TRI EVROPSKA LIDERA SE UTRKUJU! Ko će biti lider EU posle Angele Merkel?

U rimskoj palati Kvirinal premijer Italije i predsednik Francuske potpisali su bilateralni sporazum - na polju odbrane, fiskalne politike, sve do zajedničkog svemirskog programa. I već se tumači - Kvirinalski sporazum mogao bi da lansira novi italijansko-francuski dvojac na čelu Evrope.

Po ispraćaju Angele Merkel, dok nemačka Semafor koalicija, uspostavi red u unutrašnjem političkom saobraćaju, upadljive su ambicije Marija Dragija i Emanuela Makrona.

"Sporazum koji je potpisan između Italije i Francuske pokazuje da je Italija spremna da se priključi vodećem dvojcu, da ima tu želju i činjenica je da su svi postupci koje je Italija i italijanska vlada pod vođstvom Marija Dragija povukla, stvorila određenu vrstu optimizma i da su ambicije Rima porasle", navodi Stefan Vladisavljev iz Fondacije BFPE.

Dok je bio prvi čovek Evropske centralne banke, obraćanja "maestra Marija Dragija", kako ga je španski kolega nazvao, slušala su se u tišini. Što je retkost. Na čelu Italije je od februara i već je, nizom mera izvlačeći zemlju iz haosa usled pandemije kovida, stekao titulu najpoštovanijeg političara. Italijani tome nisu skloni.

"On ima veliko iskustvo, zna kako funkcioniše EU, zna i koje su određene rupe u sistemu, koje se mogu iskoristiti i zapravo najveća opasnost po njega samog ostaje to da li će Vlada u samoj Italiji ostati dovoljno dugo stabilana pošto je, ako je Italija zaista po nečemu poznata, veoma, veoma često menjaju Vlade što zapravo prouzrokuje i probleme po samu državu da se pozicionira kao akter", napominje Vladisavljević.

U nameri da se pozicionira u Evropi, Emanuel Makron je još na početku mandata 2017. u govoru na Sorboni, Uniju nazvao slabom, sporom, neefikasnom. Na kraju mandata, pitanje je da li je na putu njegove ambicije stajalo samo moćno prisustvo Angele Merkel. I kakva će biti uloga Olafa Šolca. Prihvaćen je kao političar kontinuiteta, iako bez harizme i više okrenut Nemačkoj.

"Binom Francuska-nemačka ne postoji, u stvarnosti postoji samo Nemačka, odnosno nemačka elita koja koristi dominantan položaj da upravlja procesima i realizuje interese unutar", ukazuje Ivica Mladenović, urednik "Mond diplomatika" na srpskom jeziku.

Makron traži svoju šansu

Predsedavanje EU, od januara pripada Francuskoj. Makron već pokazuje nameru da se do aprila, do kada mu predstoji i trka za reizbor, predstavlja i kao lider Unije, primećuje Mladenović.

"Biće megalomanskih inicijativa jer je Francuska na međunarodnom planu nekoliko puta ozbiljno ponižena, skandal oko prodaje podmornica Australiji je samo poslednje poniženje. Makron će u naredna četiri meseca pokušati na diskursnom planu, jer se suštinski ništa neće promeniti, da iskoristi situaciju francuskog predsedavanja da bi stvorio privid značaja Francuske u međunarodnim okvirima dok će mu glavni cilj biti reizbor za predsednika", dodaje Mladenović.

U evropskim okvirima, Ognjen Pribićević, nekadašnji ambasador u Londonu i Berlinu, uočava da je odlaskom Merkel, makar za sada, okončana era liderstva u Evropi. Zameniće je menadžeri, zajedničkim snagama.

"Tu poziciju će zauzeti predstavnici Francuske, Nemačke, Poljske i Italije kao najvažnijih i najuticajnijih zemalja u EU. Poljsku nikada ne treba zaboraviti s obzirom na njen veliki strateški značaj", ukazuje Pribićević.

Slabo utvrđena pozicija EU u svetskim okvirima time dodatno gubi na značaju. Pribićević podseća na neispunjena očekivanja evropskih državnika od Bajdena, kome nije bilo druge nego da nastavi Trampovim putem - Amerika - Amerikancima.

Brisel igra, ali ne daje golove

Dok se Sjedinjene Države povlače, London posle Bregzita dodatno otežava Briselu. Između ostalog, slanjem izaslanika na Zapadni Balkan, svodeći ga u ravan sa Ukrajinom, po pitanju odnosa sa Rusijom.

"I gde je tu EU? Ona je ustvari samo posmatrač i navijač, ali nije akter, ko su akteri? Oni su s jedne strane Rusija, a sa druge SAD i Velika Britanija. E, to je problem liderstva - da, i ovi novi lideri, oni su dobri upravljači, ali pored dobrog upravljanja, potrebna je i vizija i pitanje je da li je oni imaju", smatra Pribićević.

Brisel ima novu inicijativu - Globalna kapija. Opredelili su 300 milijardi evra za infrastrukturne projekte i zajmove van granica Unije, sa namerom, kako se tumači, da pariraju kineskom Pojasu i putu. Najavila ga je predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen.

Ako zajedničke evropske institucije ni tako ne uspeju da se pozicioniraju, pogledom ćemo kada govorimo o Uniji, i dalje, umesto Brisel, tražiti Berlin, Pariz, možda i Rim.

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI