RAT KUCA NA VRATA Bosna i Hercegovina u 2022. ušla je u potpunoj neizvesnosti da li će opstati ili će se raspasti
Bosna i Hercegovina je u 2022. godinu zagazila duboko podeljena i suočena s najvećom političkom krizom od potpisivanja Dejtonskog sporazuma, s problemima čije se rešenje ne nazire i strahom od otvorenih sukoba nalik onima uoči raspada bivše Jugoslavije.
Mnogi u regionu se slažu s tim da bi ova godina za BiH mogla biti prekretnica jer postoje samo dve opcije: da se nagomilani problemi napokon počnu da rešavaju ili da kriza eskalira, a zemlja nepovratno potone u mulj potpunih etničkih podela.
Ponavljanje scenarija iz 90-ih
- Rat nam je pred vratima - upozorava stručnjak za bezbednost i politički analitičar Dževad Galijašević, i dodaje da se upravo protekle godina razvijala i gradila mogućnost izbijanja novog rata.
- Za Bosnu i Hercegovinu ovo vreme donelo je kraj Dejtonskog primirja i uvelo zemlju u najveću krizu. Srbi i Hrvati imaju već jasne i profilisane koncepte vlastitog državno-pravnog razvoja i kretanja u okviru BiH ili bez nje. Bošnjaci sa druge strane pozivaju imperije i velike sile da im reše političke probleme i na vetrometini stoje bez ikakvog koncepta, dezorijentisani i naoružani samo mržnjom iz devedesetih godina - rekao je Galijašević za Alo! i dodao da zbog toga BiH ponovo ima šansu, da u eri lanca globalnih kriza i sukoba, po ko zna koji put, bude ona geopolitička tačka na kojoj će biti ispaljen prvi metak i početi rat širih razmera.
Alo!
Inckov nametnuti zakon
U avgustu je, nakon 12 godina mandata Austrijanca Valentina Incka, na dužnost visokog predstavnika međunarodne zajednice stupio nemački političar Kristijan Šmit. Incko je za sobom ostavio novi zakon o zabrani negiranja genocida, a ukidanje te zabrane, kao i ukidanje funkcije visokog predstavnika tražile su vlasti Republike Srpske, predvođene članom Predsedništva BiH Miloradom Dodikom. Za to su dobili podršku Rusije i Kine. Odlukom parlamenta RS u avgustu, počela je šestomesečna blokada BiH parlamenta sve dok se Inckov zakon ne povuče, što je rezultiralo novim napetostima i razmenama starih optužbi za rušenje države i nepoštovanje ustava.
Do polovine 2022. parlament RS bi trebalo da donese zakone kojima se poslovi odbrane, porezne i carinske politike, kao i imenovanja sudija i tužilaca prenose na entitet.
Teroristička pretnja
- Zato i građani svih naroda beže iz zemlje, odlaze na zapad na kojem se razvija isti proces sukoba od kojih su pobegli - ocenjuje Galijašević, i dodaje da nas je godina za nama uvela u novi lanac kriza i sukoba koji neizbežno vode ka širem, globalnom sukobu i ratu.
- Regionalne krize, narušena bezbednost zbog povratka džihadista sa ratista Bliskog istoka, tzv. ilegalni migracioni talas i pandemija koju prate teške mere i velika ograničenja urušili su sposobnost država regiona da rešavaju osnovna životna pitanja i unapređuju industrijsku i komunikacijsku infrastrukturu. I da se razvijaju - kaže Galijašević i upozorava da je teroristička pretnja minimalizovana i uklonjena sa radara u trenutku dok terorističke organizacije vrše užurbanu mobilizaciju.
Alo!
S druge strane, ocenjuje Galijašević, iako je Srbija jedina u regionu nastavila trendove razvoja, izgradnje i porasta društvenog proizvoda i dohotka, ipak je sve uglavnom bilo oslonjeno na kreditne aranžmane i zaduživanje kod globalnih finansijskih centara i banaka.
- Istovremeno Evropska unija putem neograničenog štampanja evra i zajedno sa nemačkom ekonomijom prosto srlja u recesiju - ističe Galijašević.
Globalna previranja
- Kriza u Južnokineskom moru, kriza oko Tajvana, na Bliskom i Srednjem Istoku... uz krizu u Ukrajini prosto provociraju sukob širih razmera. Svedočimo i energetskoj nestabilnosti i povećanim cenama energenata, što je samo jedan od izraza galopirajuće krize. Sukobi Kine i SAD, SAD i Rusije, Izraela i Irana, stanje u Siriji, Libiji i Avganistanu već sada se pretvaraju u sasvim realni rat svetskih razmera.
Pucanje po svim šavovima
Pandemija koronavirusa još je u 2020. pokazala potpunu disfunkcionalnost države podeljene ranoraznim granicama koja nije bila u stanju građanima da osigura čak ni vakcine i spas tražila u donacijama drugih zemalja, dok je zdravstveni sistem pucao po svim šavovima.
Kako pišu mediji u regionu, i u 2021. administrativne podele ostavile su dubok trag, pa su se tako građani BiH, na primer, morali da suoče s činjenicom da im u njihovoj zemlji nije imao ko da izda valjane kovid potvrde nužne za putovanja u inostranstvo.
PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI
možda vas zanima
povezane vesti
Vesti
Komentari (0)