TAJNE JUGOSLOVENSKIH POLITIČARA Svedočenje iz prve ruke: Ne daju ništa, a hoće sve!

Malo je onih koji kao Vladislav Jovanović (88), nekadašnji ministar spoljnih poslova Srbije i SRJ i ambasador u Ujedinjenim nacijama, mogu iz prve ruke da posvedoče o istorijskim događajima koji su oblikovali našu zemlju.

U ispovesti za Srpski telegraf otkriva zbog kojih je političkih dilema Dobrica Ćosić dolazio noću kod njega u stan, zašto je Milan Panić u Londonu vrištao na Slobodana Miloševića i zahtevao njegovu ostavku, ali i kojim pogrdnim imenima je lider SPS nazivao vođe Srba u BiH pred strancima. Kaže i da je odbio Josipa Broza Tita bez ikakvih posledica, ali mu je glave došla Mira Marković.

BILI NEREALNI

Milošević, priča Jovanović, često je pred strancima umeo da vređa Radovana Karadžića i Momčila Krajišnika.

Foto: Printscreen

– Time je sebe uzdizao i predstavljao kao jedinog pravog pregovarača Srba u BiH, a nekad su i oni sami davali povoda jer su se, opijeni od moći, ponašali nerealno. Kada sam video da Milošević strancima daje grube ocene o Karadžiću i Krajišniku, to mi nije bilo simpatično. Nazivao ih je budalama, govorio i gore reči. On je taktički zaoštravao odnose. Degradirao ih je u svojim ocenama, čime je navodio strane sagovornike da samo s njim mogu da reše problem, povećavao je sebi kredibilitet, što je, na kraju, i uspeo. Bio je jedini pregovarač u Dejtonu u ime svih Srba – otkriva sagovornik.

Međutim, tvrdi Jovanović, lideri s Pala i sami su davali povoda za tako nešto:

– Imali su nerealnu predstavu o sebi. Karadžić je u jednom trenutku počeo da zamišlja da je stvarno najpopularniji lider i to je možda negde u šali i rekao. To je došlo do ušiju ovde i, znate, svako gleda da se zaštiti od nekog tako ambicioznog.

SVE I NIŠTA

Opet, dodaje Jovanović, dobro je što je Milošević bio pregovarač. On je, za razliku od lidera bosanskih Srba, znao kako se to radi.

Foto: EPA

– Karadžić i Krajišnik se bore za svaki potok i svako selo, ne daju ništa, a hoće sve. Oni su više smetali u pregovorima nego što su pomagali. Jednom su, tokom pregovora, rekli za neku planinu prema Banjaluci da je od strategijske važnosti, da, ako je damo, oni uđoše u Banjaluku. A Milošević prihvata takve argumente, od težine. I nije dao. Kada se situacija smirila, kad su bili lakši razgovori, kaže Krajišnik Miloševiću: “Predsedniče, da vi znate kakva je to divna ispaša, pa nećemo valjda njima to dat.” I ovaj se ražestio – seća se Jovanović.

Panić urlao na Miloševića: Zao si, podnesi ostavku!

Jovanović se setio konferencije posvećene situaciji u BiH.

– Bili smo na Londonskoj konferenciji. Ćosić, Milošević, Panić i ja, to je bila prva konferencija o Bosni kada se rasplamsao rat. Imali smo neki sastanak samo naše delegacije, gde je Panić bio vrlo grub prema Miloševiću, nazivao ga svakakvim imenima, govorio mu da laže, da je zao i insistirao da odmah podnese ostavku. Bio sam preneražen njegovim jezikom, ali i ćutanjem Miloševića. On ćuti, svi ostali posmatraju. Ćosić je likovao zbog toga, nije voleo Miloševića – opisuje sagovornik.

Usledio je potom sastanak o Kosovu, da li Kosovo treba da bude predmet rada konferencije.

– Naša delegacija je dobila dokument, Panić odmah kaže da se to prihvati, da Zapad u svoje ruke uzme rešavanje Kosova, to je bilo na papiru. Oni su hteli da iskoriste konferenciju da prošire temu s BiH, gde je plamteo rat, na Kosovo iako su znali da je to unutrašnji problem. Milošević i Ćosić su ćutali, a ja sam rekao Paniću: “Predsedniče vlade, da li ste sišli s uma?” Jedini me je podržao pokojni Oskar Kovač, tadašnji potpredsednik Vlade.

Premijer sve podatke slao Americi

Milan Panić je, kaže Jovanović, bio svađalica, svašta je pričao – i šta treba i šta ne treba:

– Kada sam se jednom prilikom vraćao iz inostranstva s Panićem, pokazao mi je papir koji je napisao Stejt departmentu, državnom sekretaru, o tome kako je sastavio Vladu i zbog čega. Kod mog imena je pisalo da me je uzeo zbog administrativnog kontinuiteta. A za ove druge da su fulbrajtovci. Rekao sam mu da će u toj vladi, kojoj šalje takve podatke, steći loš utisak o njemu, ali on toga nije bio svestan.

Ćosić je preko Panića hteo da skloni Miloševića

Dobrica Ćosić je, navodi Jovanović, hteo da iskoristi Panića da bi se rešio Miloševića:

– Ćosić mi je rekao: “Ne brini ništa, samo on da Miloševića skloni, pa ću ja lako.” To su bile igre, sve je to meni bilo strano. Inače, Ćosić je od mene tražio savet da li da prihvati da bude predsednik Jugoslavije. Zvao me je u 11 sati uveče, pitao da li može da dođe u moj stan, da ga nešto muči i da ne zna šta će. Sačekao sam ga i on mi je izneo dilemu. Posle sam čuo od Mihaila Markovića da je on išao tako kod mnogo ljudi i simulirao da se koleba. Ćosić se nije razumeo u politiku, nije imao prirodan dar.

Odbio da bude Titov sekretar

Na poziciju ministra spoljnih poslova Vladislav Jovanović došao je tako što su Milošević i kadrovska grupa oko njega dobili papir s imenima ljudi na ambasadorskom nivou. Probrali su i izbor je pao na njega.

– Iskazivao sam razumevanje i simpatije za ono što je Milošević bio, čovek koji hoće da podigne Srbiju s kolena na noge. Šta je još uticalo na moj izbor, ne znam. Možda i to što sam svojevremeno odbio da budem šef Stambolićevog kabineta. A u jednom trenutku su mi ponudili da budem i lični Titov sekretar, što sam, takođe, izbegao, pozivajući se na majčinu bolest – kaže Jovanović i dodaje da je prvo ušao u vladu Milana Panića, a kasnije kod Radoja Kontića, ali je, objašnjava, u Panićevoj vladi bio samo četiri meseca jer je video da se razilaze po pitanju Kosova, te je dao ostavku.

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI