SATANIZAM Igraonice i vrtići teraju mališane da se maskiraju u čudovišta da bi praznovali Noć veštica: Od naše dece prave vampire

 

Dođite, maskirajte se, poručuju igraonice i vrtići, a onome čiji kostim bude najstrašniji sledi nagrada u vidu slatkiša i igračkama! Kao da usred korone roditelji nemaju o čemu da brinu, pojedini su rešili da decu okupe na proslavi, kako ga Crkva vidi, satanističkog praznika Noć veštica.

Kako su za Alo! rekli iz jedne od igraonica koja organizuje proslavu, oni ne vide ništa loše u tome, jer im je cilj da se deca zabave, igraju i druže, kao i na svakom drugom veselju.

- Mi smo igraonica i orgnizujemo proslave raznim povodima. Mislim da je pogotovo sada kada se deca manje druže ovo važno. Nema tu nikakvog odricanja od Boga, ne branimo nikome da dođe u narodnoj nošnji ako voli srpske običaje - kaže menadžer igraonice.

S njim se nikako ne slaže sveštenik Marko Jeftić, koji kaže da hrišćani nikako ne smeju da učestvuju u slavlju za Noć veštica.

- Jasno je da mi pravoslavni hrišćani ne možemo i ne smemo učestvovati u ovakvoj idolopokloničkoj svetkovini na bilo kom nivou, makar to bila „samo“ zabava za decu, jer to direktno predstavlja odricanje od našeg Gospoda i naše svete pravoslavne vere - izričit je sveštenik.

Kako dodaje, ako pristanemo da svoju decu maskiramo i pustimo ih da idu po mraku i mole za slatkiše, mi pristajemo na zajednicu sa mrtvima.

- Mi tako svojevoljno pristajemo na zajednicu sa mrtvima, čiji bog nije keltsko božanstvo Samhain, već sam Sotona, knez zla, a slatkiši (engleski: treats - što se prevodi i kao slatkiš, ali i kao počast ili čašćenje) koje budu dobili neće predstavljati bezazleni poklon deci, već prinos samom đavolu - kaže Jeftić, i dodaje:

- Podsetimo se samo da su naši preci, hrišćani iz najranijih vekova, pre birali telesnu smrt nego što bi pristali da prinesu žrtvu idolima i time se odreknu Hrista Boga našeg, koji nam je zapovedio: Nemoj imati drugih bogova osim Mene.

Jedan lanac vrtića u koji je u Beogradu upisano čak nekoliko stotina dece, redovno, iz godine u godinu organizuje proslavu ovog događaja, a tog dana deca čak ostaju i do ponoći sa drugarima! Kako kažu, na taj način oni ne slave praznik, već ističu originalne ideje i želju za kreativnim usavršavanjem.

- Lepota, glamur, kreativnost i mističnost prve su asocijacije bala pod maskama, koji je kroz istoriju evropske i svetske civilizacije imao ogroman značaj za živote najrazličitijih kultura. Mi obeležavamo Noć veštica kao praznik kreativnosti na polju maskiranja. Tog dana podstičemo mališane i roditelje da osmisle najmaštovitije maskenbalsko odelo. Ne slavimo praznik, već ističemo originalne ideje i želju za kreativnim usavršavanjem - kažu iz ovog vrtića.

Oni naglašavaju da maskiranje u strašne životinje i mitska bića pomaže deci da prevaziđu strah od njih i time opravdavaju organizaciju takve manifestacije.

Veštice samo isteruju pare iz džepova

Noć veštica u Srbiju je stigla pre nekoliko decenija, sa rastom uticaja Zapada i konkretno Amerike.

Etnolog Bojan Jovanović kaže da je razlog tome što građani Srbije nisu dovoljno kulturno ukorenjeni, pa se svog identiteta sete samo kada su isprovocirani.

- Tako postajemo predmet američke hegemonije čiji je cilj ostvarenje što većeg profita, odnosno koristi. Ne treba imati nikakve iluzije da je to prvenstveno jedan veliki praznik koji se slavi zbog vrhovnog Boga zapadnoevropske civilizacije, a to je „božanstvo novca“ - rekao je.

Pedagog:

Kako za Alo! kaže pedagog Sofija Adamović, ona nije ni za ni protiv ovog običaja.

- Sve što ima veze sa običajima i praznovanjem određenih datuma, u koje od malih nogu uključujemo decu, moramo pre svega sami da znamo korene i razloge obeležavanje praznika ali da ih i deci predstavimo. Ako se detetu objasni zašto se maskira, bilo u Supermena, Zlatokosu, bilo u vampira ili vešticu - onda proslava praznika ima smisla - kaže Adamovićeva.

Od jasli do studenata

Čini se da ove godine zbog epidemije koronavirusa ni ovaj „praznik“ neće biti obeležen kao prethodnih. Do pojave korone maskenbal su organizovali vrtići, igraonice, a možda najpoznatiji u Srbiji je onaj koji organizuje Klub studenata tehnike (KST).

Duše mrtvih

Sa religijskog aspekta Noć veštica posvećena je dušama umrlih. Vezuje se za paganski sloj kulture koji je bio u Evropi pre hrišćanstva. Noć veštica je hristijanizacija onoga što je bilo karakteristično za keltsku tradiciju, prema kojoj mrtvi u ovoj noći izlaze iz svojih grobova ne bi li posetili mesta gde su, još za života, živeli. Oni su tada, iz straha od posete duhova, pravili buku i maskirali se ne bi li tako oterali nepoželjne goste.

Poklade slave dolazak proleća

Poklade su praznik starih Slovena, imaju paganske korene i u vezi su sa obeležavanjem kulta Sunca i dolaskom proleća. Bele poklade se održavaju poslednje nedelje pred veliki Uskršnji post. Ljudi se oblače u maske sa motivima iz prirode i božanstava starih Slovena. Maskirane povorke idu kroz selo, pevaju glasno, dok ih seljani nekada daruju mesom, slaninom, kolačima i jajima.

 

 

 

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI