MILOMIR MARIĆ IZNEO ŠOKANTNE DETALJE Tuđman mi je priznao da je smanjio broj žrtava Jasenovca!

Amerikanci su odredili dvojicu najboljih prijatelja Slobodana Miloševića da ga unište. To su bili Ričard Holbruk i Vilijam Montgomeri. I tako se i desilo...

Ovo tvrdi Milomir Marić, dugogodišnji novinar i glavni urednik TV Hepi, čovek koji iz prve ruke može da govori o najvažnijim događajima na ovom području, raspadu Jugoslavije i svemu što se zbivalo u poslednje tri decenije.

Nemačka podvala

Kako priča Marić, veoma mu je žao što je Milošević, kog naziva svetskim čovekom, tako malo uradio za svoj narod.

- Daleko više od njega za svoje su radili Alija Izetbegović, jedan verski fanatik, onda jedan zatucani Titov general poput Tuđmana. Milošević je bio svetski čovek, prvi je ostvario kontakte sa Amerikom, bio je deo velikih projekata zajedno sa kancelarijom Henrija Kisindžera, u kojoj je bio i Lari Iglberger, koji će u ključnim godinama devedesetih postati zamenik državnog sekretara, tu je bio i savetnik za nacionalnu bezbednost Brent Skoukroft. Njih su zvali jugomafija i očekivalo se da Milošević za srpski narod uz njihovu podršku uradi velike stvari, da mi budemo u tom procesu prvi, a ne poslednji, kako je ispalo - objašnjava Marić.

Kako kaže, čak je nemački lobi u Njujork tajmsu platio oglas preko cele strane, gde je uz imena tih ljudi pisalo "plaćenici Slobodana Miloševića":

- Iglberger je Bori Joviću pokazao taj oglas i rekao: "Jasno ti je da posle ove optužbe ja za Srbe ne mogu da učinim ništa, samo protiv njih."

Vrisak Mire Marković posle pitanja o Hitleru

Tokom bombardovanja najveći američki televizijski novinar došao je da intervjuiše Miru Marković, kaže Marić.

- Dok su padale bombe okolo, on je slušao da mu ona priča o Julu, cvetanju cveća, o ko zna čemu i onda je postavio pitanje zbog kog je došao: - Kako se osećate dok ceo svet misli da je vaš suprug Hitler našeg doba?

Ona je vrisnula i samo to pitanje i samo taj vrisak objavljeni su na svim američkim televizijama. Sve drugo je bilo bačeno - priseća se sagovornik.

Marić je u Dugi, čiji je urednik bio, objavljivao autorske tekstove supruge Slobodana Miloševića.

- Odmah nakon objavljivanja prvih tekstova, mene je nekoliko ozbiljnih ljudi iz SPS pozvalo i reklo da se ne igram životom, da ću završiti ili bez glave ili bez posla i da je to brod ludaka. Govorili su mi: "Ti ne znaš, misliš da možeš da se poigravaš s njima, da objavljuješ dve strane Mire Marković, a 98 strana protiv Miloševića". Na kraju su bili u pravu, sačuvao sam živu glavu, ali sam ostao bez posla.

Marić objašnjava i šta su Amerikanci pričali o tzv. Kosovu.

- Branku Bogunoviću, dopisniku Tanjuga, na večeri su rekli: "Vi ste upropastili sami sebe kad ste u Prištini otvorili univerzitet koji je veći, ugledniji, nego albanski univerzitet u Tirani, tog dana ste izgubili Kosovo. Trebalo je da im dozvolite da idu u školu na albanskom, u osnovnu školu, eventualno s nekim časom albanskog u gimnaziji i da se zapošljavaju po celoj Jugoslaviji. Na ovaj način vi ste odgajali generacije studenata koji će vam srušiti zemlju." To mogu da kažu Amerikanci, da je to bilo koji Srbin rekao, bio bi optužen za etničko čišćenje, za zločine, kao što smo i optuženi u ratovima devedesetih.

ZELENA BERETKA

Pitao sam, kaže Marić, šefove naših tajnih službi, da li su oni bili ludaci, šta su to radili u ovim ratovima, kad nisu shvatili kuda ide ovaj svet.

- Oni su mi rezignirano rekli da smo imali kontakte i sa CIA i sa MI-6 i da su nas oni ohrabrivali, poslednji moderni krstaši, da treba da odbranimo Evropu od muslimana, da se borimo za evropske vrednosti na Balkanu. I ti koji su nas ohrabrivali da idemo u to upravo su nas poslali u Haški tribunal i zatvorili i osudili na 1.200 godina robije - priča Marić.

Seća se i da je Milošević blisko znao dvojicu važnih Amerikanaca koji su mu i došli glave.

- Paradoks sa Miloševićem je što su dvojica njegovih najboljih prijatelja određena da ga unište. To su Ričard Holbruk, koji je kao mladić bio Kisindžerov pomoćnik kad je potpisan mir u Vijetnamu i koji se posvetio bankarstvu i krajem sedamdesetih, početkom osamdesetih, i sprijateljio s Miloševićem. On je prvi put došao ovde kao nekakav imaginarni funkcioner američkog crvenog krsta. Delegacija koja je trebalo da se bavi nekakvim humanitarnim radom kad su rat u Bosni i ubijanja bili na vrhuncu. Na sastanku sa Miloševićem je rekao: "Slobo, je l' se sećaš kad smo bili na ribi u onom restoranu?" Ovaj ga je pogledao pred svojim saradnicima i više nikad nije pomenuo da ga je poznavao, a on će biti ključni čovek koji će slomiti Miloševića, koji će mu uzeti deo po deo moći i dovesti ga na kraju do NATO bombardovanja. Drugi čovek koji je uništio Slobu bio je Vilijam Montgomeri. Kad je on nakon 5. oktobra došao u Beograd, govorio je protiv Miloševića, da je zlikovac i da će Amerika da preporodi Srbiju. Nikad nismo imali pojma da je 10 godina ranije on bio najbolji prijatelj sa Slobom. Bio je šef CIA, kao mladić, zelena beretka iz Vijetnama u američkoj ambasadi u Beogradu. To sam otkrio tek kad sam čitao njegovu ispovest, on kaže da je svakodnevno odlazio u Palatu Albanija, gde se nalazila kancelarija predsednika Beobanke Slobodana Miloševića. Mi tada nismo znali gde je kancelarija Slobodana Miloševića niti smo znali ko je on. 

Četnici su nam uništili život

Kako kaže Marić, na nekoj proslavi Markovićeva se rasplakala i rekla:

- Vi, četnici, ste uništili život meni, mojoj porodici, mom mužu. Da je nastavio s kim je počeo, gde bi mu bio kraj, ali se uhvatio vas, on je u zatvoru, moja porodica se rasturila i napravili ste tragediju od našeg života.

Oni su pitali s kim je on počeo priču, a ona je kazala: "Sa Amerikancima."

Tuđman mi je priznao da je smanjio broj žrtava Jasenovca

Čim sam pročitao da je Franjo Tuđman izašao iz zatvora, otišao sam kod njega. Uspostavio sam neku vezu, mada je on mislio da sam ja nekakav kurir iz Beograda Dobrice Ćosića, beogradske čaršije, disidentskih krugova, on je takvog kurira čekao, priseća se Marić.

- Otvorio mi je dušu i ispričao da je smanjio broj jasenovačkih žrtava sa 600.000 na 60.000, po nalogu partijskog vrha, da je hteo da skine tu crnu legendu o Hrvatima, kao zločincima. To je bilo presudno da bude izabran za vođu hrvatske države - kaže sagovornik.

Alija hteo kod Slobe, ali se bojao da ga ne obese

Aliji Izetbegoviću, tvrdi Marić, Sloba je ponudio da bude predsednik krnje Jugoslavije, koja bi obuhvatala delove Srpske Krajine, celu Bosnu, Crnu Goru, Srbiju, sa Makedonijom i bez Makedonije, i Alija se dvoumio da li da prihvati ili ne:

- On je sam sebe ubeđivao da će vihori rata zaobići Bosnu. Iako je ona bila pred klanicom, on je znao, ako bi prihvatio tu ponudu, da bi spasao taj svoj narod, ali mi je iskreno rekao: "Da sam otišao kod Miloševića, moji bi me obesili na Baščaršiji."

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI