Ministar Mali: Podigli smo Srbiju i nastavljamo borbu za bolji život građana

Ipak, građani pamte i neko drugačije vreme. Jer, nije Srbija oduvek bila atraktivna investiciona destinacija koja privlači više stranih direktnih investicija od drugih zemalja u regionu, nismo uvek mogli da se dičimo otvorenim fabrikama i hiljadama novih radnih mesta, a nismo imali para čak ni za isplatu penzija. Neki pre nas nisu gradili Srbiju i borili se za nju na svim frontovima, već su je uništavali i unižavali na svakom koraku, piše ministar finansija Siniša Mali za Blic.

Ako se vratimo u vreme pre izbijanja svetske ekonomske i finansijske krize 2008. godine, videćemo nagomilane makroekonomske neravnoteže, za koje se, između ostalog, vezuje ogromno smanjenje broja zaposlenih usled ekonomskih reformi, koje, na žalost, nisu dovele do jačanja privatnog sektora i povećanja broja zaposlenih u njemu. Istovremeno, naš deficit u spoljnotrgovinskoj razmeni je dinamično rastao, a nepovoljna struktura kapitalnih priliva direktno se odrazila na nedovoljne kapacitete izvoznog i industrijskog sektora.

Karakteristika perioda pre izbijanja svetske ekonomske krize 2008. godine, jeste i činjenica da su trajno povećani rashodi, pre svega za plate, penzije i druge socijalne transfere. Tako je učešće javnih rashoda u BDP u 2008. u odnosu na 2005. godinu povećano za skoro četiri procentna poena. Od toga se samo trećina odnosila na povećanje javnih investicija, a preostale dve trećine na povećanje tekućih rashoda. Verovali ili ne, u 2008. godini, penzije su povećane čak četiri puta. To je podatak koga se često setim kada se jave dežurni kritičari koji tvrde da danas, kada u budžetu ima sasvim dovoljno novca, na računu države 243 milijarde dinara, kada povećavamo penzije i dajemo različite vrste novčane podrške penzionerima, to radimo u predizborne svrhe i da se dodvorimo najstarijima. Ne, gospodo, to radimo jer vodimo odgovornu i ozbiljnu ekonomsku politiku koja daje rezultate, koje želimo da podelimo sa svim građanima i koji te rezultate i taj boljitak i osećaju.

Nakon svetske ekonomske krize 2008. nije postojao adekvatan odgovor nadležnih na izazove koji su postavljeni pred našu zemlju. Za rezultat smo imali stagnaciju ekonomske aktivnosti u periodu od 2010. do 2012. godine, uz izostanak strukturnih reformi kojima bi se otklonile ključne prepreke privrednom rastu. Na tržištu rada zabeležen je nastavak pada zaposlenosti i povećanja stope nezaposlenosti, koja je prema Anketi o radnoj snazi Republičkog zavoda za statistiku, porasla sa 16,1% u 2009. na oko 26% u 2012. godini.  

U tom periodu je državi, pored krize javnog duga, pretila i kriza likvidnosti. Na računima države je krajem jula 2012. godine bilo samo 8,5 milijardi dinara, a za isplatu mesečnog fonda za penzije bilo je potrebno 40 milijardi dinara, od čega je iz republičkog budžeta dotirano oko 22 milijarde. Dakle, sredstva kojima se raspolagalo nisu bila dovoljna ni da se pokrije redovna dotacija za penzije.

Printscreen

To je najbolja slika Srbije koji su nam ostavili te 2012. godine. Bila je to Srbija na ivici bankrota, pred finansijskom provalijom i ekonomskim kolapsom. Srbija je te 2012. godine imala pad privrede od minus 0,7%, BDP u apsolutnom iznosu je bio 33 milijarde evra, a danas je 51,3 milijarde, strane direktne investicije činile su 2,2% BDP-a (neto), dok su, na primer, u 2019. godini imale učešće od 7,7,% u BDP-u. Inflacija je iznosila oko 11%, a sada je održavamo na prosečnom nivou od oko 2,5 odsto. Fabrike su zatvarane, a ljudi bez nade u bolje sutra. Prosečna neto zarada je u 2012. godini iznosila 366 evra, a minimalna neto zarada 172 evra. 

I to je samo deo podataka koji svedoče o tome kakvu su nam Srbiju ostavili u nasleđe te 2012. godine. Hitno su nam bile potrebne mere bolne, ali neophodne fiskalne konsolidacije i restrukturiranje srpske privrede, a koje su nakon nekoliko teških godina, dale adekvatne rezultate – javni dug je nakon 2015. godine krenuo da pada, baš kao i stopa nezaposlenosti. Izvoz robe je u konstantnom porastu od 2012. godine (izuzimajući pandemijsku 2020. godinu), baš kao što je slučaj i sa stranim direktnim investicijama i sa kapitalnim investicijama. Nakon završetka fiskalne konsolidacije, imamo i konstantan rast prosečnih plata i penzija.

Od Srbije smo napravili finansijski stabilnu zemlju, što nam je pokazala i pandemija korona virusa, koja je imala ogroman uticaj na sve svetske ekonomije. Ubrzani rast Srbije i njen napredak po svim ekonomskim parametrima u predpandemijskom periodu, omogućili su nam da novu svetsku krizu dočekamo spremno i da država bude tu za svoju privredu i građane, onda kada im je najpotrebnija.

Tanjug/ Zoran Zestic

Pripremili smo i sproveli tri paketa ekonomske podrške privredi i građanima Srbije za ublažavanje posledica pandemije korona virusa, koji su ukupno vredni oko osam milijardi evra, odnosno oko 17,4% BDP. Na taj način smo značajno pomogli srpsku privredu, očuvali radna mesta i životni standard građana Srbije. Istovremeno, izgrađene su i otvorene tri kovid bolnice, i postavljen je kamen temeljac za izgradnju fabrike vakcina.

Dakle, uprkos pandemiji, Srbija je ostala jaka i stabilna zemlja, što pokazuju i konkretni makroekonomski pokazatelji. U vreme najveće svetske ekonomske krize 2020. godine, imali smo pad od tek minus 1%, što je među najboljim rezultatima u Evropi.

Jačinu naše ekonomije pokazala je i činjenica da smo u 2020. godini imali stopu nezaposlenosti od 9,7% i javni dug od 57,4%. Prosečna neto zarada u 2020. godini povećana je za 9,4% nominalno, odnosno 7,7% realno i iznosila je 60.073 dinara. BDP po stanovniku je porastao sa oko 4.600 evra na 6.700 evra u period od 2012. do 2020. godine, odnosno za oko 2.100 evra, što je oko 43%.

Takođe, inflacija se u 2020. godini kretala na niskom nivou, uprkos negativnim efektima korona virusa. Tu je i podatak da je neto priliv stranih direktnih investicija u 2020. godini ostao visok i iznosio 2,9 milijarde evra neto, odnosno 6,2% BDP. Istovremeno, Crna Gora, Bosna I Hercegovina, Makedonija i Albanija zajedno imale su 1,7 milijardi evra stranih direktnih investicija u 2020. godini.

Što se tiče ove godine, godine oporavka i nastavka ubrzanog rasta, za prvih šest meseci smo imali stopu privrednog rasta od 7,6% i očekujemo da ćemo biti među prve tri zemlje u Evropi po brzini rasta i dinamici oporavka. Takođe, ono što očekujemo jeste da će privredni rast za celu 2021. godinu iznositi minimum 6,5% i to prema konzervativnim procenama.

MFIN

Važan je i podatak da je naš kumulativni rast od 2017. godine, kada je završena fiskalna konsolidacija, do ove godine, iznosio 17,2%. U istom periodu, Hrvatska je imala kumulativni rast od 5,4%, Severna Makendonija 6,4%, Crna Gora 8,4%, Bosna i Hercegovina 9% i Albanija 11,4%.

Od 1. januara 2021. godini su povećane penzije, plate i minimalna zarada, a njihova povećanja nas očekuju i u 2022. godini. Javni dug je i u ovoj godini ostao pod kontrolom, baš kao i stopa nezaposlenosti. Nastavili smo da otvaramo fabrike i ostali atraktivna investiciona destinacija pa su tako u prvih sedam meseci ove godine strane direktne investicije iznosile dve milijarde i 72 miliona evra, što je za oko 30 odsto više u odnosu na isti period prethodne godine. Takođe, budžetom za ovu godinu je za kapitalne investicije opredeljeno oko 430 milijardi dinara, odnosno 7,2% BDP.

Mislim da svi navedeni ekonomski pokazatelji govore bolje od svih nas koliko se Srbija u prethodnom periodu promenila, koliko je ojačala, postala ekonomski stabilnija i snažnija. Od države kojoj preti ekonomski sunovrat, uzdigli smo se do jake, stabilne ekonomije, regionalnog lidera koji ostvaruje impresivne ekonomske rezultate. Da li je iko pre samo nekoliko godina mogao da očekuje da će se u Srbiji u jednom trenutku graditi čak 10 auto-puteva i brzih saobraćajnica? Da li je iko mogao da veruje da će za sedam godina biti otvoreno čak 250 fabrika?  Malo ko je u to verovao, i to opravdano, jer se o tome u Srbiji nekada zaista moglo samo sanjati.

Međutim, pokazali smo da kada se radi i gradi, kada se bori za svoju zemlju i ne odustaje, nema neostvarivih snova. Sada ubrzano nastavljamo sa sprovođenjem plana "Srbija 2025", koji je inicirao predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić, a čijom realizacijom ćemo dalje podstaći privredni rast i građanima kroz očekivane prosečne plate od 900 evra i prosečne penzije od 440 evra, do kraja 2025. godine, omogućiti još bolji i kvaliteniji život.

BONUS VIDEO

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI