PRVA LINIJA ODBRANE: Strah od narodne volje!

Pre nekoliko dana sam na svom Jutjub kanalu „Analiza stanja“ imao uživo diskusiju sa pratiocima o zahtevima koje su predstavnici političke grupacije okupljeni u firmi Dragana Đilasa uputili evroposlanicima, a vezano je za sporazum oko izbornih uslova.

Analizirajući do detalja gomilu besmislenih zahteva koje su naškrabali ponovio sam sve ono što sam inače govorio i prošle godine, kada sam gubio dragocene vreme danima slušajući budalaštine tih ljudi na Fakultetu političkih nauka, a to je da Dragan Đilas i njegova firma ne žele nikakav dogovor oko izbornih uslova i da oni samo traže alibi kako da iz tog procesa izađu.

Oni se negde nadaju da će Evropska unija i njeni glavni akteri početi da razmišljaju o Vučiću baš onako kako i oni razmišljaju, a to je da je on novi Milošević, pa će onda oni krenuti u njegovo rušenje, a valjda će aklamacijom ustoličiti Đilasa i njegovo društvo na vlasti. Pošto toga nema, niti su se evroparlamentarci odlučili da mu garantuju da će biti pobednik izbora, Đilas je teatralno rekao da je sve farsa i onako uvređen po unapred spremnom scenariju, krajnje providno, besno je napustio dalje pregovore u kojima inače suštinski nikada nije ni učestvovao, kako on lično, tako i svi njegovi iz firme koju je nazvao strankom.

Inače, besmislenost u zahtevima najpre se ogleda u tome što je ta bulumenta bez trunke sramote tražila od evroparlamentaraca da samo oni koji su potpisali sporazum sa njima mogu da gostuju na RTS i RTV, te da se samo na njih odnose sve pogodnosti koje bi se eventualno dogovorile. Praktično, Đilasa je jedino zanimalo da sve ostale koji se smatraju opozicijom a koji se ne slažu sa njegovim načinom delovanja eliminiše i da praktično on bude predstavljen kao jedina opozicija. Ukoliko bi se prihvatilo to što Đilas zahteva, na RTS i RTV ne bi bilo opozicije koja nije želela kao posrednike evroparlamentarce, što sasvim dovoljno govori o tome kako Đilas i društvo vide demokratiju. Ko nije sa nama, taj je protiv nas, a čim je protiv nas, ne zaslužuje ništa već mora biti obrisan. Možete samo da zamislite kako bi se ponašali da su neka vlast…

Sa druge strane, u toj gomili idiotluka koje predlažu, između ostalog traže da se osnuju određena paralelna državna tela komesarskog tipa koja bi imala, verovali ili ne, izvršna ovlašćenja. Bila bi jača u odlučivanju od tela koja su Ustavom i zakonima definisana i kojima legitimitet daje Narodna skupština, kao što su Republička izborna komisija ili Regulatorno telo za elektronske medije. Posebno je komično to što kao članove tih tela predlažu članove „nezavisnih“ udruženja ili medijskih kuća, poput NUNS-a, Krika, Birna, Cinsa, Cesida, CRTA i sličnih, koji su nezavisni taman koliko je nezavisna recimo Marinika Tepić. Vrhunac ludila je to što se zahteva da su RTS i RTV u obavezi da najmanje dva puta nedeljno puštaju medijski sadržaj koji proizvode „Vreme“, Birn, Cins, Krik i njima slični, tako da bi oni ničim izazvani dobili besplatnu minutažu na javnim servisima, a država bi to bila dužna da plati, kao što je inače dužna, kako je to Đilas zamislio, da iz budžeta dotira rad ovih paralelnih komesarskih tela.

Tanjug/Strahinja Aćimović

 

Elem, kada se sve ovo sagleda, postavlja se samo jedno logično pitanje - ljudi, da li ste vi normalni?

Navedite makar jednu zemlju na kugli zemaljskoj gde ovako nešto postoji i evo ja ću se lično založiti da vam se sve ovo prihvati.

Nenormalne zahteve da se izbori razdvajaju, pa da cele godine glasamo, kao i onaj kretenski zahtev da u nazivu liste ne sme da stoji ime Aleksandra Vučića, zaista je ispod nivoa za komentarisanje. Doduše, nije mi jasno ako je Vučić, bar kako nam Đilas i družina stalno govore, tako loš, zao i diktator, čemu onda želja da mu se skloni ime sa lista Srpske napredne stranke? Zar ne bi trebalo da ih raduje to što naprednjaci svuda hoće njegovo ime da stave, jer za očekivati je da oni tako sjajni pobede tako lošeg i diktatora?

Kako god, suština cele priče nije u izbornim uslovima. Suština je u tome što je i Đilasu jasno da on i njegova firma nemaju ama baš nikakvu podršku u narodu. Strah od katastrofalnog rezultata je jedino što je njemu u glavi i zato on ide ka bojkotu. Elem, potpuno je nebitno da li će to društvo da bojkotuje izbore. Oni svakako nikog ništa i nigde ne predstavljaju i na njihov bojkot pet para ne bi trebalo davati. Izašli ili ne izašli na izbore, u svakom slučaju Đilas i društvo će još zadugo, a nadam se i zauvek, biti što dalje od državne kase, što će svakako stvarati nervozu samo njemu i zaposlenima u njegovoj firmi. Za Srbiju, to je velika sreća.

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI