na listi Srpske napredne stranke za parlamentarne izbore. Kao neko ko nosi etiketu rusofila, diplomatska pozicija u Moskvi bila je logičan sled njegove uspešne karijere.

Lazanski je nedavno iz Rusije poručio da je srpski narod zahvalan Rusiji i ruskom rukovodstvu za podršku po pitanju Kosova i Metohije.

- Nikada srpski i ruski narod nisu bili na suprotstavljenim stranama. Kroz istoriju uvek su bili saveznici - rekao je on tada, i podsetio da Srbi znaju ko je pobedio u Drugom svetskom ratu, a to je Crvena armija.

Reakcije:

Aleksandar Vučić

Srbija je izgubila velikog čoveka, svog ambasadora u Ruskoj Federaciji, jednog od najboljih poznavalaca geopolitičkih prilika, vojne strategije i taktike, izuzetnog novinara i publicistu i, pre svega, dobrog čoveka. Čoveka koji je Srbiju voleo više od svega. Hvala mu za sve što je uradio za našu zemlju i neka mu je večna slava.

Nikola Selaković

Zbogom, poštovani ambasadore, dragi prijatelju i veliki Srbine.

Milorad Dodik

S velikom tugom sam primio vest o smrti velikog čoveka i izuzetnog novinara, a pre svega mog prijatelja. Miroslav Lazanski je bio veliki prijatelj Republike Srpske, u kojoj je radio, u koju je dolazio i promovisao je širom sveta. Hvala mu za sve što je činio za srpski narod i neka mu je večna slava.

Vladimir Đukanović

Toliko emisija, razgovora, čitanja tekstova o naoružanju i vojnoj tematici, gledanja vrhunskih dokumentaraca s ratišta, kolege poslanici... Baš si nas ubio u pojam, Miroslave. Ne odlazi se tek tako od onih koji te vole. Gospod da ti rajsko naselje podari.

Vladislav Dajković

Poslednji pozdrav dragom prijatelju Miroslavu Lazanskom. Bio je primer časnog i hrabrog borca protiv NATO ideologije. Nek mu je laka crna zemlja.

Zoran Đorđević

S tugom sam primio vest o smrti dragog prijatelja, saborca i kolege Miroslava Lazanskog. Najiskrenije saučešće porodici i prijateljima.

Arno Gujon

Imao sam čast da ga upoznam kao novinara i da vodim s njim svoju prvu raspravu u jednoj televizijskoj debati 2015. Sarađivali smo ove godine u Ministarstvu spoljnih poslova kada me je ugostio u Moskvi u prisustvu celog kolektiva naše ambasade. Nisam ga dobro poznavao, ali sam cenio njegovu energiju i srčanost u svemu. Zbogom, poštovani Miroslave Lazanski, zbogom, gospodine ambasadore.

 

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI