DALI SU NAM PANCIR I ORUŽJE I REKLI DA PUCAMO AKO MORAMO! Aleksandar za Alo! o paklu koji je prošao tokom evakuacije iz Avganistana

- Trenutno sam super, iako sam noćas spavao samo dva sata. Kada sam stigao, moji su plakali od sreće. U prvih pet minuta kada me je videla, supruga nije rekla ništa. E sada sedimo i sumiramo utiske - kazao nam je on i dodao da je u subotu njegovoj ćerkici rođendan, te njegov povratak predstavlja najlepši mogući poklon.  

Cvejić i Marko Pribak su nemačkim vojnim avionom, prvo evakuisani u Taškent, odakle su prebačeni u Nemačku, a zatim i u Srbiju. On za Alo! ističe da mu je najgore bilo čekanje.

Aleksandar Cvejić - Printskrin

- Najgore je bilo to iščekivanje jer su talibani bili ispred vrata. Mi smo čekali nešto, čekali smo da neko dođe da nas evakuiše - kazao je Cvejić i dodao da u tim trenucima nije imao vremena za strah.

- Prišao nam je jedan čovek i dao nam pancire, oružje i municiju i rekao da pucamo ako moramo da se branimo. To je bilo stalno uz nas, to nas je čuvalo, a i sami smo se čuvali. Držali smo se kao porodica, zato smo i uspeli da se spasemo - kazao je on. Upitan da li bi se nekad vratio u Avganistan, on je odgovorio:  

- Tamo se ne bih vratio dok sam živ. Sigurno ne.  

Cvejić kaže da nije imao dodirnih tačaka sa ulicama u Kabulu, ali navodi:

- Mi smo bili zarobljeni u tom hotelu, tu smo sedeli, ja ne znam šta se napolju dešavalo - kazao je on, i priznao da mu je laknulo čim je sleteo u Uzbekistan.

- Samo što dalje od Avganistana - zaključuje Cvejić.

 

 

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI