VLADIMIR ĐUKANOVIĆ: Ostavka je visokomoralan čin svakog odgovornog čoveka

Neću ovde da piskaram o političkoj, pošto o njoj na kraju krajeva odlučuje narod na izborima. No, moralna je veoma važna i ona je stvar kućnog vaspitanja.

Svuda u svetu apsolutno je uobičajeno da kada se dogodi neka teška nesreća, havarija, kada dođe do greške koja stvori ozbiljne posledice po društvo, odgovorni u lancu podnesu ostavke. To se odnosi i na resorne ministre. Taj vid ostavke nije nikakav poraz, kako to inače kod nas u Srbiji mnogi doživljavaju. To je visokomoralan čin svakog odgovornog čoveka koji tim gestom pokazuje da u sebi ima časti. Da li će ostavka biti prihvaćena, to je sasvim druga tema, ali sama ponuda ostavke je nešto što je odlika časnih ljudi.

Sve ono što se dogodilo u TE „Nikola Tesla” u Obrenovcu je svakako bio poziv za odgovorne u lancu da ponude ostavke. Znači, da podvučem, svi u lancu. To znači, od resornog ministra energetike, preko direktora EPS, direktora TENT i svih rukovodilaca na nižim nivoima koji su bili neposredno odgovorni za funkcionisanje TENT. Izuzimajući direktora EPS za koga sam bio ubeđen da će ostavku podneti čim se sistem ponovo uspostavi, ne čuh da su drugi to učinili. Neću da ih krivim, jer ni u drugim resorima kada se dogodi neka nezgoda ne sećam se da neko ponudi ostavku. Mi nemamo tu kulturu i na tome mora da se ozbiljno radi.

Za početak, moramo da naučimo da državna funkcija nije privatno vlasništvo, te da je njeno obavljanje služenje narodu i državi, a ne prilika za ostvarivanje privatnih zamisli i stvaranja uticaja i moći. Čini mi se da mnogi državnu funkciju doživljavaju kao da će u udobnoj fotelji sedeti do kraja života, pa se potencijalna smena ili ponuda ostavke doživljava kao lična tragedija.

Izuzetan utisak na mene ostavio je film o Svetom Nektariju Eginskom „Božiji čovek”. Zaista, Sveti Nektarije Eginski koji je tolike nepravde kroz svoj život proživljavao, koji je toliko na pravdi Boga bio osporavan živeći jednim istinskim jevanđeoskim životom, nikada nije prst upirao u druge kriveći ih za sopstvene muke, već je stalno sebe preispitivao. Čak i kada su mu se direktno obraćali da ga okrive i da se na njega izviču, on se njima izvinjavao jer ih je naljutio. Naravno, niko ne očekuje od političara da žive životom svetitelja, ali duboko u duši svakog pravoslavnog hrišćanina mora da postoji sopstveno preispitivanje. Šta smo to mogli više, šta nismo uradili, šta smo zgrešili. Otuda je ispovest i priprema za sveto pričešće sjajna prilika da se dosetimo šta smo to grešili i o koga smo se ogrešili pa da to iskreno ispovedimo pred Gospodom i da molimo za oproštaj. Sam smisao posta je suzdržavanje i čišćenje duše naše. Naravno, nemoguće je sve to očekivati od raznoraznih laktaroša, ali, ipak, duboko verujem da u svakom čoveku čuči minimum dobrote koja ga tera da sebe preispituje i da ima osećaj kada nešto loše uradi da snosi odgovornost. Možda je to moja utopija, ali ja iskreno verujem u to i ubeđen sam da čovek, ma koliko da je loš, u dubini svoje duše ima dobrotu koja mu je potisnuta i da je mali podsticaj neophodan da ona ipak izađe na videlo i da pobedi zlo u njemu.

Zato, ovo što se dogodilo u TENT neka bude poslednji put da se niko ne oseti odgovornim. Neka posle ove havarije u svim drugim oblastima rukovodioci shvate da je ponuda ostavke visokomoralan čin i da je to nešto što je sasvim normalno, a da je nenormalno da ne osetiš odgovornost i da ostavku makar ne ponudiš.

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI