NE SLUTI NA DOBRO Britanci šalju Stjuarta Piča na Zapadni Balkan, slede novi pritisci na Srbiju
Britanski premijer Boris Džonson imenovao je za specijalnog izaslanika za Zapadni Balkan ser Stjuarta Piča, donedavnog šefa Vojnog komiteta NATO-a, „teškaša“ zavidne biografije i s velikim iskustvom u različitim delovima sveta, uključujući Kosovo, gde je 2000. bio komandant NATO vazduhoplovnih snaga.
Prema saopštenju britanske vlade, Zapadni Balkan se „suočava sa najvećom pretnjom po svoju stabilnost i bezbednost u poslednje dve decenije“. U odluci o imenovanju specijalnog izaslanika britanski premijer je naveo da je „Ujedinjeno Kraljevstvo duboko posvećeno evropskoj bezbednosti“, a da će „veliko iskustvo i stručnost ser Stjuarta ojačati međunarodne napore da se zaštiti mir i promovišu evroatlantske integracije u ovom ključnom regionu“.
Šta Stjuart Pič donosi Srbima
Prema rečima istoričara, prof. dr Aleksandra Rastovića, ovo imenovanje ne sluti na dobro, s obzirom na to da se, kako kaže, radi o ličnosti sa zavidnom biografijom, nekome ko je pored toga što ima izuzetno obrazovanje, takođe i — vojnik.
„On je prošao sve etape, od običnog pilota do maršala britanskog RAF-a i zauzimao je najvažnije i najodgovornije pozicije u britanskom vojnom establišmentu, uključujući, ako se ne varam, mesto načelnika Generalštaba.
Ono što je takođe simptomatično je da je zauzimao najviše pozicije u okviru NATO pakta, od komandanta vazduhoplovnih NATO snaga za Kosovo početkom dvehiljaditih godina, pa do predsednika tog vrlo značajnog vojnog komiteta u NATO paktu. Dakle, radi se o jednoj kompleksnoj ličnosti koja je vrlo involvirana na prostor Balkana, a s obzirom na to da je studirao i istoriju i geografiju, očigledno vrlo dobro poznaje ovdašnje prilike“, kaže Rastović.
Postavljanje čoveka ovakvog kalibra za specijalnog izaslanika za sagovornika nije iznenađenje.
„Od kraja 18. i početka 19. veka Velika Britanija je, kao tada najveća imperijalna sila, bila i te kako zainteresovana za prostor Balkanskog poluostrva, a ta zainteresovanost se proteže sve do današnjih dana i ovim imenovanjem specijalnog izaslanika. Dakle, ovo je nešto naizgled novo, ali u suštini je stara politika te zainteresovanosti, a ono što me posebno brine je da se iza svega krije ključni princip britanske spoljne politike prema Balkanu — ta rezervisanost prema ruskom uticaju na Balkanskom poluostrvu ili čak otvorena rusofobija, koja se kroz istoriju vrlo intenzivno reflektovala u balkanskom segmentu britanske politike“, ukazuje Rastović.
Politika pritisaka
Kako dodaje, brine ga agenda koja je stavljena pred Stjuarta Piča, poput unapređenja regionalne stabilnosti i jačanja demokratskih institucija i otvorenih društava.
„Mi vrlo dobro znamo šta to znači, s obzirom na to da smo bili svedoci primene takvih principa ’90-ih godina i posle dvehiljadite godine. U njegovoj agendi se dalje navodi i rešavanje regionalnih konflikata, pitanje ratnih zločina, podrška visokom predstavniku u BiH i unapređenje dijaloga Beograda i Prištine. To su samo naizgled floskule, ali bojim se da se radi o jednoj politici pritisaka koja, nažalost, nikada nije prestajala i verujem da će se još više intenzivirati. Ovo imenovanje pokazuje koliko su oni zainteresovani i koliko se, da ne budem krajnji pesimista, ne piše dobro Balkanskom poluostrvu, kako kada je u pitanju status Republike Srpske, tako i po pitanju uvek aktuelnih ratnih zločina i pitanje genocida“, ocenjuje sagovornik.
On podseća da su upravo Britanci bili inicijatori Rezolucije o Srebrenici u UN 2015. godine, koja je sprečena zahvaljujući pokojnom ambasadoru Ruske Federacije pri UN Vitaliju Čurkinu.
Zlokobna uloga Britanije
Kako kaže prof. dr Čedomir Antić, u ranijem razdoblju, a posebno na početku jugoslovenske krize, Britanija je igrala značajnu i po Srbiju, nažalost, prilično zlokobnu ulogu. On podseća da lord Dejvid Oven nije bio samo mirovni posrednik UN, već i predsednik Međunarodne konferencije za Jugoslaviju, a da je pre njega na tom mestu bio lord Piter Karington.
„Ovo je, dakle, prvi put da Britanija imenuje svog specijalnog predstavnika, ali stvari su se promenile i ona je danas mnogo manje moćna i uticajna nego što je bila pre 30 godina. Britanija pokušava da nađe svoje mesto u savremenom svetu, jer očigledno ne može da kaže ni da je dovoljno saveznik Vašingtona, niti da može da podeli sve svoje ciljeve sa Sjedinjenim Američkim Državama. Takođe, Britanija je pre pet godina odlučila i da izađe iz Evropske unije i već više od godinu dana nije njena članica, pa ovaj potez vidim kao prihvatanje nove realnosti u Vestminsteru i Vajtholu“, ocenjuje sagovornik.
On, međutim, veruje da britanski izaslanik neće ništa novo doneti, jer iako je u pitanju čovek velikog ugleda, on nije bio direktno uključen ni u srpska, ni u balkanska pitanja.
„Što je još važnije, Britanija više ne može da se sakrije iza osovine Vašington—London, niti iza evropskih stavova, budući da nije članica EU. Ja ću podsetiti na jezivu ulogu lorda Pedija Ešdauna u Bosni i Hercegovini, koji je potpuno izobličio Dejtonski sporazum i doveo narode na ivicu novog sukoba pre više od 15 godina i ovo je sada jedan pokušaj da i oni budu tu u toj velikoj igri koja je u toku, da budu za stolom. Na stolu smo mi, ali nisam siguran koliki će biti njihov značaj u narednom periodu“, smatra istoričar.
Igra živaca
Na pitanje kako Srbija da se izbori sa silnim specijalnim izaslanicima koji malo-malo stižu sa Zapada, Čedomir Antić kaže da su stvari danas drugačije nego što su bile ranije, a Ruska Federacija i NR Kina su ovde prisutne više nego ikada — Kina više nego ikada u istoriji, a Rusija najviše u poslednjih 40 godina.
„Ono što je važno je da smo mi sada u situaciji da možemo da kažemo našim sagovornicima da je srpski narod jedan i nedeljiv i da bez obzira što živimo u nekoliko država, mi ćemo kao jedan stati iza prava koja su međunarodno priznata i više puta potvrđena. Dakle, mi danas ne govorimo o nekom Kristijanu Šmitu koji se predstavlja kao visoki predstavnik, a nema podršku UN, mi govorimo o tome da li ćemo mirno, uz lažne priče o evropskoj perspektivi, prihvatiti da naš narod bude lišen svojih međunarodno priznatih prava, uz istovremeno prihvatanje stvaranja nezavisne albanske kosovske države, iza koje stoji Britanija“, kategoričan je Antić.
Umesto da se ide ka smirivanju situacije, ovim potezom Velike Britanije se čitava politička situacija na prostoru Balkana zaoštrava, uveren je Aleksandar Rastović.
„Ako pogledamo i situaciju vezano za Ukrajinu, jasno je da se ide otvoreno na više frontova, na razbuktavanje konflikata i sukoba, jedne regionalne nestabilnosti na Balkanu, što nikome ne može da donese dobro. Ali, Srbija je već navikla na takve stvari i mislim da se vodi jedna mudra politika, politika smirivanja i neigranja na prvu loptu. Diplomatija je filigranski zanat, to je jedna psihološka igra živaca, ali je igra na duže staze i onaj ko je izdrži, na kraju će biti pobednik“, zaključuje istoričar.
PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI
Komentari (0)