ORLIĆ PORUČIO Đilas mrmljanjem i nebulozama brani samog sebe i svoj lopovluk

Očigledno vrlo nezadovoljan tragičnom neubedljivošću svih Marinika koje je zaposlio u svojoj privatnoj firmi da u njegovo ime i za njegov račun lažu, brane pljačku svog gazde Đilasa i besomučno kleveću Aleksandra Vučića i Srbiju. I pokazuje time da još nije razumeo u čemu je osnovni problem: ne u tome što Marinika i ostali njegovi uposlenici ne umeju, već što to niko živi ne može, niti je uopšte moguće – oprati prljave tragove Dragana Đilasa.

Jer prosto nema opravdanja za 619 miliona evra prihoda Đilasovih privatnih firmi, dok je on bio na vlasti. Nema načina da se to objasni tako da ispadne pošteno. Nema opravdanja za uzimanje silnih para od naroda, počevši od Đilasovih marifetluka sa preprodajom reklamnog vremena na RTS, pa redom – po svim državnim i gradskim preduzećima, ustanovama sa kojima je „poslovao“ dok je bio na funkcijama.

Nemoguće je Đilas objasni kako to on i njegov brat doteraše do 35 stanova i drugih nekretnina, kojih nije bilo pre nego što je žuti tajkun došao do vlasti. Kako im je tako „procvetala“ firma baš u vreme kada je Dragan Đilas tutnjao po najvažnijim foteljama, ista firma u kojoj danas plaćaju sve svoje Marinike i ostale koji su skupa sa svojim gazdom ojadili i Beograd i Srbiju.

Nemoguće je da bilo ko objasni na desetine računa posejanih svuda po svetu, sa desetinama miliona evra sakrivenih, kojima upravljaju žuti tajkun i njegov kartel. Nije se rodio, niti će se roditi, taj – koji sve to može da opere i opravda. Zato ni kada lično Đilas tako nešto pokuša, ne zvuči ništa manje tragično od svoje saradnice u momentima kad kokoške naziva dilerima droge.

Ne pomaže tom utisku jada i nemoći ni sramno razmetanje tužbama protiv novinara , krivih samo zbog toga što rade svoj posao i traže odgovore na brojna pitanja u vezi Đilasovih računa i para sakrivenih nakon lopovluka. Protiv političara, pa i predstavnika državnih institucija, čiji je posao da sve navode po zakonu ispitaju i istinu utvrde, kako god ona glasila.

Veliki problem ima Dragan Đilas sa tom istinom, izgleda, kad od nje mora da se panično brani. Pa čak i da podnese prijavu protiv tužioca, onako „evropski“ i „demokratski“, kako to samo tajkun i mafijaš ume. Dok se uporno hvata za vrat sa samim sobom, tvrdeći i danas: čas da ima firmu i račune u Švajcarskoj, čas da nema, sve šetajući se uzduž i popreko po toj zemlji da „obiđe“ – i tu firmu, i te pare kojih navodno „nema“. Smešno bi bilo, i to urnebesno, samo da nije reč o parama otetim ovom narodu. 

I ne može to da se sakrije nikakvom novom vratolomnom fantazijom, u kojoj će pohlepni tajkun opet da pomene ime Aleksandra Vučića. Jer, za razliku od Đilasa, Aleksandar Vučić nema račune po inostranstvu, nema privatne firme nikakve, niti milione u bilo kojoj valuti posejane po svetu. Njega te pare ne zanimaju, već se bori za to da iza sebe ostavi rezultate. Tu jednostavnu istinu nikakve nove Đilasove i Marinikine priče i pretnje – ne mogu da promene. Razlika između Aleksandra Vučića i njih – ne može da se poništi. Nemoguće je. Jer je u toj razlici sve. Isuviše su jaki i isuviše vidljivi Vučićevi rezultati sa jedne strane, kao što su isuviše očigledni prljavi tragovi Đilasovog beščašća, grabeža i lopovluka, sa druge. 

Na osnovu te razlike se opredeljuje čitava Srbija danas. A ona svakome ume da odredi i meru i mesto – baš kako je zaslužio. Zato je danas Aleksandar Vučić na čelu države i ima plebiscitarnu podršku naroda. A Đilas je i dalje: samo u svojoj privatnoj firmi, i ima uz sebe par svojih Marinika – privremeno, dok plaća, naravno.

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI