KRIMINALCI SURFUJU NA INTERNETU, RADOVANU NE DOZVOLJAVAJU NI STONU LAMPU Britanska osveta Karadžiću je nemilosrdna, ali ona nije najveći problem

Tamo mu se svakodnevno uskraćuju ljudska prava, od verskih, jer još ne može da ga poseti pravoslavni sveštenik, do toga da ne može da dobije ni običnu stonu lampu koju je doneo iz Sheveningena. Zato u ćeliji, kada padne mrak, ne može ni da čita, ni da piše jer je svetlo vrlo slabo. Zbog toga se žalio upravi zatvora, ali oni smatraju da je sasvim dovoljno.

Karadžić ima pravo na kompjuter kao i ostali zatvorenici, ali mu je uskraćen. Ne daju mu ni njegov laptop, niti njihov računar, dok ostali zatvorenici bez problema koriste i internet, dozvoljeno im je da skidaju sa sajtova sve što ih interesuje, čak i da šalju mejlove.

Nedavno je na jednoj britanskoj televiziji bio prilog o Norvežaninu Andreasu Brejviku, koji je pre 11 godina pobio 77 ljudi. On u zatvoru ima uslove kao u penthausu, a upravi zatvora je uputio oštar protest, jer mu je spor internet.

Kako, za "Novosti", kaže kćerka Radovana Karadžića Sonja Karadžić Jovičević, za šta god da je njen otac osuđen u Hagu nije osuđen da bude odsečen od sveta, civilizacije, svoje kulture, da ne bude pisac.

- Uslovi u kojima boravi su u suprotnosti sa rezolucijom UN čiji je potpisnik i Velika Britanija - kaže Sonja Karadžić.

- U rezoluciji iz 2015, u odeljku poznatom kao "Pravila Nelsona Mendele", propisuje se obaveza personalizovanja uslova odsluženja kazne. To znači da oni moraju da ispunjavaju obrazovne, kulturološke, verske i svake druge potrebe individualne ličnosti. Britanija po svim ovim osnovima apsolutno nije ni spremna, ni sposobna da drži inostrane zatvorenike u svom sistemu.

Srbi trunu u Estoniji

Katastrofalni uslovi su, takođe, i u estonskom zatvoru gde kazne izdržavaju Milan Martić, nekadašnji predsednik Republike Srpske Krajine, i Dragomir Milošević, general Vojske Republike Srpske. Oni su već godinama izolovani i imaju kontakt samo sa stražarima i nekoliko zatvorenika.

Martićev advokat Predrag Milovančević kaže da je njegov klijent praktično proteran u progonstvo, da mu uprava zatvora, za razliku od ostalih zatvorenika, ne dozvoljava da radi, a sve mora da plaća - od hrane, do paste za zube:

- Na naše žalbe se ne reaguje, nebitno da li je predsednik suda u Hagu bio Patrik Robinson, Teodor Meron ili Karmel Ađijus. Ni na jedno obraćanje nije bilo adekvatne reakcije, već "proverićemo", "razmotrićemo", i ništa. Navedemo 15 problema, koji predstavljaju kršenje međunarodnih standarda i konvencija, ali to se u odgovoru suda izvrne. Oni kažu "mi to vidimo, ali to nije problem". Jednostavno neće da reše. Sve to govori o svesnom postupanju sa ciljem da se izdržavanje kazne učini što nepodnošljivijim.

Milovančević ukazuje i da su ranije iz Crvenog krsta posetili Martića u zatvoru, zapisali sve probleme koje ima, ali ih u izveštaju UN nisu pomenuli. Postupanja haškog suda u ovim slučajevima bez dileme se može reći da su u duhu "osudili smo vas i poslali tamo da vam bude što gore".

Uprkos svemu tome, nijedna asocijacija koja se bori za ljudska prava ili vrši monitoringe u zatvorima, nije reagovala. Nisu se oglasile ni domaće advokatske komore, ni pred sudom u Hagu, niti pred međunarodnim udruženjima branilaca. Ovo je potvrdio Momčilo Bulatović, predsednik Advokatske komore Beograda.

- Advokati nemaju baš mnogo mogućnosti za reakciju, niti bi bilo dobro da preskoče državu - kaže Bulatović.

- Prava adresa je Ministarstvo pravde. Komora može samo pred našim Ministarstvom da pokrene inicijativu da se zatraži na primer da posle dve trećine izdržane kazne ovi ljudi budu pušteni na slobodu, jer neki bivaju pušteni, a drugi ne. Država je ta koja ih je izručila Hagu i ona bi trebalo da prati ceo proces, od suđenja, do njihovog izdržavanja kazne i položaja u zatvorima. Kao članica UN, ona ima način i da interveniše.

Naši osuđenici bez lekarske nege

Naši osuđenici u Estoniji imaju problema sa zakazivanjem lekarskih pregleda, ne znaju jezik, a nemaju prevodioca i teško objašnjavaju koje zdravstvene probleme imaju. Daleko su od Srbije, nema direktne saobraćajne veze i porodice tek jednom godišnje uspeju da ih posete na svega nekoliko dana.

 

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI